Шумадинка

Чудновато е то , да се и ова бунтовна воиска служи са некимљ видомђ шуплБи ђулета, кон су веома наликг> са уобичаене у Европи срапнеле ( видђ кумбара). Они đito изљ топова у маломг разстоннјш , али сб великомг, вештиномђ . ђулета еу HiJosa одт. камена, и доста грубо истесана , и они iS сђ великомЋ брзиномт> граде. О симћ овм у цћломљ осталомг. свету уобичаенБ1 видова opya «ia, служе се Хинези iouiTe и са другим-Б, у Европи непознатимљ, а то су свакоане гправе за запалвиванћ и сажижанћ. Они су сир1,чБ у станн), да на велику далвину бацаго запалвиве и илгочагоће течности, разтоплћно олово и томе подобна опустошителна средства, кое е асанг. доказг> нејовогђ духа изналазенн као и нБЈове научне образованости. Употреблаванћ о вbi средства оротивБ какве европеиске воиске небш имало башгЈ врло неликогг. дћиства нити ycntxa. али употреблћнћ противг. воике оноземалБске, дћиство е h-jiobs силно и страовито. Л Ккарскш корпусг. ове воиске лечи све ране cb ватромг. Ако се коме одсече нога или рука , онда се оно место ci. усЈннимг. гвожђемг. помаше и тако се пресече токг. крви и започинћ се зарашћиванћ ране. Исто се тако поступа и еа свима осталимгз ранама у бого. Чудновато е, да се воинички лћкари, кадг. се у Тсао-Тсингу подвила колера, болестнике по цћломг. тћлу трли усјннимг. гвожђемг., и то сг> паиболљимг. успћхомг.. TieH-Te бунтовничк1и поглаварг. садг. е б.шзу 50 година старг>. У време енглескогг. рата JKHBio е опг. у тишини, пуне две годнне дана у енглескомг. населго, и тада Hie никадг. ништа roeopio, нити е ко на нћга позорг. обраћао. Наеданпутг. нестане ra оданде, и нико Hie знао кудг. е отишао. ТЈен-Те окруженг. е, као и самг. хинезкји царг., одг. тћлесне страше, кол има бдити надг. нћговимг. лицемг. и извршивати нћгове заповести. 200 момака одг. ове тћлесне страже носе ланце, сикире, кврге, коплн и друге подобне справе за мученћ. Сг. овимг. страовитимг. орудјнма застрашава онђ оне, кои бн ra могли издати или кои 6w му се противити могли. Да е онђ остао вћранг. своимг. идеама реФормирана, кое е онг. у ирвши ма изнвл1.ивао, онг> бм зацћло постигао свого цћлв лакше и извћстше. И доиста су садљ већг> млога таина друштва одг. нћга одпала. Исто е тако учишо онг. велику погрешку у томе, што е задуго рђаво поступао сг. Европеицима, кои су му могли бмти одг. велике ползе Одг> неколико пакг. мћсецји овамо промен^о « онг. cboio систему; он г б садг. почитуе уговоре са странцнма и забрангое злоставлннћ. Но 6 бмо како му драго, засад-b е rioc^e немогуће предвидити, шта ће се изг> буне у небесномг. царству јтако зову Хинези ссое царство) наипосле излећи. Ова е побуна силна и може шштг. >.лого година травти, и то безљ икакиогг. другогг. уснћха, него единствено да се плпчкан) и опустошаваго области , кое су позориште овогг. грозногБ унутрашнћгх. рата HowiHTii4Msiif ИрегледЂ. Изг. беседа млоги членова шваицерскогг. савћта види се. да су тамо на свашта спремни, и да се свачему надаго.

— Преговори између лорда РедклиФа и Ферук-Кана нису имали никакавг. успћхг.. Ако се оће , да се ратљ у Аз1и предупреди, онда е нуждно, да Француска посредуе. Но за ово нема готово никаквогг изгледа, каогодћ ни за пмтанћ наенбуржко. Нко нада у очи, што паризки полузванични листови држе за врло вероватно. да ће се Пр аиска са Шваицерскомг., а Pycifl са Енглескомг. у Аз!и заратити. — У смотренго конференцјн чуе се, да ће се ова зацћло саставити. Онеће бмти саставлћне, изг. слћдугоћи лица: „ГраФг. Валевскји, као предсћдател!.. за Француску; r. Брунов-b или г. Киселћвг. (или можда обоица) одг. стране Pycie; одг. стране Енглеске: лордљ Ковлеи; за Аустрјго баронг. Хибнерг. ; за турску Мехмед-ђемил-беи; за Праиску r. ХацФелдг.; а за Сардишго Маркизг. одг. Ви ламарина. „Бечка Пр еса" пише: „Праи ско-шваицерска размирица збогг. наенбуржкогг. пмтанн достигла е свои наивишји степенг. огорчена. Обе се државе живо оружаго. „Шлезише цаитунгг." вели, да то нје истина, и да Праиска не чини извачредне припреме за ратг.; а друго Hie јоштг. Шваицерска ни одговори-ia на праиску ноту одг. 26. Новембра. Mw пакг. (ово говори ,, Преса") велимо, да Шваицерска до душе ioujTT> Hie путемг. дипломатскимг. одговорила на праиску ноту, него да е она одговорила другимг. начиномг,. кои ће у Берлинупо свои прилици врло рђаво примлћнг. 6wти. Изаснимо се о томе мало болћ: „Пр аиска е захтевала одг. Шваицерске, да се уапшени приврженици кралћви , кои су у Наенбургу дигли буну, безусловно изг. затвора пусте. Шваицерска е на то одговорила: Mw ћемо бунтовне кралћвце одма у слободу поставити, ако Ираиска тимг. поступкомг. буде хтела сматрати цћлу ову размирицу за окончану, и ако се одрече свога мнимогг. права. Праиска е остала стална при своме зактеванго, а Шваицерска е ово зактеванћ опоро одбила. Д окђ су обе завађене државе е^на дргои ноте шилнле, меморандуме саставлиле и една другу сг. претнама преду сретале, продужавао е шваицерскЈи судг. безг, прекидака свое изслћдованје надг. окривлћнимг. збогг. побуне кралћвскима приврженицима. ШваицерскЈи првши државнмн правобранителБ ноднео е свого тужбу обтужителнои намери, коа ће, пре него што стварв дође предг. судницу, имати рћшити, уколико е ова тужба основана. И по томе е заклгоченћ ове обтужителне камере одсудно за IlpaU ску. —- Ова се парница до тогг. степена развила, и изг. Берна (главне вароши савезнш шваицерски држава) нвлаго подт. 4. Децембромг., да е тога дана обтужителна камера слћдугоћу пресуду изрекла: Шесдесетг. и шестЂ лица обтужено е, и одг. овм су ослобођени граФг. Пуртале-ГоржЈе и адвокатљ Перо. О лицама коихт. е кривица мана Hie ништа јоштђ решено. На емство су поставлћни у слободу: господа Ружмонг., Пуртале-Пири, МонтмоленЂ, Совенг., Грстила и Матеи. Међутимг. влада у цћлои Шваицерскои врло озбилви одважно разположенћ духова. Тамо изчекуго свако-