Шумадинка

110

Бћа;ати, oeati saci> бћжати ! одговоримт. му л. — За иуду ! боић би биио овде остати. После едно десетт, минута биии смо ми већљ на путу. Притл;кате.и> венте . коме самБ л за све добро платила, одтрчи као што ми се учинило иредт> кариисте да 1ИМ1> мене изда. Ми смо пзтоваии сву остаиу наств ноћи по жа.!остнимг> путовима, измеђт> пропасти и шуме, и већг> се почнемо спуштати у едну доиину. koio е просецао еданљ мали, изг> пианине изтичући, поточићт>; грдни громови бацаии су мрачне сћнке на узки путт> и поредт> нћга на дубоке рупчаге и лруге; надт> нама су се уздизаие стрмените стћне , кое као да су хтеие свакогг> тренутка на путг> стропоштатн се, над!> коима су се виии само орлови и вране. О. та нигда нећу л заборавити онаи мрачни изгиедг> дивићгт> оногт. предћла. И као садг> да гиедамг, свако дрво , сваки камент., сваки изронћни изг> зем.гћ сг> кореном!>, пант>, и беии крст!>. поставићн1> ваи!>да овде. за споменг> каквомг. убиеномт> путнику. Ми смо ишии као да смо сами на краго света . но на еданг> ма иза дрва чуе се ужасно: -— Стои. ... Перико опаии бичемг> мазге но у овомг> ока тренутку сг> обе стране пукне некопико пушака. Перико падне, мазге стапу и н скочимћ изг> интова — И садг>, викне граФг> Анатоиг>, кои сиушагоћи ићну приповедку ние смео шушнути, — и садг> ви ваиБда опаиите нушке мунгествено на разбоинике ? „Лхб не, одговорн ШпанБоика сг> удивитеинимт, простодушиемљ : и сам£> се бипа врио упиашипа и почеиа пиакати. Интовг> буде обкоиКнг. соидатима, кое по издрпанимг> мундирима познамг> да су иариисте. Официрг. кои e сг> мћима управино приђе кг> мени и почне ме испитивати. самБ седииа у краи пута и одвраћаиа rnaву да невидимг> тћио несрећногљ Перика, кои е у CBoiofi крви иешао. На сва питанв одговарапа сдмб н, да самБ Францускинн, и да идемљ кг> роду. Међу тимг. соидати подеру мои когкни путнички сандукг>, претуре све iuto « у н1>му биио вичући и псугоћи око мене. Мени е бипо преуаЈасно самои у рукама ови зиодћн Она ућути, и са изражаемг> ужаса протре се рукомг> по чеиу. Теобаидг> е оставио свои ппаивазг> и пазпвиво упиићио очи у нго: у нћговимг> очима могио се примћтити, нека безпокоина и мучитеина сумнк. „Ови су игоди биии прави ШпанБОици, продужи госпоа Лас-Бермехасг>, као да е хтеиа одговорити на мисии Теобаидове: зии и неумоиими Фанатици, они су кадри женску убити , но не увредити е. Официрљ ме одведе маио на страну, и постави кодг> мене два сопдата да ме чувгго. На средг> пута сбере се совћтг>, ту е бнпо петг> иии >:Јестг> ОФицира , свештеникг> и три човека безг> мундира. Они су се у нБиномг> кругу живо разговараии. Маио подаић ОДг> нби стодио е едно сто соидати ћутећи. Мени ние ни на умг> паио да е животг> мои у опасности, и н самБ се дрктећи моиииа Богу, о упокоенго душе бћдноп, Перика, кога самБ д узрокг. сирти. Сг> ужасомг> одвраћапе су се мое очи одг> нћговогљ мртвогг> иеша, и н самБ се само болиа, да ме неће оставити саму сг> нБимг> , у овои страшнои пустинви. Присутствие карииста ние ме нимапо

пиашиио, напротивг> тштг> ме e тћшипо; ерт> на&горе самв се бопиа остати овде сама. Соидати су непрестано доиазиии и одиазиии. К.адг> што су се чуие пушке; бпизу одг> насг> бииа e битка. То е све транио еданг> сатг>. Затимг. соидати кои су ме чувапи укпоне се одг> мене подаић. Официри прибииже се кг> мени, НБина иИца бииа су мрачна и безчуствена, и сви су одвраћаии одг> мене очи. „ — Дона Инеса де Лас-Бермехасг> приђите овамо, рекне ми ОФицирг> у мундиру поиковника гиавногг. штаба. „Н се сгрозимг. чугоћи мое име. „ — Дона Инеса де Лас-Бермехасг> , продужи даић поиковникг>, ви сте ухваћени у издаиству, шпионству и непокорности кг> нћговом1> веиичеству Карпу V. Моиите се дакие Богу, воени совћтг> кои е овде сабранг., осудио васг> e на смртБ. „Крозг> сву мене пробие смртни иедг> ; стра укочи све мое чиенове. Умрети ! умрети ! у Moiofi двадесетои години ! . . . . паднемг> на копена , почнемг> се киети, мопити и горко пиакати. — Ово е доиста униженћ , кое би мужкн држаии за стидг> и безчестие. Но сиаба жена може безг. стида моиити свое убице за свои л>ивотг>. Д самБ жеиииа живити. Сиротинго , самоћу и наипосиеднћ станћ а би нредпоставииа, само да останемг> жива." Теобаидг> погиеда на госпого Лае-Бермехасг> сг> пређашнБОмг> сумнБомг>. „Да, све кромг> безчестиа .... Но ови игоди биии су безг. сажапенн, и оду одг> мене. Свештеникг> приготови се исповедати ме. fl самБ хтеиа говорити , но речи су изумирапе у моимт> устма, и столиа самБ ва средг> пута као окаменћна на коиени, управивши погиедг> мои, на редг> , у гомииице поредБ пута спожени пушака. fl нисамБ могиа сг> нби очиго скинути, нити самБ више пиакаиа ни за мипостб моиииа, но самБ само гиедаиа у ове пушке, црне и саине ; а надамномг> е биио небо чисто и ведро. Свештеникг> ме е тћшио ; но а одг, нћгови речи ништа чуиа нисамБ, до онда кадг> ми е рекао : „ — Кћери, моии се Богу, они већг> доиазе." „Отче, отче , повичемг> а ухвативши ra за хаиБину, а самБ невина, избавите ме ? одг, васг> нећу одступити, они ме неће смети до васг> убити I . . . Отче, погиедаите на мене; видите како самБ a Јоштг> миада а они оће да ме убиго! . . fl би шштг> могиа живити ! . . . . . О, они ће за мене предг> Богомг> одговарати." Монахг. е ктео мене одг> себе отиснути , но а му се нко ухватимг. за аиБину и пузипа самБ за нбим !> на коиени. На еданпутг> зазвече замномг> шипке у пушкама; ова ужасна звека одекне но збунћнои гиави MoioH ; руке мов изнемогну ; а испустимг> из1> руку апБину свештеника и осетимг> да се онг, одг> мене удаиио. Посие подуже тишине . чуе се звукг> нушака и в паднемг> безчувствена на зе.миго. (нродужение сићдуе) II jt в н ц е, (Приходг) — вданЋ Енгиезг> одговорио в комисарима, кои су дошии, де узму порезг> на нћгове приходе, сићддгоће: „За посиеднћ године износиии су годишнви