Шумадинка

у noioR е и царск1и прииц-b записант>, noc.ia.ia к н!,му царскоглЋ принцу — таи ciiHcaicii. — - ЛордЋ Ковлеи. кон се у последнћ време у тврдинБИ Апремонту кодћ Шантилли бавш. epaTio се у Паризг.. — ГроФЂ ХацФвлдљ , npaficKifi посианикг> . дошао е гоче на вече у Паризг.. Иерсгиска екснедиц1н. „Морнииг- постћ " доноси намт. вданћ великји чланакђ подђ насловомЂ .,nepciHcf;a експедиц1н," о uoioK ohi, уиствуе овако : Иа нашои сћверо-западнои граннци Индјн имамо Mbi »ожда доста тешку. но притом!) кеобходиму дужностб испунити; а то е прека ду<кноетг> самообране. Mbi неможемо трпити. да Хератг, падне Г1ерс'|анцима у руке, или да у власти нб1'овои заОстане. Ие.ча се некји и HeiiiK колико оће смее противослов!ш на мапама, на коима леаЈИ Хератх, часг> у Авганистану. а часг. опетЂ у Ilepcin; но н !,гово положенh доиста е такво, да ту шала места нема ; Херат^. лежи сир 1,чс> на великомг, друму у Инд !|0. или да се болћ и ncnie изразимо: Хератг> е путг, у Индјго. Воиничко значенћ овога града тако е велико. да се ин (т. е. Енглези) морамо живо побринути да Хератг, остане у прјнтелћскимг. рукама. Одт> каспјискогг, мора па до аралскогг> езера, и оданде опетг, далћ на линж рћке Оксуса има такође еданг, путг,, но оваи пролазн кроз(> пусте предћле, крозЂ средсреду седишта татарски дивлби и издаинички племена. Узбеки, и жителви Киве, Бохаре, Балка и Кокана разглашени су као %ивла и разбоиничка илемена и кадг, се поммсли на незгоде путовани какве воиске крозг> ове предћле, а притоме кадг> та воиска зна, да ће енглески воиници бранити кланце иланина Хиндукушки, онда ће се она доиста тешко рћшитн на овако одсуданг> и опасанг, коракЂ. Иапротивг> тога води изђ Херата путт.- наннже v КабулЂ и Кандахарг> безЋ икакве препоне и знатногг> труда до последнћгв мћста , премда се на нћму немогу ни саДЂ повлачити тешки топови. КадЂ 6w Персјанци едномЂ ХератЋ ималп у руци, онда 6w они врло лако свакога часа -- и ползугоћи се непрекиднммг> раздоромЂ и несагласјемн авгански книзева — могли освоити Кабулг, и Кандахарт,, пре него што бм се знатна воиска за обрану сабрати могла; и мм садЂ већЂ врло добро знамо, чји уили†1Паха наговара и нагоннва, да obv страгегично преважну точку подћ свого власт^ добме. или на какву ће се ц l.ib наипосле ова точка употребити. ХератЂ е доиста клгочђ Авганистана. но КандахарЂ е клгочћ Инд1е. Хератг, лежи сувише далеко одђ наши(т.е. енгески) притнжанд у Инд!и. да бм се могла тамо обдржавати енглеска посадка; но ово бм при садан ^имЋ околностима врло нужно бшло, иремда се и садЂ, као и год. 1838. налазе тамо неколико вћштм енглески инжинирски ОФицира, кои помажу при оРрани и усавршаваго тамошнн доста знатна утврђена. Ова варонн. има удругомЂ смогренк) превелику важностЂ, почемЋ е она сресредна

трговачка точка за производе Ипдје. Хине, Авганистана Татарске и Пер ie; има притомЂ л К у тврдинЂИцу као и грднми ioiiiTb одђ Иадир - шаха подигнутми бедем Ћ одћ землћ; н по томе е необходимо нуждно за безбћдnocTb господарства нашегЋ у Индји, ^а остане Херат -b у нр1'лтелгзСкимЂ рукама. КадЂ е Дост-МахомедЂ (садаштЛи сагозникЂ Енглеза, а противннкт> Персјннаца) год. 1838. у сагозу са Перс1анцмма напао на ХератЂ , и то или подђ притисиомЂ рус когђ уплива, илиунамћри да се одбрани одћ непр!нтел1>ства свое браће и сикски племена, онда се Енглеска тако нко застрашила, да е са сикскимђ племенима учинила уговорЋ, коимђ е оиетЂ подигнут1> на престолЂ Ска-Сооа, збаченми законитми владаоцЂ Кабулистана. Енглеска е са шакомЋ воиника освоила Авганистан -b, они таконазвани „неосвоими кланцм" буду на горишЂ отети и тврдинн падне у наше (енг-iccite) руке. Л1м смо само еданпутЂ бмли узб|'ени, и морали смо се натрагЂ повући : но томе е кривица не наша иоиничка слабостЂ, него рђавг. разпоредЂ. Паше наредбе и намћре у Кабулу сматрале бм се у Калкути (главнои вароши Источне Индје) као сасвимђ нецћлисходне. Ио при свем^ томђ , што е наша воиска подђ ђенераломЂ Елфинстономђ сатрвена. ушла е слћдугоће године друга нагаа воиска наново у зем.ш, и ступала е безг> икакве сметнћ чакт> до Кабула. Ако 6w ХератЂ пао Г1ерс |'ннцима у руке (већЂ е по званичнммЂ извћст1ама пао. П р и м. У ч р е д н.), онда ће се показати прека нужда, да мм сђ воискомђ кђ Кандахару ступамо. и у томћ случаго готово е извћстно, да ће наша вопска тамо као стална посадка н заостати. Кадг> бм се ту подигла ака тврдина, коа бм обсаду одђ више мћсецји издржати могла , и кол бм владала свимђ путовима у Индјго, онда бм готово бмло немогуће, напасти на ИндЈго. КандахарЂ лежи само 200 енглескн милл далеко одђ наше (енглеске) границе ; околне су области врло плодовите, и една велика посадка могла бм се лако снабдћти са редовнммт> потре?'ама; никаква нападагоћа воиска не бм се смела усудити, да такву силну тврдинго иза леђа остави, а обсада бмла бм врло опасно предузеће, будући е неуспћванЈ. или одуговлаченћ готово толико, колико извћстна пропаст!,. Сђ околнммђ доранскимЋ племенима треба по начину источномђ поступати ; свакадЂ е ефтинје, подмитити iir, него ли тући се сђ нвима ; а подмићиванћ е, по правилу, тамо врло лака cTBapb. Мм се међутим-b надамо, да е ово јоштђ далеко одђ нзсћ М м озбмлн и искреио желимо избећи повторителнми авганскш ратЂ; но при томе нетреба заборавнти. да е едино средство, п рсдупредити оваи ратЂ. то, да не трпиио, да Перс^анци освое ХератЂ, нити да у нћму остану. Последнши авганскји ратт> стао насЂ е 16,000.000 Фунтји стерлинга (близу 80 милшна талира), и у нћму сло претрпили грдне воиничке гуоитке ; мм не желимо, да се опетБ у овакавг, ратг> уплетемо, премда мм немамо башЂ толико узрока, боати ra се. Мм волемо, да се ратови око индшске границе одложе донде, докћ лин!е гвозденм путова у Индш небуду довршене , докђ се реФорме у управи Индјв болћ не утврде . к докг> жителБИ не стану достоино цћнити ове реФорме: но станћстварји i! околностн изг> Koiif се излегао рато изчеђу Hepcie и