Шумадинка
Додатакг кђ 97. бр. „01 у м а д и đ к е."
1Волитичк1н ИрегледЂ. Расиис-b кназа Горчакова свима рускииг. диплоиатскии-b агенгима кодљ странм дворова постао е по важвости CBoiofi предметомт. претресана ceiro готово политички листова у Европи , кои оваи расписв ио разиичHOMb сваћанш наравно различно и оценшго и критизираш. Нетреба се чудити. што ra заиадне сиие нису башљ благонакионо примиле, будући е у истомтз распису оштро изложено неко пребациванћ западнммЂ силама. Тако вели, „Келнише цаитунгЂ," да су полузваиичми листови Француски добмли исподг. руке налогг., да таи руекш актљ што већма могу критизираш и мане му изкалазе. Овмма листовима наложено е уедно, да одричу, да се ношиланћ западне Флоте у НеаполБ сматрати могке као стварљ извћстна и свршена. „Пеи" вели, да се вал.ч по сумнати о подпунои достовћрности слога овогј> расписа, и да су новине по свои прилици слогт. ит.говтј ако изопачиле, будући се нћму и неки с.тавови тогт> расписа виде сасвим7> неполитични. Наииосле правда Француску политику, велећи, да Француска неће да одступа одт> начела правде и справед лбивости, и да она ради у интересу европскогт. мира, неимашћи притом*. никакве себичне намћре. А Енглески листови тштт. се жешће нзражаваш проти†Pycie. 'Гако се неможе „МорнингЋ постт." доста да начуди , што Pycia у свомћ распису наговеи^тава и употреблћнћ матерјалне силе , и вели, да то асно сведочи, да Pycia тимђ актомт. смера на то, дасезавади наново са западпммт. силама, и наипосле жали се, што е ратт. ст. PycioMi> тако брзо окончант., те тако нису ioft саломлћна крила Pycia се ползуе овомђ приликомЂ, да у Европи добме сталанЂ положаи, а притомЂ и обште мнћше на cboio страну. Но и руски листови непропушташ одговаратн на ова оцрнЂивана, и сложно се бране. Тако „ле НорЂ и пише: „Преће су западнаци пребацивали рускои дипломацји, да она сувише кривуда, и да e дволична; а садЂ i имђ се недопада н!.на асна искреностЂ. У осталомђ. вели дал!> „ле НорЂ" не смћра pycitifi разписЂ никако на поремећенћ светскогЂ мира." Наше е пакг> ммшленћ, да е оваи расписЂ, кои е великомђ бистроћомЂ и разборитосћу написанЂ, дубоко под1>иствовао на све кабинете, а и на обште ммшленћ у Европи. и да то неће остати безЂ силногђ уплква на разв^лнћ и на рћшенћ саданви јоштб непрекинутм европски пБ1танн. „Ост-даиче постђ " пише изђ Беча подђ 22. СептембромЋ слћдушће: „У неаполЂскомЂ пмтанш све е јоштђ по староме. Западне силе оклеваш и затежу се , — чему се при овако жестокомЂ нападашо на досадашнн обштепризната начела међупародногљ права нетреба нн чуди-
ти. Посредованћ у .Неапо.ио, да се примора еданљ владателБ предузети реФорме у ceoiofi држави, бмло бм — неузимашћи у рачунЂ и непосредствене послћдице едно одђ наипагубнш начела за правну међународну повћстницу, бмло бм поволанЂ примћрЂ , на кои бм се млоги често позмвали , кздђ бм годђ еднои силнои држази пало на ј ' мђ , да свое ммшлћнћ и свое интересе Koiofi слаб)'ои држави силомђ наметне Н зчинђ владана крала неаполвскогЂ Фердинанда неиа у Европи млого симпатје и прјатела; но начела и закони међународногЂ права осташ при свемЂ томђ они исти; и каогодЂ што нико нема право, да едиогЂ човека, коегЂ е владанћ рђаво и несносно, на улици нападне и са насилнимЂ средствима примора , да свое поиедеtiie поправи, исго тако нема нико право , да и државу подђ тимђ изговоромЂ и неоснованимЂ псзодомђ нападне. Чудна е, вели „Ост-даиче постђ " далћ, ревностБ, ttoioMt и Сардинја опрема cboio Флоту, да подђ заклономђ Фракцуске и енглеске заставе и према Неаполго свош тобоже снагу и величину покаже. Та башЂ Сардин1а небБ1 требала да заборави, да nie пробитачно п мудро, ступити у оргаклукЂ са млого силншмђ . Gpi> пословнца вели : иде коло наоколо; данасЂ мени сутра теби. 6рЂ кадг. Сардшма призна начело, да веће силе имаго право, иаернути на манћ и законе имђ прописивати, онда Mbi неможемо пона ги, како ће она на краи изаћи, ако6bi некадЂ пало некимЂ великимЂ силама на паметБ, да разметанш нћномЂ границе положе , и да захтћваш неке измћне у упутрашнБоИ нћнои управи. Телеграфске Денеше. У Паризу 24. Септембра: бдна депеша изђ Марсела авла, да е одлазакЂ француске Флоте само одложенЂ. У Неаполш 19. Септембра. BaTepie у пристаништу неаполБСКомЂ поставлаш се у одбранително станћ. У Цариграду 19. Септембра. Француска Флота у средиземномЂ мору очекуе се опетЂ овде у Цариграду з 6 огђ п^лтанл о змјиномђ острову, куда су и неке аустршске убоНне лађе отишле. У Ници 20. Септембра. Царица руска изчекуе се овди 3. Октобра. почем-Б се наипре 2—3 дана буде у Турину бавила. У Паризу 23. Септембра бдна приватна депеша изђ Марсела доноси подђ 12. СептембромЂ изђ Кабилје у Алриру вћстћ, да су француоке дивизје шсуфђ и ренболђ надбиле у зкестокомђ бош Кабилце, кои су велику штету претргтли. „ЖурналЂ де Хаврћ" ав.ча, да се у среднБои 4мерики ВалкерЂ опасно поболео. ШЖ" Због-Б cjTpauiiiirjo свенародкогЂ празпика морао е данас-i. изићи оволик!и листђ .