Шумадинка

ДодатакЂ ш брого 109- „Ш у м а д и н к е ."

р>јчне крал+iBe заповћсти излагало оз 6 илбнои опасности већт> и на овоме свћту, а камо ли 1 оштћ на ономћ. „fl ћу отићи кралш." рекне Калаварезв. „Иди самоме ђаволу" одговори владика, стоећи јоштЂ еднако у одбранителноиЂ положенш. Џелатг. Hie знао , шта да ради. Ако отиде кралго филнпу, да му за оваи случаи нви, онђ се излагао опаенои нрости раздражлвивогБ кралн, кои е свакш часљ изчекивао главу издаиника. Св друге пакг. стране Hie онг> био ни у погледу на тћлесну снагу тако извћстанљ, да бш се могао надати поволћномљ успћху, кадљ 6w сииу употреб1о, epii владика бмаше исполинскопј састава тћла, а и позиата храбросте. херцога одг. Калатраве 6w ла 6w се краинбнимк очаннћмЂ јоштђ већма увеличала. И тако е Калаварезг> избрао наипаметнш путљ , то еств, онћ е заклгочјо , претрпити се и чекати свршетакЂ игре. „Даете ли ми вашу честну речБ, племенитми херцоже , u запмта онћ овога, „да ће се игра за по сата свршити?" вДаемЋ", одговори Д онћ ГусманЂ. „Кадт. е тако, а вм играите далћ." По заклгоченго овогг, чудноватогг. уговора заузму играчи опетг. стара свон мћста, и бмну се за кратко време опетБ дубоко у игру занели. Калаварезг., кои е такође разумћвао ту игру , васкоро се и самг. у игру загледа и занесе , а и нћгови помага чи гледали су, како игра тече. ерг. шта су знали друго да чине. Донг. Гусманг. баци поноситбш погледг. унаоколо, и рекне са ладнокрвнимг. епокоиствомљ : „Н нисамћ никадљ у тако лепомгЈ друштву играо, но баремг. нећу првми и последнћш путг., кадг. самв Дона Руи Лопеза надиграо. бмти безг. сведока." И смешећи се играо е херцогг. далћ , но то смешенћ бмаше горко и тужно, као да предстоећа побћда за нћга никакве дражести нема. Међутимг. држао е владике све еднако у руци дргкакв губителвске сикире и говораше полако самг. са собомг.: „Кадг. бм а извћстно знао, да бн са херцогомг. могао умаћи изг. ове паклене пештере, а ue ни наиманћ небм узтезао, да овимтј крволоцима главе иолупамг>." (свршиће сеј п Р В Н Ц Е. — Богатг. трговацг. еданг, уреди прекрасну башту, и на каши баштенскои напише ове речи: Ова башта аринасће у притвгкан!« ономе, кои докаже, да е савршено задоволшп.. После неколико дана дође нек!и непознатг. човекљ и запмта за газду одг. баште. Л самћ, одговори му трговацт.. „Дакле, да знате, н самв дошао, да башту ову у мое притажанје узмемг., ерг. д са заклетвомг> потврдити могу, да самг> н савршено задоволанг>. — Н се нимало одпирао не бм, да вамг. е одма уступимг., одговори трговац*., да нисамг, само о противноме осведо-

ченг., 6рг> бмли сте вм и башту мого захтевали, да сте само са садат.имг. станћ.иг. вашимг. савршено задоволбни? — „Прјателго," рекне еданг. дрвенми ФилозоФг., кои се по обали морскои шетао, рибару едномг,, кои се тада башљ на сво«г> чунчићу довезао, „кажи ми, шта е бмо твои отацг.? Онг> е бмо рибарг.. „Добро дакле. А гди е онг. умро?" — Онг. e бмо на мору, бура се наеданпутљ дигне, чунЂ се изнрати и онђ се утопи. „А како е умро твои дедЂ?" На истми начинЂ „А твои прадедЂ?" Такође; ерЂ су сви предци мои рибари бмли, и свн су на мору помрли. „Е ниеи ли тм будала; како се можешЂ усудити по мсру тумарати, кадЂ су ти сви мредци ва мору помрли!" Могуће е; одговори рибарв, него молимђ ваоЂ кажите ми вм, гди су ваши предци помрли? „На свомђ кревету, врло мирно и сг> природномЂ смрги." Е дакле нисте ли s« tiw будала, што ce усуђуете на креветЂ лећи, на kos-ђ су предци ваши исто тако несрећно помрли. чао к мои па мору. — ФридрихЂ П. кралс. npaficKiH изиђе на kohio иЗЂвароши У шетнго и недалеко наиђе на еднога, кои алЂине свое одг> гада треби. „Што то радншЂ?" запмта га кралв. Оваи непознавашћи крала одговори: „Ч истимђ се господару!" „Добро радишЂ chJinto" рекне му, обдари га и оде. Другји, кои е мало далћ одђ npGor-b седЈо, опази то и брже бол!. предузме и онђ истми посао. И нћму кралв предложи исто питанћ, на кое онђ одговори: „трагкимЂ ваши." Пг нетреба да ifi тражишЂ, рекне му кралБ. ено онаи има in тоииво, да iu мора да баца, na отиди кђ нћму. и онђ ће ти \и сјасетг. дати. да in иеморашЂ тражити. — Два пр!лтел.ч, препирали су се о томе, како е опаK.iifl Ton.iia, ил кадЂ се длаке изнутра ил' спола носе. „Нашго та npemtp::a", рекне TpehiK, ксш е на то дошао 6 бш, „кадЂ бм опак.ии топ.ин бмла, кздђ су длаке изнутра, то бм зацело и медведи длаке изнутра носили." 3 А Ч И Н Ц И. (Русве пословице.) Богатство кодђ светине кзравннва порокЂ са добродћтелЂи. Ако ти е пр^ителБ одђ сламе, то га чуваи одђ ватре. КданЂ крадлЂивацЂ чува се одг. другога. Изговори и шеврдана и могу нешто вредиги предЂ лгодма, али предЂ Богомђ никакоКо гађа два зег>а, непогоди ви еднога, Кога Богђ оће да прошиба, томђ наипре руке! веже. И царско псето неговори, него само ла«. Нетреба одма бацити ону нбуку, у koi'oh човекг» црва нађе. ЧкалБ боде и цареву ногу. Брежулакг. у равници види се издалека.