Шумадинка

ктикантћ Нопеч. Правосуд, ђорђе СтеФановићЂ за Мл. Писара Суда Окр. Пожарев ; Мл. Пис. Суда Онр. Рудн. Петар*. НеделвкоиићЂ за Протоколи1:ту истога Суда, а на нћгово место Практикантг, Суда Окр. Крушевач. Ил1л Мутавџ1ићљ. Осииљ тога поставлћнЂ е Писарг. Среза Качерск. Окр. Руднич. Никола Димитр^евићћ за прчврем. Писара Началн. Окр. Угкичк.; Мл. Ilncapb Среза Ддранск. Окр. Подрин. Радомирљ Вучковићљ за привр. Мл. Писара Началн. Окр. Валћв.; и наипосле досад. Практикантљ IIoпечит Финанс1е Вуле ЖивадиновићЂ за приврем. Помоћника Казначен при Началн. Окр. Крагуевачкогг.. Т 9 Р С К А. „Бечка преса" пише подђ 8. Децембромг, сл1:.душће: „Вћсти ијђ Цариграда, кое су намљ данасг. дошле' доносе намЂ обширна извћстјн о догађаима на источномђ (черкескомЂ) прибрежЈн) црнога мора. а нарочито о онммђ турскнмЂ лађама, кое су Руси одђ Турака отели. Ова изв]'.ст|'и гласе овако: „ОсамнаестЂ турски трговачки лађа и еданЂ бригЂ (оманн убоина лађа) натоварене свакодкимЂ ecnanoMi, отишле су изђ Трапезунта у Супук-кале, да тамо свои еспапЂ истоваре. Hr>ioee путне исправе разгледао е рускш конзулЂ у Трапезунту. 10. Новембра нападне рускш ђенералЂ Филицсонђ са 5.000 воиника на Сурук-кале, и после крвавогЂ и огорченогЂ бон испадне Русима за рукомЂ те истераш Черкезе изђ ове тврдинћ. За време овогђ бон нестадг>ше еспапи изђ турски лађа. На то е дао ђенералЂ Филипсонђ кђ себи дозвати команданта убоине лађе и реизе остали 18 лађа. Подђ изговоромЂ, да нгЛове путне исправе нису у своме раду, савћтовао ifi е ohi,, да отиду у Аиапу, да тамо своб папире доведу у редЂ, и дао е свакои лађи пратнш одђ 5—6 козака. СамЂ пакЂ ђанералЂ Филипсонђ отишао е такође сувимЂ у Анапу. Тамо е задракао онђ 4 лађе, а остале е послао такође са пратнБомЂ и подђ надзоромЂ козака у КрчЂ , гди иакЂ лађе з 6 огђ противногЂ вћтра и ружногЂ времена нису могле пристати. И тако iK е вћтарЂ однео у ТрапезунтЂ, гди су оне после све испричале, шта имђ се догодило. Трговци ове вароши 6 бми су се збогЂ тога нко узруили и забри нули. Конзули европски држава у Трапезунту поднели су своимђ дотичнммђ правителствама о овммђ озбилвнб1мђ догађаима извћстје. •— Бб1ло се по новинама разнело, да персшсгпи посланикЂ Ферук -КанЂ неће одпутовати у ПариЗЂ, да се не 6 б 1 Енглескои тиме дубока увреда нанела. Но последнн извћстЈа изђ Цариграда одђ 26. Новембра ивлжо сћдугоће: „Ферук -КанЂ одпутоваће по свои прилицБ! 3. Децембра у ПаризЂ, почемЂ буде са лордомЂ СтратФорд-Редклифомђ . енглескимЂ посланикомЋ у Цариграду, сврипо свое преговоре. А и Францускји президетЂ министерства, граФЂ Валевскји, послао е едну ноту у ЦариградЂ. коЈоиЂ онђ у име цара пбјтз . зашто се стае Ферук -Кану

ва путЂ, да не дође у ПаризЂ. Услћдсгву тога одложиће Ферук-КанЂ разправу неки малованшш пмтанд ci> ПортомЂ, и одпутоваће непремћно у ПаризЂ. Р 9 С I Н. У погледу на вћстБ. да е Хинезко царство уступнло Pycin еданЂ комадЂ землћ на острову Чу-Сану, доноси намЂ „ПраизишесЂ вохенблатЂ" слћдугоће : „По досадашнБнмЂ догађаима судећи , сва е прилика, да ће Pvcia употребити у великои мћри на свого користБ унутрашнБЈи ратЂ у Хини. Подизанћ воинички станица и тврдина одђ стране Pycie на овомђ npn6pe!Kiro заслужуе наивећш позорЂ - f будући то показуе чудновату одважностБ у политичкимђ плановима, кои ако Русји изиђу за рукомЂ, она he себи отворити неизцрпиме изворе трговачки користш, задобБ ^ће владагоће и стално положенћ у смотренш одвећЂ важне морске трговине, и отвариће тмме себи изгледЂ да временомЂ завлада наилемшимЂ землама цћлога света, т. в. океанско царство Европа нека гледа, па некЂ се диви !" Ф Р 4 И Ц 9 С К А. У Паризу 3. Децембра. Као што се изђ поузданогЂ извора дознае. отићиће царЂ на пролеће у шжну Француску а оданде у АлџирЂ. Тои се вћсти додае и то. да ће царЂ Наполеонт, предводити лично воиничку експедиц|'го проти†Велике Кабилје, те да тако окиги свош круну лавромЂ, кон му e досадЂ оскудћвала. НкАПОЛћСКА. О д о г а ђ а и м а у С и ц и л i и нвла „Ендеп." накнадно ово : „Узапћени су важни папири изђ СицилЈе, изђ кои се види , да е буна одавно бмла смишлћна, и да су се одђ Генове навезли више прогнанБ1 великаша , одђ кои су се неки извезли у Палермо, а неки у Месину. Свима е испало за рукомЂ, таино отићи у Таоримну, као у место обштегЂ састанка побунћника. Подђ предсћдателБствомђ барона Францеска Бентивенћ де Колеоне, бнвтиегЂ депутирца парламентскогЂ 1848. год., држана су млога саветована Побунћници су врло незгодно стаали, ерЂ нису имали оружа , пошто лађе, кое су имђ га имале крадомЂ донеги. збогЂ бурногЂ мора нису могле доћи, а притоме су, кадЂ су после ипакЂ нокушале доћи, пале у руке стражи. Но зато опстђ е ноћу 10. пр. мес. букнула буна . премда нје испала за рукомЂ , ербо едно Hie нароДЂ хтео пристати у нш , а друго су побунћници одма наишли и на снажанЋ одпорЂ одћ стране власти. Више пута су се протукли, но при чему су побунћници имали лошу срећу, тако, да су неки узалуд^, изгинули, а други су се сви разбегли." ii р а ii с к а. „ Лђоду", нвлнш изћ Берлина , да е ђенералЂ-ФелдмаршалЂ , граФЂ Дона, имао у министерству военн д1>-