Шумадинка
D pe одћ тога страши, да небуде слепв , клнкавх> и бог аи1> 5 него да небуде списател!.. 3 А Ч И Н Ц И. (Руске пословице.) Рубиа проиази крозЂ млоге руке и опетљ задргкава свонј вредноств. Свак1и држи свое олово за сребро. Ко е ђаволу само еданпутЂ конакг. дао, таи има свагда пакао у кући. У башти времена расте цвеће утћхе. Ко падне, тога погазе. бдан -Б мућакљ поквари двадесетЂ скорашнБи ан.
Ко се учини конћмЂ, TOra оће свакш да аше. Ко °ће да буде нћжанх. Taii Мора избегават „ и речв „леђа" кадљ са гуравимт. говор и . Конб рад|е има зобв него седло. Ко купи мишоловку, мора купити и сланине. ДопаћЈи тЕаторљ Ж е н а. Човече, ти си подигао на мене хулу да све еднано вичемт. н псуемЂ, а знашЂ да ка<ке господинт, докторљ, како лгоди, кои имаго подагру , оће д а сграбе што Hsih у руку дође, и оће да тиме ударе куда довате^ свое домаће. И самв дакле iouiTe врло добра. I\I у ж ђ . Tin мора да нису узети и у рукама и у ногама.
ДОМАћЕ и СТРАНЕ НОВОСТИ.
С р Б i а. Лозница 30. Окт. — Ученикт. uieCTOi -b разреда ГимHa3ie Београдске, Светозарч. Марковићт., сшнђ Г. Гае Марковића, Члена Суда Окруж. ПодринскогЂ, послћ краткогђ болованн свога 18. тек. месеца преставш се у Шабцу, куда е ради леченн отишао бмо. Покоиника е изђ цркве шабачке, у кого е по разлучешго душе одђ тћла торжествено допраћенЂ, Нћгово Преосвнгценство Г. Еп1Скопђ Шабачкш Михаилт., са надлежнммг. мћстнјммђ свештенствомЂ, и многимђ прат!оцима, за у Лозницу испратјо. На четвртЂ сата одђ Лознице дочеканЂ и са великомЂ пратнЕ.омт. у цркву Лозничку допраћенЂ, у KoioK е после дводевногЂ почивана, докле му се гробница озидала, одђ овдашнћгЂ Г. Протоерел и четири друга свештеника благочино опоннђ; нри чему му е и старји учителБ Лозничкш г. Милошђ ГавриловићЂ изгоBopio жалоетаомЂ овомђ торжеству сходно трогателно слово. Вечна буди паметБ младоме покоинику! Р у е i и. Изђ Берлина пишу „Шлезише цаитунгу" подђ 23. ОгстобромЂ : „ПапинБ нунц1госЂ (посланикЂ), архиепископЂ кннзђ Шиги, кои е бмо на крунисанго у Москви, одпутовао е на свое ново опредћленћ као посланикЂ папин-b у Минхену (Баварскои). У берлинскимЂ дипломатскимЂ круговима ммсли се, да ће кнлзђ Шиги , ако преговори између Pycie и папиногЂ двора доведу до каквогЂ резултата, наимепованЂ бмти папинимЂ нунцпосом!. при петробурпшомЂ двору. Книзђ Шиги бмо е пре воиникђ, па е текЂ пре десетЂ година CTynio у свештеничкш редЂ. Изђ Петробурга пишу „Шлезише цаитунгу" подђ 18. ОктобромЂ слћдугоће : „Као што се чуе, врло су поволБна за руско правителБство услов!'л , подђ коима e страно едно друштво
лримило на себе грађенћ гвозденм путова у Русш, премД а Д° Душе и речено друштво има изгледа на знатнми новчанми добмтЂ. Познато е, да е правителБство руско себи оставило сасвимЂ одрешене руке , и да друштву, кое гради гвозденми путЂ, никако неће бмти дозволћно, да дае линјама правацЂ, какавт. оно оће, и кака†се са нб!овимђ интересима слаже. То се наинсше увиђа отудЂ, што е копачно заклгочено, да гожнми гвозденми путЂ води у ФеодозЈго, а не у Одесу. Гвозденми путЂ изђ Moскве преко Туле, Орела , Кургка и Харкова у Одесу, бмо е већЂ одавно проектиранЂ, па су већЂ и млоги предварителни послови око тога предузимани. ТекЂ одђ времена последнћгЂ рата увидило се, да е важнје, довести посредствомЂ гвозденогЂ пута полуострово КримЂ У савеЗЂ са средсредомт. царства. Мм смо већЂ едномЂ напоменули , да се при овоме путу внше имаго у виду нолитички и воинички интереси, него трговачки. Очевидно е, да бм путЂ за у Одесу бмо за нроцветанћ трговине млого поспћшнЈи, него заодна линја у ФеодозЈго. У стратегичномЂ ( воиничкомђ) пакЂ логледу нје се доиста могла избрати згоднЈа краинн точка за гвозденми путЂ, него што е ФеодозЈа. Свакји ће се ономенути, да сагозници за цћло тра днћ послћднћгЂ рата нису ни покушавали напасти на Феодозпо, премда е ово мћсто слабо утврђено бмло; ерЂ су имђ стаиле на путу врло млоге мћстне сметнћ. КадЂ бм се дакле ова точка ,чко утврдила, па шштђ у савезЂ довела са унутрашнБости рускогЂ царства, онда 6б1 Феодоз!н закланнла сво азовсно море и учинила бм га за у будуће неприступнимЂ свакомЂ непрЈнтелБСКомЂ нападанго, и тако ce никадЂ више небм повторити могло пустошенћ на тамошнБимЂ морскимЂ обалама. При томе е саобраћаи између Феодоз^е и гогозападногљ краа Крима (гди лежи СевастополБ) врло лакЂ сђ обадве стране планина, и по томе небм бмло нуждно, наставити оваи путт. и донде.