Шумадинка

ЗСЗи 747

Авгаиистана, нити е дКло иаше, нити е наша воли бмла, да таи ратљ сад1> букне; и ако намг> когод-б одговори, да е заузиманћ едне частн Авганистана подобно некористномЋ закупу едногљ безп .10дног1> комада землћ, то му мбј велимо на то, да се важност1> и вредностх! едногљ градскогљ мћста не м1,ри по количини сена, коа на нћму расте. Mbi немамо ни наиманћ волћ, да дођемо у то незгодно положенћ, да буди Koiofi силн морамо садт> или v будуће бранити и преиречавати nvTt у Индно. Догодљ се mw у Херату ради Индје боримо, донде ова борба ше ништа друго, но еамо чарканћ, кое ће до душе бмти могкда врло скупоцћно и трудно, но кое унутрашнго безбћдност^ Индје неизлаже никаквои опасности ; но мм неможемо никако трпити, да се непр1ател& ioiuTt ближе примакне. И збогљ тога упинћмо се зљ< принудити ПЈаха riepcinскогт, , посредствомт> заузимана приморске вароши Бушира, да одступи одт> Херата , надашћи се, да ће томе млого принети разстроено Финашпално стан^ Hepcie и уништен1> нћне трговине. МеђутимЂ влада на Kacnifici ;om*i> мору необично кретан1т и живост£>. Мш ч_уемо. да рускои Boi5cn ,bi у ђурђјанскои (на Кавказу) долази силна помоћг. и млога ратна џебана- Иамћстникћ ове провшнуе посћћава Ново-Петровскш, точку на касп!иско51т> мору, одкудљ починћ ланацт> руски бунара и козачки населбина, кое Pycia према аралскомт, езеру и бродопловнои рћки Оксусу подиже. Mbi чуемо, да ће руска воиска доћи у Астрабадт.; и премда воиска неће валћда башг> у ствари заузети ову персшску варошг.; то се опетт> она садт> по свои прилицм скуп.чл у великомг. брого на острову Асхоради, кои лежи у мореузу астрабадскомг>. 12 милн од-b обале. У овомћ су се острову Руси год. 1841. утврдили. подт> изговоромт> да бране Перспо одђ туркомааски гусара, и одт. тогђ су времена тамо и остали. Наипосле чуемо мм, да су Руси молили за дозволћнћ, да смеду нрећи на персшску землнз у Маконљ; ово е по свои прилицн она мала утврђена варошица, лежећа 6auii> на поднонто Арарата на главномћ друму између Тебриса и Баазида, и у koio могке за неколико дана стићи воиска изђ Еривана. При оваквммЂ значителннмЂ покретима вала намт> бмти на опрезу, да одб1вмо cBaKifi покушаи иападанв на незавмсимост^ Херата, како нам-b се не бм могло пребацити, да смо аатрпали бунар'1>, кадг> се дете већт> удавило. II »i Р С 1 II. Сви већт> европски листови потврђуш млоговаЈкну вћст1. о падешнз великогЂ авганскоп> града Херата, и цћо светч> изгледа ст> лк)бопнтствомт> далћ разв1 - ннћ енглесво-перс1 - иске размирице , код е већт> до рата букнула. Тако пишу о Херату изт. Цзриграда слћдугоће. > Цари граду 23. Новембра. ,,Цћо светЂ управјо е погледЂ свои на Oepciio, и неизмћрна важносп. тамошнћн догађан отисла е за оваи тренутакЂ и само пмтанћ о парискимЂ конФеренц1нма на страну. Авганскчи воисковођа Иса-КанЂ предао в градЂ Хератђ iiepcifie komi . ђенералу принцу Мурад-П!а >1 >!го. почемт. е глада и бћда наивећш степенх. достигла.

И „ШурналЂ де КонстантиноплЂ" потврђуе подђ 22. Новембра такође паденЈе Херата као стварг. извћстну. Оваи в важанЂ догађаи оглашенЂ у Техерану са 110 топовски метака, и одма е еданЂ курирЂ оправлћнЂ сђ томђ вћсти у ЦариградЂ. О цћломЂ течаго овогђ догађан дознаго се слћдугоће поединости : „Обсадии послови Перс!анаца око Херата бмау довршени, Перс1ннци су већЂ почели крозЂ провалћне на више места градске зидине у градЂ навалЂивати. Они су се већЂ спремали на главнми горипп>, кадЂ наеданпутЂ изашлго обсађенн Авганци Мир-Абдол-Азима перс1искомЂ ђенералу Махомед-Реза-Кану, да му изнви, да ће се градЂ предати. Иеа-КанЂ, кои е бмо командантЂ Херата, отиде затимЂ са свима градскимЂ поглаварима у nepcificKifi станЂ. да се nepcificKOMi, принцу Мурад-ШаФЈго покоре, кои iи врло благоволително прими и да имђ рћчЂ о милости 111 а ха. Одма затимЂ отворе Авганци Перс1внцима градске Kanie, и nepcificKa воиска уђе у варошЂ сђ наивећимЂ поредкомЂ, кои цћлои воисци на велику честћ служи. Пер cificna воиска одма заузме каше, а у самои вароши владала е наивећа тишина. Са†предћлЂ око Херата на 40 милв у округу заузетЂ е ода ПерсЈннаца. ПређаппшЈи намћстникЂ Хер ата и гувернерЂ провинцје КандахарЂ (близу енглескоинд1Вске границе) налазе се у nepcificuofi воВсци , а поглавари авгански долазе са ceiro страна да се покоре Персјннцима. П олковникђ БулерЂ, кои е управлло обсадомЂ, произведенЂ е за бригадногЂ ђенерала у инџинирскомЂ корпусу. — По Цариграду разноси се одђ неколико дана гласЂ. кои се одђ никое стране непотврђуе, као да е Француска авила Шаху нерсшскомЂ, да ће она одиа посланика свога одазвати изђ Техерана , ако Hepcia не удовлетвори зактеванго Енглеске. Оваи гласЂ држе и саме цариградске вћсти за неоснованЂ, премда га неки врло радо вћруго. Како е у самои ствари, показаће намт> наибл жа будућноств. МеђутнтЂ е ратЂ између Енглеске и Персје започео и енглеска е Флота и воиска започела воКничке операјц e у nepcificnoMb морскомЂ заливу и на нћговомЂ прибрежЈго. Да ће се оваи ратЂ посредствомЂ преговора прекинути и ова велика ризмирица тако скоро разправити, о томе н»е засадЂ ни мислити; ep-b на предлоге , ков е лордЂ СтратФордЂ Рздклифђ , енглескш посланикЂ у Царнграду, учишо персЈискомЂ посланику Ферук-Кану, неможе ШахЂ ннкадЂ пристати. Енглеска зактева сирћч*. заклгоченћ сдногђ трговачкогЂ уговора, кои бм се временомЂ претворјо у политичк!и . чиме бм се незавнсимостђ Ilepcie ако потгредила. Енглесши коинулатЂ у персшскомЂ престолпомЂ граду Техерану разишао се, и една е частЂ званичника отишла у Бомбаи. а друга у ЦариградЂ.