Шумадинка

Нинона . сиавна Француска списателвка, тужена е више пута нралћици Францускои Анни за разкалашно и неуредно владанћ- И тако пошлћ наипосле кралвица е-/ дногљ наредника одђ свое тЋлохранителвне страже Нинони, сђ налогомг., да она мора сбогЂ свогђ рђавогЂ владана одрећи се света, и кралгица ioS чини милостб и оставлв ioK на волнј да иде у кои оће редт. и монастирЂ. Нинона пзкђ уминила се као да то прима као неку шалу, и пошлК по нареднику слћдугоћи одговорЂ: „Н са наивећомЂ признателносћу увиђамЂ доброту мое премилостиве кралБице , и тврдо самБ се рћпшла. да идемЂ у монаетирЂ Францишкански монаха. п а .ni es У свему има среднБИ путт^ ; здравЂ разумЂ нађе га лако, страстБ ника ",а. У мђ преживи сва заблуђени као савестБ < ве страсти. Некада ће попадати звезде, пропасти небо; али лшбавг. вечнога , лшбавв добри .ноди остае. Тешко томе, кои сатЂ еданЂ за велико д1зло пусти да на праздно прође ! Онђ ние кадарЂ други наћи. Кечини насЂ име, нечини исповеданћ, нечмни славно почитованћ вере, ии мудршма, ни болБима, ни благополучн!има. Она недћиствуе на насЂ као волшебно средство беЗЂ нашегг-. знанн и беЗЂ нагиегЂ сад15ИСтвоваил. Она чини то саио утолико, уколнко е лти познаемо, о нвои размишлнвамо и заиста е употребллвамо. И онаи, кои се неда слепо одђ други руководитк него своимђ собственимЂ увиђеннма и основоположенивма слћдуе; и онаи, кои е оштроуманЂ и предосторожанЂ, себе одђ сваке преваре чува, и сваку стварв до самогЂ темелл радо проницава ; и онаи. кодђ ко:а истина и правица сва друга разсматранв превазилазе и више ваше, него сва преимупства сродства и приателБства; и оваи, кои нешто, зашто га молимо, постоино одриче, кои е у некимЂ приликама неумолћнЂ и строгЂ, кои онде увекЂ недае и непомаже , гди би други дали и помогли: сви ти могу добро, особито добро срце имати; но доброта е нвиова са мудросћу, разлогомЂ, сђ мушкомђ снагомЂ и кчиномћ саединена, а то ioS текЂ дае праву и трашћу вредностБ. На землБи се све менн; како времена и судбине, тако и ми. Благо прилеће младости изтиснуто буде одђ превећЂ топлогђ лета мужества, време зреле есени бежи, лигиће пада са дрвећа, зима е, седе старости ту. Али врло брзо , па смо и ову већЂ претрпили. Укочене гробове разкравлнзе небесно светило , а прославлКнЂ ДУхђ поздравлд у лепшимЂ предћлима сђ добродошлиЦОмђ вечито пролеће. Млоги држе радостЂ за госта, кои е изђ далека дошао. lo долази одтуда, што радостБ подђ нбиовимђ кровомЂ ние удомаћена. И Божин каштигована благо-1 д!твнин су, и шта срећомЂ називммо опасанЂ е ледЂ. Онђ ствара одђ землК лишће и преобраћа лишће опетЂ У землш- Ми неразумемо владу нћгову , и врло се !клого одважавамо, кздђ „ СТ у хвалимо или хулимо.

Шта е наша смртв, до кое смо ми тако близу, да е свакогЂ идућегЂ магновенин изгледати морамо ? бсмо л' ми то. што ту умиру ? Нисмо. светЋ, кои намЋ умире, за насЂ само пропада. ЛшбавБ кћ добродћтелБи и желн кћ Богу, први темелБ кђ уверенш о гвомђ суштествованш у човеческомЂ срцу, произрашћуш на истои землви и изћ истогђ семена. Нбино е разлученћ нешто неприродно и редко. Нравствено чувство слушати, дуаитстБ е садаићгЋ ^агновен« — исто исправлнти дугкностБ « читавогЋ живота. Срећа или несрећа свраћаш се кодћ они лшди, кои за едну или за другу задо ^олБно већЋ готовине имаш. Д О ИВ А g. Е М 11 IS ii € Т i£ В. Београдг 14. Нн. Шче држало е другитво Србске Словесности при млогоброиномЂ сбору членова свои и одлични гостиш свош годишнш скупштину подђ предсћдателствомЂ Попечителн Нросвештенил и Правосудпл г. СтеФана Марковића. НодпредсћдателБ друштва г. Лрхимандрит -Б ГаврилЋ говорио е наипре сђ похваломђ о проиЈлогодишнБомЂ послованш и лепомЂ реду друштва; СекретарЂ друштва г. I). МалетићЂ проФесорЋ изложио е затимЂ подробно и обширно све послове кое е друштво предузимало и свршило. Казначеи друштва г. М А. СимићЂ Секрет. Попеч. Просвешт. дао е точно извћстие о сганш sacce друштвене , по томђ , Попечит. Просвешт. г, МарковићЋ изразивши свое подпуно задоболбство о дћланш дрз^штва, сажалћвао е да е друштво прошле године више пута сбогЂ неманл извКстни СЕон соба. узнемиривано , и у исто време увћравашћн друштво и о далћ .ЧЂ покровителству Пр авителства, обнадеждио га е такође да ће скоримЂ опредћлити се сходне собе у коима ће друштво своа засћданил држати и свое кнБИге сместити моћи. Ilo томђ предложио е за подпредсћдателћ гг. Архимандрита Гаврила, К. Магазиновића чл. Касац. Суда, и Н. ШаФарика ПроФесора, кон последнБи буде вишествомЂ гласова избранЂ; за Секретаре одђ г. Предскдатела буду предложени : гг. ђ. МалетићЂ ПроФ. Милов. Анковић .Ђ ПроФес. и I). ПоповићЂ Даничић -б БиблиотекарЂ, кои последнБи скоро едногаснимЂ вишествомБ гласова буде изабранЋ. Казначен остао е по а:елБИ свиш опетЂ онаи исти. ЗатимЂ е г. ПредсКдателБ бдагодарио заедно са целичБ др штпомђ досадапЈнћмЂ гг. Подпредсћдателго и Секретару на нбиовон свзкомћ праликомЂ указанои ревности. При свршетку скупштине изабранЂ е за почестногЂ члена едногласно : Пр еосвештени г. МихаилЂ Е пископђ Шабачки. за корепшодентне члеиове опетЂ едмогласно : г. А. ГилиФердингЂ изђ Русие списателв они знаменитн писама о Србима и Бугарнма; г. Ами Буе учени ФранцузЂ; вишествоио гласова за корешподенг. чл. г. ПетарЂ ПротићЂ капетанЂ и надзирателБ Тополивнице у Крагуевцу. ВишествокЂ гласова избрани су за редовне членове ПроФесори : гг. МчхаилЋ РашковићЂ, I. ИлићЋ, Gb. АврамовићЂ, С. I. ВелБконпћЂ, Дам. МаринковићЂ, Н- Новаковићт-, М, ПаиићЂ и М. I). МилићевићЂ канц. кннж. канцеларие;