Шумадинка

51

Наипосле поставе неки питанћ, да ли е тћио доиста у сандукљ подожено ? Тишлћра позову на испитђ , и слћдство овогђ питанн било е то , да су оба шегрта нћгова наипосле признали, да ifi е при погледу нагрдногљ мртваца такављ стра' и еза попанула, да су они одма оданде отишли, неиспунивши датљ ииђ налогљ, да сироту тетку У сандукљ no.ionte. Ово простодупшо признанћ осиромашило е свћтг. ст> едном-b суевћрномљ преестественомт. гаткомг.; но садЂ се породила велика ненрилика, како ће се оирћчБ тетка по други путљ саранг.ивати. Мћстно свештенство разрћшило е оваи чворт. на врло разумант. начинЋ; оно е сарћчв рћшило, да се сандукЂ. — почемљ су за покоиницу сви црквени обреди већч. едномх. свршени, — у тишини изг. гроба извади. тћло сироте тетке унутра положе, и тако безг. сваке далћ церемоние по други путх. сарани. Живо буре. бдна лађа путовалае пре некогљ времена изђ НмОрлеана у Нш-1оркт>. Између остали путника биаше и едантз четрнаестогодишнћи дечко, кои е свошмђ веселомљ нарави, а и раскалашнимн несташлукомљ момке на лађи истина увеселавао , но доста имђ и досађивао. Капетан-fa одђ лађе, коме су несташлуци овогх. дечка наипосле додинли, претио е, да ће га ако небуде миранљ , метнути у едно велико празно буре, и тамо га затворити. Оваи пакт> држао е ову претнн) за шалу, терао е свое несташлуке, као и донде,, и буде наипосле заиста у буре затворенљ. Воздухг. е могао у буре улазити , ept е чепЂ био извађенЂ. Преко ноћћ пакг. дигне се страовита бурн, лађа се о вдну стћну разлупа, и буре се отисне на широко безранично море^, као играчка дивлви горостасни таласа. ТридесетЋ сати блудило е овако буре по узруанои пучини морскои, и наипосле избаце га таласи кодт. предгорин Сен-Бла на прибрежие Дечко се изт> петни жила напрезао, да се изт. овогт. тесногЂ апса избави, но узалудЂ, онђ се дакле преда своти судби, и чекао е тако у наивећемЂ очааннго часЂ грозне смрти. У то време чуе онђ , да ту наблизу одаш неке краве. „О ! кадЂ би ifi Богђ нанео овамо !" мишлаше дечко. И оне доиста дођу ближе, обилазише око бурета, и една између нби махаше репомЂ тако близу одушке одђ чепа. да е дечко требао само мало да пружи руку наполћпадае увати за репЂ: кое онђ тако и учипи. Разуме се по себи, да се крава уплашила и рикала; наипосле она нагне бегати, као да е вуци гоне, и повлачила е за собомЂ лако чамово буре, неколико стотина корака преко песка и каменл, докђ наипосле обручи непопуцаго и тако буре разпадне се. Дечко плакао е одђ радости, и ние мотрио на то, што се по ономђ чуднаватомЂ и рапавомЂ путу прилично изубино ; — Богђ е тако зарЂ хтћо, да кравлби репЂ буде избавителћ нћговогЂ живота: онђ онако слабЂ, уплашенЂ и изубиннЂ дигне се нзђ свое разлупане тавнице и наиђе на скоро на неке рибаре, коигауедну оближнго варошицу одведу; овди се неколико душевни •иоди пореФене, те му даду 2—3 талира путнога трошка ДО вароши Коломбае, гди се оваи дечко станио, и шштђ ®Днако тамо налази. II а б u |з ц ci ПанађурЂ у развиканои вароши Салерну мора да e н ешто изванредно и чудновато. ДесетЂ хилзда купаца и п родаваца, десетЂ хилнда лгобопитлвиваца и залудни

лгоди, и десетЂ хилада проснка долазе , и стеку се тамо сваке године. НаиболБи пазарЂ чине проснци, ерЂ они не само да просе, него и краду. ЧовекЂ неможе себи представити, колико се крађи догађа само за еданЂ данЂ.А гди су судови и полицил? О томе ни спомена нема ; ерЂ кадЂ би свакогЂ лопова, Буцибатину и угурсуза предЂ судЂ водили, онда 100 судин неби било доволбно, да разправе нвиове угурсузлуке; него е тамо сваки свои собствени судиа; лопову, кога у дћлу увате, одвале неколико валнни шамара, и стварв се на томе и сврши. Судови имаго и са самимЂ трговцима доста и сувише посла. Ако е на пр. данасЂ хиладу куповина заклгочено, онда оутраданЂ има наиманћ петЂ стотина парница. Судови би се силнимђ посломђ претрпали, кадЂ би они сваку ситницу разправлнли ; но они на то и немисле. Они опредћлгого тужителБима неизвћстанБ рокЂ , кадЂ ће опетЂ доћи; на оваи начинЂ може и една и друга етрана мислити, да има право, и будући се већомЂ части за ситне маленкости парниче, то е сваки сђ тимђ рћшениемЂ задоволанЂ, и стварБ на томе и остане , нити они опетЂ иду у еудЂ. II р « и ц е. Светновина пове године у Бирми (заднБО-индискои држави). — У Бирми е врло смешна и чудновата светковина нове године, коа настае са младимЂ мћсецомЂ Априла мћсеца. ПредЂ свакомБ кућомЂ направе се киларете одђ бамбусове трске, 6—8 стопа високе, кое су врло лепо искићене младимЂ пзлмовимђ гранчицама и саксинма са наилепшимЂ цвећемЂ, тако, да сви сокаци изгледаго као ходници дивни башта. Ово су текЂ спреманн за будаласту церемониго, кого Бирманци овомђ приликомЂ извршуго. Кодђ нби оирћчБ наступи онда обшти ратЂ сђ водомђ . СвакомЂ е слободно да свогђ сусћда или ма когђ мимопролазећегЂ водомђ посипа, и обично посипаго мужки женске, а женскинћ мужкарце. Но главна су лица у тои будалаштини дћца. Тога дана нема ни сдногђ урођеника у сувимЂ алвинама, но они су на то спремни и облаче тада наигоре алвине. ffl а л d н е. ЖелишЂ ли да кодђ лгоди увекЂ у еднакомЂ уваженго стоишђ , то имђ се даи познати , али опетЂ да те никада непремере. Твое уваженћ клоне, чимђ имђ ти пограничну точку способности твои видити дашЂ. КадЂ човекЂ умре , то се у чауру завие гусеница, кон е за простЂ скотски ужитакЂ створена била и ограниченомЂ препитаниа нагону служила. Благородние створенћ произиђе, кое одђ небесне росе живи и божественомђ нагону лгобави служи. О ко би за простомЂ чауромЂ тужио, кадЂ му саннђ лептирЂ пролеће ? Ко би će хтео меуне лишити, кадЂ плодђ познае, кои изђ нћ произиђе- Зашто да животђ изђ самоће и дружевногЂ caoбраштан утканЂ небуде , као живописђ изђ светлости и сенки ? — Дувагоћи ветрови чине плодоноснима билћ, али у тихомђ само воздуху напредуе набубрена клица, и цветЂ кђ расцветаванго своме оће мирЂ.