Шумадинка

lli

м ои приходи нешто мало манТ, одђ 160. дуката; у будуће jiaK^ претрпи ће мои приходи неку малу промену; ep-b е данг> човекг>, одг> они игоди одћ кои самБ обично ове иовце крао умро е. (Втаћена noctra) — У еднои каФани жестоко се цосвађаго два сусКда. бданг. одг. ови напише изћ освете ономђ другомт. на вратииа у вече: „Угурсузг. !" Оваи пос> ,еднви оде одма кући свога разпреногЂ комшие; служкина пакг. рекне му: ,, господинћ ние кодђ куће ево папира, па напишите, шта сте жеииии, а n ћу му поднети". Коммшн одговори: „Ние нуждно, кажите само вашемх. господару, да самг> нћгово име нашао на вратима моимђ записано, па да самг, н држао за дуаЈностг,. повратити му посћту из1. учтивости". (Готовост^) — Предг. едномг. боитомг. стааше на вратима слћдугоћи надписг,: „Ако ние ниио у дућану а ви изволте звонити". вданг. туда пролазећи читао е надписг>, завири крозг. стаклена врата, и видећида нема никогг>, стаде изг> петни гкила трзати гаитанг. одг. звонцета. Одма сиђе трговацв сг. горнКгг. бон доле. и запита учтиво, шта Јкели купити ? — „Ништа" , одговори оваи. „но будући се овимг. надписомг. умолдва, да звони, ако никогг> у д\ћану нема, то самћ вамг> и н ту доброту учинити хтео", — и оде далћ своимг. путемг>. (Прим$ри глупости) — 6данг> несрећникг>, кои е у рКку скочио и утоиио се да би одвратио одг 3 себе сумнго самоубиства, написао e при полазку одг> куће на свомг> асталу слКдугоће рћчи: ,,fl самв се неотице удавио, ерг. a самБ имаи намКру, да се само окупамг,". — Жена едногг. богатогг> епаие добила е за време nV.Hort бавленн на полЕ>скомг> добру опасне грчевеупрсима, нћнг> мужћ ако се препао, дозове едногг> слугу, и рекне му уилашено : „Товане! оседлаи што брже можешг. кони, па да трчишг> у варош«, по лКкара ; поитаи само, л ћу међутимг. написати лћкару писмо." — Докг. е спаин писао писмо, попусте милостиву rocnoio грчеви, и она оздрави. У таи ма уђе слуга у собу : „Господине," рекне онг. cnain, „ конб е оседланг>." — „Причекаи, Јоштг> мало," одговори спаиа, „да додамг. Јоштг> неколико речи," — и напише доле на писму слћдугоће:,, МоioS е жени болћ, зато немоите ни долазити. Опростите, што васг> трудимг>!" — Онг. запечати писмо, преда ra слуги, и оваи отрчи у варошћ лћкару. — 6данг> путникг> заспао е на поштанскимг> колииа; други еданг. путникг> разбуди ra ct рћчма: „Шта наопако, зарг. оћете ви еднако да спавате? Та ми смо међутимљ већт. грданБ просторг, прешли?" — „Па колико Сте већг. прешли?" запита дремлвиви путник!,. — „Ми смо," одговори онаи други, прешли већв пуна три сата одавде." [ЛоштегЉ.) 6данг> лихвоимаг|г> запита едногг> учечогг> али шалБивогг> човека у дружтву, шта онг> разуМ( *ва подг> поннтивмг> поштенл и честности ? .— „Нашто «и такво питанК?- одговори шалвивацБ, „што се мешаТе у ствари, вое се васг> нетичу ?" (Лмериканске кафане) 6данг> путникг> Европллнинг> "Родере се у еднои иалои американскои варо-.иици на пра огг> келнера сг> рКчма : „Шта то радишг>, црни угурсуЗе ; већт> си ме двапутг> будио, да устанемг., ерг> е дору-

чакт> готовг>; и кадг> нисамв хтео устати, ррг, ми се ioiut спава, а ти извлачишг> чаршавг, исподб мене !" — „Опростите господине," одговори безазлени келнерг,, „и нисамв другче могао ; ерг> ми чаршавг> треба за софру !" — Отацг> едногг> селнка биаше на смрти, и дошло е већг> до издисанв. Селакг. отрчи у глуво доба свештенику, да га доведе умирућемг> отцу; но кадг> е дошао подг> прозорг. свештени ковг>, онг> е морао пуна три сата чекати, ербо е сасвимг. тио куцао. Кадг> се свештеникг> наипосле разбуди, запита ra онг> , зашто нне аче куцао. Селнкг, одговори : ,,fl самБ се побоно, да васг у сну не узнемиримг.". — „Е па добро , шта си радг> ?" запита ra свештеникг>. — ,,Мои e отацг> издисао", одговори селнкг>, „кадг> самБ н одг> куће пошао,,. ■— „Е, то е онг> већг> издануо", одговори свештеникБ, „ ерг> ти си три сата подг> прозоромг> стодо; и н ћу по свои прилици поздно доћи". — НеверуемБ, господане попо!", одговори селнкг>, „ерг. кодг> нћга е комшиа Пера, и оваи ми е обећао, да ће до вашегг. долазка мога отца забавлати, да му лакше прође време". — бдно друштво ишло е у пол!> у шетнго. Кадг> еу се већг> далеко одг> вароши одмакли , поче се небо са свиго страна облацима навлачити. — „Чуите", рекне еданг> између нви. „ н оћу Бога ми да се вратимг>; ерг> киша текг> што ние плгоснула, и онда ће мои новг, шеширг> исквасити се". — „Внашг> шта", одговори му еданг> изг> друштва, „ако стане киша падати, н ћу ти дати мои шегпирг. на послугу, а в ћу узети твои". — Онаи први радостанг>, што ће свои шеширг> одг> кише сачувати пристане на то. и тако су ишли мирно далК. SI с т « ч н е ii о с .i о it ii ц < k . Срце будале стои на езику, а езикг> мудраца стои на срцу. Магарацг. кои свои товар-b носи, више вреди него еданг> лаФг> кои лгоде раздире. Сузе и туженв, то су оружин слаби лгоди. Сребролгобие, то е мучителБ богати лгоди. Ко другога учи мудрости, а самг> се мудро иевлада таи е подобанг> ономе ратару кои оре а несее. Кадг> страсти разумг. надвладаго, подобно е ономг> човеку надг> кимг> жена заповеда. УмереностБ е дрво, когг> е коренг> задоволБство , а плодг. спокоиство. €ТР1Н№ Sa « В О С Т В8. Изт> Цариграда одг> 22. пр. м. нвлнго: Порта е издала законг о ггечатнћи. По коме неће битицензуре, него ће се само по еданг. комадг. печатаногг> дћла савКтнику просвештениа на прегледБ и одобренћ послати. КнбигопечатнК и литограФска заведениа дозволава ће виша властБ. Пр епечатаванћ каквогг, д1.ла беЗБ знанл списателн чие е то дћло, забранћно е. Велика енглеска лађа „Ростонг>" запалила се кодг> Смирне и пропала. — Баронг> РихтхоФенг> праиски пуномоћникг> , за европску комисиго коа ће устроити Влашку и Молдавиго, поћи ће ови дана изг> Берлина у Букурештг> а тако