Шумадинка

154

(Ј ж«»ско«1> đjpesflao. (ci) н e м a ч н o г ђ ) Moro бившу жену звао самв, иао што е то кодђ свинз изображенл народа обичаи, анђе.10мг>; мого садашнго и;еиу зовемг., кадг> се на иго разсрдимг, одпадиимч, анђеломт., али кадт> се брачна непогода разведри анђеиомт. са покраћенимЂ крилма. „Зашто са покраћенимг" питаше ме Милица, кадљ самв се овимћ изразомг. први путљ посиуatno: л се збунимЂ, ерљ ioiuTi. нисамћ био научио претварати се, нити самБ naiti. знао , како е лагкв у браку преко нуаЈДна, и како би црвене очи (одђ плача) безт. овогђ засенка истине ioiuTb већма ноцрзениле. „Драга Милице" — говорио самг. п, докђ самЂ ioS едно парченце шећера, кое е врло волела, у руж^чна устанца метуо, .— „мила птичице, зарЂ а неби иорао дрктати за мошмђ срећомЂ, кадЂ твон анђелска крила неби мало подкраћена била. 3apb се неби морао болги да ти неодлетпшЂ". . . . и кадЂ би ти одлетила на небо, гди и естћ твоа постоибина, — зарЂ ти неби н тамо барЂ у мислимаслћдовао". Али моа добра aseoa недаде мн ни да изговоримЂ. „Ти се дакле 6 оишђ , да ти неби неверна била ? питаше ме она, али на одговорЂ ние чекала него се намршти, загвори уста и набури се. Уза.;удЋ самБ молио> претио , говорио, наипосле и ћутао, оаа е непрестано била лготита. Брзо самћ по соби одао горе и доле; у анђелскои милини пие ни наиманћ узбуђенк начертано, кое л неби сђ наивећомЂ природномЂ верношћу описао: лгобавБ, мрзостБ, гн К вђ беснило, очаинћ; моа Милица пакЂ ни речице непроговори. О вомђ самв се приликомЂ упознао са славкимЂ шенсиимЂ буренћмЂ, и одђ то доба нисамБ га више заборавио, То е био тридесети данЂ по Moioii свадби, кадЂ е моа срећа у обртни кругЂ рака ступила. У почетку е мон Милица кадЂ се набурн имала едну столицу, затимЂ е заузимала канавЂ ћошакЂ, доцние се затварала у едну собицу, докђ ние напоследку упражнаванћмЂ дотле дотерала, да се no целои кући бурила. Л самЂ како сг> теоретичномЂ тако и практичномЂ филозофиомђ прилично упознатЂ , МетаФизика, Логика, Антропологиа нису ми башЂ тако стране, разумевамЂ се у исихологш, али са теориомЂ гкенскогЂ бурена до садЂ тштћ не мого на чисто доћи. ПрисвемЂ томђ опетЂ ћу радо нека истинита начела, кон самБ моимђ искуствомЂ дознао, саобштити, коп у садашнћмЂ станго Европе моа;да неће излишпа бити. БуренК женско ништа друго ние. него ратЂ поделћнЂ на чете , кои оне пратквЂ усредоточене силе лгодске воде и у коимђ су оне увекЂ победителБИ. Шта вамЂ моаге ваша тешка артилћриа, кадЂ комарацЂ за комарцемЂ руке, кое фитил!. спремаго, пецкаго и збунгого. Каква вамЋ е асна, што имате три путђ по сто илида добро наведенн узрока ? Жене, као да су сђ нђ нечастивимЂ согозђ заклгочиле иче су, нико iK не надби. Нђиово е опасно оружие уста коима се за говорЂ и ћутанћ слун»е. Ако говоре, а ви сте доста паметни и стрпелБиви, онда iH моа>ете по кадкадЂ ћутаиго принудити, али ако ћуте, (кое се у домаћон военои вештини буренћ зове) онда е сва мука узалудЂ да ii'i иа говорЂ натерате, ви се морате натрагЂ повући, и подђ ма каквимЂ условиемЂ заклгочите пиренеиски мирт..

Разлгоћени човекЂ барЂ главомЂ надвишава облаке свогђ гнћва, Јкена пакЂ стои сћ главомЂ подђ грмлагоћимЂ облакомЂ и ии наиманБи зракЋ мира неосветлива нћно тамио лице. КадЂ се сђ moiomi. М илицомђ свађамЂ, знамг, да ћу се до четвртљ сата опетЂ помирити; а мои набурени анђео неиа нипомисла, да ће икадЂ самномЂ опетЂ лепо игивити. Смешно какво неспоразумленћ естБ узроит,. што е већма разлготи. Л обично мого драгу супругу зовемЂ М илицомђ ; али чимђ се почнемо свађати зовемЂ е анђеломЂ, ова насЂ речБ јоштђ већма завади ерЂ она дра>и да се н овимб тога ради служимЂ, да би е изсмепо, — тако вешто зна она оваи ратЂ водиги. Н самБ већЂ често moi'oh драгои жени предлагао, да би желио на h I .ho бурепћ месечно пренумерирати се, почемЂ би iofi увекЂ и у иапредакЂ на 30 дана право давао. а притомЂ самБ мислио да би много болћ станли, али о таквомЂ уговору ние хтела ни да чуе. И тако самв многе набурене дане у момђ домаћемЂ календару имао и при концу године метеорологиски биланцЂ неиспада башЂ по мене добро. Што пакЂ момђ календару јоштђ необичниго а М1алостну вааЈностБ дае, естБ, да н истина данЂ и часЂ означити могу, кадЂ се моа Милица починћ бурити, али нити дана нити часа, кадЂ се престае бурити. Она се тако тио и мало по мало престае срдиги, да ое неможе опредћлити,кадЂ се и последнБИ гласакЂ нћногЂ незадоволБСтва изгуби, и д се изненада у средЂ мое обичне среће иађемЂ, незнагоћи како самг. до исте дошао. Она ми е еданпутЂ поверила , да тако и гве друге агене раде; ков , кадЂ нбиово на миру стоеће срце опетЂ наBitto, пуштаго га да целе часове, половине и четврти избил, преко кои казалБка пролази , догодђ казалЂка на часЂ лгобови не одкуцне. Тако оне мораго радити да шмђ се сатЂ нБиоВе душе не ба покварио. КадЂ ме моа добра Милица изђ раа , кои ми е сама створила, за неколико часова или дана з 6 огђ нћногЂ бурена изтера, то е мон собствена кривица. fl самБ несмотрено момђ домаћемЂ уставу, недостатакЂ шпанскогЂ устава дао. Мон гкена и н образуемо едну камеру, и тако се мора оно случити , што се увекЂ у таквимЂ случаима и догађа: да демократско господарство добае властБ надЂ аристократскимЂ. Женско е срце — као какво атинско тржиште , подђ величественимЂ плавимЂ небомЂ: лепе ките цвећа, мирисни гозкни плодови, прилтна милокрвиостБ, духЂ, оштроумие, чувство; али и лукавство, ћудБ, непостоннство и неблагодарностБ. Гди е пакЂ домаће законодавство мудро иа две камере раздћлћно, гди човенЂ горнБи домђ , а жена долнби саставли: tv ће се волне демонратие о стене демократие разбити, на коима е стенама како престолЂ тако и мир-t основаиЂ. ђ. М. ГЈ. m а л ii ti е. Слобода безЂ разума ужасант, е дарЂ. Шта га ifi е, кои обраћаго умЂ своК само на такове ствари , кое нити су нБима самима, нити другима по • лезне! И онаи човекЂ, кои поредЂ ученл наука , таиође на истинитомђ изобраа;енго и благорођенго срца свога неради, раванЂ е трутовима, коисе одћ прилћжа' нил трудолгобиви пчела ране , а сами ништа не раде-