Шумадинка

ct МолдавншЂ саединити. Но ова свеза мора топрвЋ да постои, т. е. мора се пре свега разнинути пмтанћ о Болграду. Чим-b се ово пштанћ рћнЈи, аустршска ће се воиска одма повући изђ подунавски кнпжества, а енглеска Флота сђ црнога мора. Свак1*и пакт> другоач1и начинч> поступапн удаллваће насљ одг. цћли нариског-b уговора мира од ^з 18. Марта. На оваи начинЂ постигло 6w с^ единствено расправомљ болградокогт, пмтанн коначно повлаченћ стране воиске сђ турске землћ: напротивљ другчјимћ поступанћмљ дошло бм се до неподпуногт« и сметеногт> разрћшенд болградскогљ пмтани. Валн размисит-и и то , да уговорљ мира незактева само повлаченћ стране воиске изђ подунавски киажества, него исто тако и повлаченћ руске воиске изт> оне част.: Бесарабје, коп Молдавш припасти има; ерт> иначе могу и Аустрјанци и Енглези иазати : „Mbi остаемо ст> онимт> истимђ правомћ тамо , гди смо , сђ коимћ правомт> стануе pvcKi, воисг.а у онимђ частима Becapa6ie, коа нћима више непринадлежи." Према Pycin треба остале силе да поступанз ci> већомт> слогоћгљ и едногласносћу, почемт> е већт> савЋ светЋ тога мбннлКнл , да Болградљ и змшнђ островЋ има Турскои лрипасти ; и тек!> ако се овако буде поступало. онда ће и Pycifl попустити. Они , кои су поборници повлаченн, веле . да е ц1,лј > уговора мира постигнута, и да се по томе стране воиске и Флоте имаго ст> турске землћ повући. Но цћлв мира нележи само у подписанго уговора. него штавишеу поставлћнимв у уговору услов!пма. и догодћ се ова неиспуне, неможе се ни цћлв мира за постигнуту сматрати. У овомг. уговору стипулиране су неке користи за побћдителћ. всу ли ове постигнуте и остварене. По уговору дана е Турскои граница Cfc оне стране Прута ; но Турска ову границу iouiTTi нема, и шта више неки ioft исту оспораваго и одричу. Цћлћ мира «ie дакле постугнута, цћли уговора несмета дакле станованћ аустрјиске воиске у подунавскимт> кнагкествама, нити пакт> бавлћнћ енглеске Флоте на црноме мору, него iofi смета болградско нерћшено пмтанћ. Мм He%ioateMO пропустити , да на ово разлаганћ неjuTO непримћтнмо. Што се тиче болградскогљ пмтаиа, мм дргкимо, да у томе погледу Pycia nie прекорачила уговорт> мира, него се овде само породјо спорт> при толкованго чланка, гласећегт> о уступанго едне части Бесаpa6ie Турскои; и тект> онда, кадг> бм се ово спорно пмтанћ окончало на штету Pycie, па 6bi ова ипакт> насилно хтела одрп!ати Бо.ирадт>, онда бм се тек-b оправдало оно, што „Журналх. де Константиноплт>" вели ; засадт> е пакт> ово пмтанћ шштђ нерћшена, и Pvcia драговолвно пристае на изреченћ конгреса, коибмдоиста ову стварБ наиболћ и могао рћшити. И так^ валн правнти разлику измећу насилногЂ нарушена мира и другчЈегЂ мишлћнн при толкованго. КонгресЂ парнзкји Hie могао одсечно и точно опредћлити удесну повући се имагоћу границу између Pvcie и Турске, зато е оваи посао повћр|'о особеној! komhci'h; а што ve ова неслаже, ко е томе кривЂ?Зато н еств конгресЂ, као ван:н!е сословјв, него каква комис!а, удеснји путЂ за прекиданћ ове размирице. Мм се надамо, а и одђ срца желимо. да ће се у одсудномЂ часу обе стране, за лгобавћ обштег-b ми-

ра, кои в у почетку ове године тако преузношенЂ бмо, лако слоншти, и ако се несложе, мм то нећемо приписа« ти великои теготи овогђ пб1танн , него ћемо сђ пунимЂ правомЂ моћи помислити, да есилама, коесузаклЈочавале мирт>, слабо за овимђ стало. ИолнтичкЈи НрегледЂ. „КонститусЈонелЂ" доносмј е често огорчене чланке противЂ Енглеске и AycTpie, кое е после „МонитерЋ« 5 да бм великш упечатакЂ нб!овћ загладјо , порицго ; но будући е и „KoHCT.4TycioHe.n>" листђ полузваничанЂ, то нема сумнћ, да ти чланци излазе по вишсмђ налогу, кое лсно показуе, да „МонитерЂ" само маневрира , особито што ,,КонститусЈонелЂ" никако непрестае , у своме пређашнћмЂ духу писати, Тако намЂ доноси садЂ „КонстмтусЈонелЂ" шштђ еданЂ чланакЂ, и то жешћш, но икои пређашнћш, кои доиста не иде ни наиманћ на утврђенћ усколебаногЂ Француско -енглескогЂ савеза; оваи чланакЂ гласи у r.iaвноме овако : „С ђ наивећимЂ сажаленћмЂ видимо мбј , како енгле. скилистовиувредително иротивЂ Француске пии1у, како се упуштаго у претнћ, па шта више и у саме грднћ, као да су ради, неприлике саданћ отимице увећати. Мк смо одђ некогЂ нремена навластито ћутанћмЂ прелазили ова доиста непоннтна нападанв , мм смо тиме хтели избећи, да листомђ нашимЂ даемо какавЂ одзивђ , кои бм порађао огорченћ, боећи се. да ћемо и мм 6 бјти одговорни за иагубна слћдства овогђ поступка; но одзиванн зато опетЂ долазе сђ друге стране. Ако е истина, ка > iuto е често речено, да енглескн листови могу неуздржимо ћудБ cboio изливати, а да енглеск!и народЂ за ово ништа немари, то мм морамо казати, да се ово неможе и на Француску односити. У Францускои неможе нико да понн, да еданЂ опрЈателћнБШ народЂ може у толикои мери заборавити и забацити сво почитанћ и призренћ према едномЂ сагознику, коега е храброств, искреностБ и великодушно саучаствованћ и садћнство онт> тако лко npey3Hocio, и кои е до данасЂ на сва наиаданп, кон се предЂ целимЂ светомЂ назвати могу систематичномљ и намћрномЂ грднЂомЂ, и нао некимЂ оштримЂ изазиванћмЂ, ћутанћмЂ одговарао. Шта се оће тиме, што се непрестано увредителне спомене разбуђуго, што се вређагоћа сравнена чине између нрав1и и обичаа и установлена народа, што се r.paвителЂство царево (т. е. цара Наполеона) у свачему осуђуе и потлачава, и наипосле што се труби по свету, да се могу министри оборити, кои уживаго подпуно повћренћ царево! Чудновато! Сви готово листови , кои оваковимЂ духомЂ дишу , наводе , да су сђ наитоплшмЂ чувствоиЂ за француско-енглескш савезЂ одушевлћни ; они потврђуго да се свуда , па и у Енглзскои и Францускои таини руски а i енти изђ петнБЈ »;ила труде, да сего раздорЂ, и да разцепе ова два савезна народа; онк наипосле обвингого приврженике старогЂ гфавителБСтва, да и они саучаствуго у овомђ тако рећи сазаилетјго Е, па добро! Нека енглески листови добро упамте све, што ћемо овде казати; у садашнћмЂ тренутку има некогЂ, кои вшие, но ккои другш о томе ради, да Француска оладни према своме савезнику, Енглескои, и да