Шумадинка

н ћгова дугуинста Форма види врло удесна за комот° е п а кован ^ аивина." — Ладноирвни Енгдезг бинше се до обрадовао, што e нашао еданљ видћ сандука, у се нћгови Фракови и панталоне неће гужвати и ре ламати, као у обичнимљ краткимљ кув>ерима , и заду"о ние могао поннти и себи изнснити стра и упрепашђенћ свои посћтителн, кои су се надали каквомЂ ужасн омђ догађаго, убиству и томе ijito подобно. (Добротворство доноси добарг интересг) Иосле битк е кодљ Дрездне (1813) заостане еданљ аустриски официрљ тешко pairl .ht. у Диполдисвалду и уживаше у тои вароши кодђ отмћне Фамилие едне наиближлвивик) и уважаван.ч наидостоинит негу , noioft е онђ имао на томе благодарити , што е у мало месеци совршоно здравлћ свое повратио. Бадава е молио оваи при растанку да са златомљ напунћиу кесицу едну као мали доказљ благодарности нћгове приме ; — ови одбшо сваку наплату за чинћне изћ лгобови услуге , будући е у то време ®aиилиа ова kij наиимућн!има места тога принадлежала. Но четрдесетогодишнл зла срећа. коа се надЂ фзмилиомђ овомђ вила, доведе ifi после дотле, да cv почемЂ едомаћинЂ офицровљ умро, удовица икћери нћгове. прнуђенима севидиле, богате сроднике свое за милосрдие молити. У горкои неволћи свонж дошавши оне у Дрездну, гди су сродници нбиови обитавали, приспе и писмо од ђ мћстне власти аустриске едне окружне вароши на нби, изђ когђ су увидили. да е онаи оФицир-Б, кога су они благородно подворили наслћдницама нћговогљ вредногх. домаћина 10.000. Форинти сребра у тестаменту своме кои е сад -Б после смрти нћгове отворенЂ , завћштао, и тако е наслКдие наслћдницима нћговимЂ, удовици и кћерама предао. Ч а .>8 is ai «». Ми се играмо са предсказиванама. предчувствовандма и сновима, и тиме правимо свакидашнБи жнвотђ нашЂ важнимЂ. Али ако ће садЂ животђ сам^. важанЂ бити, кадЂ се све око насЂ движе и зуи, онда ће крозЂ она привидћнин бура само |' оштђ страшнин битн. Зато нека осгае суевћрие, као наишкодлБивие , шта се у човека уселити може, омрзнуто. Болћ е праведно сиромашанЂ , него неправедно богатЂ бити. Оно узбуђуе сажаленћ , овомђ наскоро слћдуе каштига. УманЂ човекЂ налази скоро све да e смешно, разборитЂ скоро ништа. Са страстима е, као — са свачимЂ на спету. Мало '.Џкоди мало; премлого е нездраво ; и вода , кон е за пиће добра, невалн у обући. Како лепа добррдћтелБ ! У в^кђ е зелено лишће нћно, увекЂ трае мирисЂ нћнЂ. увесЂ су лековите силе нћне. Она украшава праздничну трапезу , она крунише невесту предЂ брачнимЂ олтаромЂ, сђ нбомђ в богинн лгобави крунусана Неможе срећа нигда са обадве пуне руке доћи. И• 1и намЂ даде волго на ело, а ништа за ело, као што би®а кодт, сиромака, кои су здрави; или намЂ даде богатЂ РучакЂ, а одузме намЂ во.по на ело. као што то бива

кодђ богатоша, кои излишностб имаго а уживати немогу. КадЂ би ce човекЂ одао свакои неповолБности. кон му се случи, то онч? неби ништа друго за то добио . него болести. Ми смо моралногЂ произхођенн : наивише морално суштество оваи е законЂ и ову слободу у нама поставило, Наше е опредћленћ морално, оно е — самозаслужено блаженство. С ђ нама е, као моралнимЂ створенлма, основана намера на вечитостБ, позивђ точно испуннвати, оваи повинугоћи се надчувствеии законЂ у нама. мора се са заслуженимЂ за то блаженствомЂ у другомЂ свету, а не на овомђ чувственомЂ. изравнати. Сваки човекЂ при улазку у оваи светЂ добин цедулго одђ ове разнобоине лутрие; али нћгова ссага опредћлгое улогЂ, нћгово облагорођенћ добитБ. Право постигнута и сђ мудрошћу употреблћна. сва су опредћленн неба, добра, и ако насЂ она таки сђ нбиовимђ страшнимЂ погледомЂ иоплаше, ипакЂ cv већа частБ зала преобучени благослови. РазумЂ и добродћтелБ едина сулепота и едино благополучие свиго ствари. БеЗЂ нби уздише створенћ у свима своимђ царствама. Свака добродћтелБ носи у карактеру, у комђ се она снажно развила, више или манћ бого природности. Али саме природности добродћтелБИ , или правилние речено, добродћтелБИ подобна природности своиства, нечине човеку ништа више чести, него животинима, у коима ми нешто подобно примћчавамо. Тако похвалгоемо у лаФу дрзновеностБ, у агнћту мирноћу , у псету верностб. Истина е основни законЂ принтелБСтва. ЧовекЂ е на смртБ рођенЂ. Умрети , учити и мудровати одкако е, сматрано е за едно исто; ерЂуистини ние светЂ оваи приуготовлнванн место, или смо ми наи. бћдшн створенн. ЛгобоморностБ е ватра у сувомЂ трнго , разпали се она брзо, али угасити тешко. Д О Л А ћ Е Н о as О С Т II. — По гласу „Званични новина" поставлћнЂ е г. ЛгобомирЂ ТодоровићЂ за канцелисту гл. контроле •—* г. Ва са ЛгивановићЂ телеграфиста смедеревске штацие по молби разрћшенЂ е одђ службе. В. 5. Фебр. Неможемо се уздржати да кого речБ непроговоримо о веселго којб е ny^ia три прошла дана транло. Г. ђорђе ЦенићЂ секретарБ касацион. суда вћнчао се са кћери г. Мииила Гарашанина. Млогоброини сватови иа колима и на конБима ради болћгЂ веселн ишли су у Гроцку, гдћ е и вћнчанћ било. У прошлу суботу и неделго транло е непрестанр веселћ у Гроцкои и ноћу и данго. ТенЂ су се гоче сватови у БеоградЂ повратили и у кући младоженћ до мрака веселћ продужили. У Болечу ручало се, гдћ су одђ страве девоачке наипре сватови дочекани а пос^е изпраћени. На Емеклуку изашли су такође у сретанћ млоги коннници. Банда е на конБма ишла. ДочекЂ у Гроцкои неможе се описати. У неде-