Шумадинка

иепр !лтна чувства и спомене раздрча; оваи е злми духљ, то ц1.о оветЂ признае. , „енглесго преса" (т. е. енглески листиви). Листови изђ департамента (француски oispyasi«) поназу^о намљ CBarcifi данљ , пако ова повторителна пркосенн и увреде пагубно и раздражително дКиствуго на лвнни духт. и обште мнћн1б у цћлои Францускои. Кога H e6w ополчило, кад«> е овм дапа „Морнинг -постг." потврђивао. да е Француска свакадг., кадг. се годг. одг. Енглеске одтуђивала, и стране савезе тражила. леото за то казнЈ .на била? Оваи енглеск !и листг. повраћа насг. у прошлостћ и ноказуе намг. . како су сва правителвства. коа нису ишла Енглескои по волви, оборена и како е единствено због1| тога Францускж коа.и, Лун-Филит, сг> престола оборенг., изг. Француске отеранг. и као изгнаникг. у туђинству умрг>о. И тако усуђуе се „Морнинг-пстг." бацати лагу на cboio землго, да е ова у отечаству нашемг. сеала буне и преврате на користв интереса енглески. Оваква застрашителна средства промашан) cboio цћлк.. то нека Енглеска добро упамти ; она врло слабо познан Француску, кадг. св овимг. средствама слун:и. Исторична лекцји и наука, koio „Морнинг-постг." нами продае, произвела е у нами енглескимг. желама по све противположено дКиство. Последнћи чланци „Таимс"-а приликомг. подариванн ордена подвезе Султану; изклшчително надмоћна и наивагкијн рола, кого оваи листг. CBoioB зем.и .и у источном1> пмтанго придае., овако дрзновене рКчи рђаво авоне и рђаво се одзиваш у ушима еднога савезника. Чудновато! Аустрјиски листови пошли су истшмг. правцемг. ; и ово се управо назвати мо.ке заедничка воина. Зарг. се Hie вдаиг. важнми бечш'и листг. усудјо, казати намг. у очи, да е размирица болградска само изговоp'b и иоводг>, и да се у ствари ради о томе, како бш се какогодг. Францускои наудило? Француска се, вели таи листб , одвише узвисила, она е у последнћмг. источномг. рату сувише славе стекла; нуждно е дакле да се ова слава и надмо!ие ограничи и сманви, надмоћЈе, кое ioS е парисгии уг(ЈВОрг> мира прибавЈо. Ово е задатгкљ, кои се бечки листови труде и усуђут далћ разв!'дти. Mbi заиста небацамо на правителг>ство одговорностљ за ова тобоже обасненл политике. као што се ни правителиство Француско немоше на одговорг. иовући за оно, што разни органи Француске прессе пишу. Енгиески и аустрјиски листови надмећу се у казиванм), како Француски листови никакву слободу неуживаго ; како се нћни чланци подчиннваш предварителнои контроли цензуре: и како они ништа обнародовати не смеду, штогодг> е цензура нобрисала. Но то nie тако; страни листови обманшш публику или обманшш сами себе у томе погледу. Листови нису подчинћни у Францускои никаквои цен.зури; они не саобштаваш свое чланке агенту државне власти. Миниетерг. внутренви дћла не упра»£ндва никакавг. друг!и утицаи на политичне листови, до само онаи. кои му по закону припада, а оваи се утицаи састои у томе, да ове листове опомене, ако они нападаго на какво основно начело устава или државе. Спорно разлаганћ, у кое су се разни Францусви листови о пмтанш источномг. упуштали. бмло е сасвимЂ

слободно. „Журналг. де Деба" , „Асамбле HacioHa .it" и „С|'еклг>" изнвили су само прнватно свое ммшлћнћ, и ови су листови све догађае сматрали свакЈи са свое conствене гледоточке ; они нити cv свое чланне по налогу власти писали , нити ifi е ова у томе контролирала. 3api> то H ie нескладно умозаклгоченћ , да се у исто време и правителвство и разне партае на одговорг. потежу? Mu знамо, да при свему ономе, ihto мм ei> иунимг> правомг. странимг. листовима пребацуемо, правител1>ства несаучаствуго у кривици; и зато су наше рћчи единствено управлћне на листове. Ови имаш у свакои землки свои особитћш Јкивотг. , и особита услов!а свога бшћа. Сажалћвагоћи незгодиа и несрећна злоупотреблена . -,i bI признаемо и почитуемо право. Но изг. жубора и вике, кош листови подижу, неможе се иравилно заклшчавати иа праве мисли правителћства и иа положаи узаамнм HbioBbi одношен« ; она — иравителвства — одушевлћна су жел1.омг>, да остаиу у слоги, и да утврде евронсши мирг>. Ова е ntioBa наипреча цћлг>. и мм се надамо , да ће наскоро светг. добмти нсне доказе о мудромг. и миролшбивомг. разположешо . коимг> правителг.ства дишу." Одг> неколико дана говори се о hć.komt > разпису, кои е кназг. Горчаковг> pycKifi мвнигтерв иностранм дћла, разаслао свима дииломатскимг. агентима на страни. О садржаго овогг. разписа телеграФираго изт> Париза „Пресг. белжу" сл ћдугоће : „Разписг. кназа Горчавова саставлћнг. е у врло миролгобивомг> и умћреномБ духу; но зато опетг. Pycia неће нимало да нопусти у болградскомг. пмтанго; она зактева, да се сазове конгресг>, и да ће она драговолћно на зак.поченн конгреса пристати." У пмтанго пакг> о сазиванго конгреза у Папизг. понвлгого се у енглескимг. листовима различита мнћнјл, изг> чега се сг. пунимг> правомљ заклгочанати може , да ни у самомг. енглескомг> кабинету н!еучинћно коначно заклгоченћ у смотренго овогг> пмтана. К)че е „ТаКмсг>", коra e тесно сношенћ са министерствомЋ очевидно, азнвјо, да ће се на свакш начинг> новг> конгресг> сазвати , а данасг. опетг> изражава се „Морнинг-постг.", органх. лорда Палмерстона, наир1»шителnie противг> овогг. сазиванл. И по томе види се , као да споразумлћнћ између енглескогг. и Францускогг. кабинета у овои точки nie тако извћстно. као што се полузванични оргаин правителг.ства Францускогг> у последнћ време труде доказати ТВЛВГРАФСКЕ Д В II Е Ш В. У Паризу '7. Новембра. „Конституск>нелг>" авлв , да се у тилћр|'ама чине принрече за дочекг, цара Наполеона и царице EBrenie. „Верите" доноси еданг. чланаг;1> о политики Палмерстоновои. „Конститусјонелг^" доноси едну депешу, кол потврђуе паденје Херата. У Паризу 16. Новембра. ч Монитерг>" авла, да е Етем-паша поставлћнг> за министра иностранм дћла, а да Али-паша и Фуад-паша осташ у кабинету као министри безЋ портФела.