Шумадинка

Р У С I Ј«. Изћ Берлина пишу подт. 26. Новембра с.гКдугоће: „У пвдешнБимЂ рускимг, круговима циркулира едант> списакЂ ђенерала и воиске , коа е опредКлена, да засадт. подђ именомЂ проматрагоћегЋ корпуса изт> околине града Баку-а ступа напредЋ кђ nepciftcnofi граници. Измећу ђенерала. кои су ту назначени , налазе се: Козловск1и I. Фроло†III. Малттћ I. npBtifi као предводителг. корпуса. друг!и као ђенерал -квартир-маисторЂ. а Tpehift као заповедникЂ артилћр ^е, коа износи 50 топова. — — „ТаимсЂ" доноси важну вћств, да е Pvcia заклшчила у Пекингу са хинезкимЂ царствомЂ уговорЂ, коимтз Хина усгупа PyciH едно пристаниште на хинезкои границм и коимђ се дае Русш право, да едногЂ ђенералногђ конзула и три конзула v Хини држати моше. бдна телеграФска депеша изђ Цариграда лвла, да е Риза-паша, ратнми министерЂ, дао оставку. Причину ове оставке засадЂ ! оштђ нико незна , нити се зна , ко ће доћи на нћгово м I'. cto за ратногЂ министра. РаеииеЂ книза Горчакова. Оваи млоговажнми актЂ. коилјђ се P} r cin асно изра;кака о начину толкована свога неки точкш паризкогЂ уговора мира.и коимђ особито разлаже свое мБпиленћ о болградскомЂ пмтанго, разасланЂ е свима рускимЂ дипломатима при странимЂ дворовима, и гласи овако : „ПротоколомЂ I. одђ 23. Марта одређуе се, да се комисари. кои ће по 20. чланку уговора о миру назначити нову бесарабску границу . састану у Галацу 24. Апр., и да одма сврше jiocao . кои имђ се повери. У истои седници изнвили су руски пуномоћници . да ће руске власти, чимђ се таи посао сврши. предати молдавскимЂ властима землго, кои no новои одредби границе припадне Молдавш. 20. члана .чђ опредћлава кову границу овако : „„Она ће ићи изђ црногЂ мора за 1 километерЋ источно одђ езера Бурне-Соле, па онда одвћсно додирати друмЂ акћрманскји , поредЂ овогђ пута повлачити се до Траннова бедема, гожно пролазити покраи Болграда, и нфи дужЂ рћке Ллпуда до брда Сараџика , а наипосле кодђ Катаморе нзлазити на Пру '.'ђ, Нмше те точке неће се ништа преиначити стара граница међу еднимЂ и другимЂ царствомЂ."" По гласу тогђ чланка после су сазвани пуномоћници уговаравтии сила, да ту границу назначе упоединимЂ нћнимЂ частима. Валн само точно прочитати ту одредбу . па да се свакш увери, да се она односи на границу на тврдои зеm.ilii, а никако се неодноси на остро†кака†на отвореномЂ мору. Но зато опетЂ е у то помешанЂ и 3 miинђ ОстровЂ. То Hie учинћно по смислу оне одредбе, него напроти†по прећутности нћнои. Доиста никаквомђ изреченомЂ одредбомЂ уговора nie таи островЂ, кои е Pvcia неоспорно имала пре него што ће се нарушити мирЂ, ни сђ МолдавЈомЂ саединћнЂ ни Турскои доданЂ. брбо кадЂ е речв о праву, онда уговорЂ о миру, ако 6А знђ газда има пренети землго какву на другогЂ газду, вала ту промену да изрече всномђ и точномђ одредбомЂ.

Прећутан ћмЂ пакЂ нити се условлава да една страна iiito изгуби , нити да друга што добне. Отуда е pycKiH кабинетЂ мислш , да е при повраћеномЂ миру не само властанЂ, него и обвезанЂ на З мшномђ Острову наново уредити кулу, кого е шштђ пре рата на обшту користв међународне трговине и пловидбе о свомђ трошку начинiо, да светли лађама кадЂ плове. Да се пикђ при извршиванго тога ништа непропусти, iiito е нужно, то е рускомг. посланику у Паризу заповеђено известити се, да ли Француска или Енглеска можда шштђ заузима Зм!ИНЂ ОстрОВЂ. ПредходннмЂ пзпест|'емЂ , HJnia месеца добмвенимЂ одђ г. ФранцускогЂ министра иностранм дКла и одђ г. посланика енглескогЂ , доказуе се , да е царско правите-ibCTBO уместно радило при повраћанго првашн кгђ стана. кое се до онда fiie имало загито слатрати као предметђ распре. Известивши се да за време рата и после подписаногђ мира nie заузетЂ островЂ, руске власги токђ науме опетЂ зажећи ватру на кули онои, кадЂ али чуго да е еднимЂ одћленћмЂ турске воиске oiso половине Шлја месеца већЂ заузетЂ остро†безЂ икакве Формалности. То се шга више догоди шштђ пре, него што и пуно моћници уговаравши сила сврше послове за извршенК 20. и 21. чланка уговора. Све м да се о смислу TiH чланака имало различито мишленћ, опетЂ е валлло ту сумнго расправити обштимЂ споразумленћмЂ међу уговаравшимт. силама. Ни една сила nie бнла властна, сама судити у распри збогЂ одредбе, кол е част^ обштегЂ уговора, на комђ су сви кабинети подписани као сведоци и емци и суд!е. Пошто е дћло мира бнло послКдица нђјовогђ заедничкогЂ труда, то е нужно било, да оне све заедно раде да се осигура и точно извршенћ. У томе осведоченго ше царскји кабинетЂ нимало оклевао излснити се, да е нужно искупити у Паризу конФеренцпо, коа ће иресудити распру , коа се заметнула на концу Ш лјл месеца з6огђ З мшногђ Острова. Наредба една. кол е по царскои заповести дана барону Брунову 23. ГОл1а, налаже томе посланику, да предложи Францускоме кабинету, да се одма скупи конФеренц1н. те да пресуди чш ће опетЂ бнти З мјинђ ОстровЂ. ЦарскЈи кабинетЂ оставт е силама, подписанимг. на уговору. да пресуде што пресуде о томе пмтанго , а уедно е приметјо, да таи остро†нема за Pyeiro никакву, ни политичку ни воену важностг., и да нема никакво друго значенћ, него оно, кое лежи у правилноме обдржаванго куле, кон светли лађама кадЂ плове , и коа е необходно нужна за трговину, особито одесанску; и после да се никаквимЂ едностранимЂ заузеткомЂ неможе добмти основано право , а да иа то неприетане и страна, коа е остро†наипосле имала , ербо уговорЂ ништа о нћму неусловлава: а наипосле да е за цћлв ту , да се та погрешка поправи, hvhsho да се представници _уговаравши сила наново сазову, и да се нг,има остави изрећи пресуду, коа по дћлима првога конгреса шштђ нема силу свршеногЂ посла. У оно време као да су и кабинети бечти и лондонскш мислили, да вала о томе зледнички посаветовати се.