Шумадинка

197

Пошто самт. се и пос.теднг,и трагове христ1ннства и 5рист1ннски облчан отрес-ia, и кадт> самв прву жертву сТ ари»№ боговима прииела у еветоме лугу, нисамв проп устила, запитати подземне духове за савћтт,, на какови н ачинг> да се одрођенои мојои сестрк. Лрни, освеТимЂ. духови ми се нвише, и рекоше ми: да ћу се н наиболћ и наиизвКстнЈе осветити, ако проклетои Нрни утаманим% оио. што ioK е намилг« на св1>ту, то естљ: нћиу дћцу, к ао годт, iiito е она и сзмномђ учинила, па да ion тако равно сг. равним1, вратим Ђ . Време пакт, надв ће се ово догодити, ioniTi, е веома удалћно, при томе ово крваво дћло нетреба да извршимЂ а мојомђ рукомт,, него по средствомт, едне невине дћвице, uoiofi јоштљ нису Л№бовне страсти прси разпинале. Далћ су севетовали подземни духови, да се а уздржвамЂ свакогт, личногђ нападанл на мон) смртну непрЈнтелБицу; epb ћу у тоиђ случак» пропасти, а н£,оизи ништа наудити нећу, шта више, MoioMt пропасћу нћна ће се побћда и слава шштђ већма узвисити; ерт, у кнвиги судбине стои записано: roспон одђ Ибра биће одђ свое сестретекЂ посредотвено упропашћена. Шго ће се пакЂ дуже одлагати освета, па ма д то и не доживила, него оставила таи аманетЂ MoioK наслћднои осветителг, ки, у толики ће савршенЈн мол освета бмти, и у толико ће извћстјл бмти ужасна пропастг, ИбарскогЂ дома. Премда е мон, бћспиломЂ и страшћу разпламћена душа ово изреченћ духова нерадо разумћла; то самБ се а ипант, морала нљима покоравати. Но едно барЂ удовлетворенћ имала е узрулна душа. и то ме е одчасти барЂ смирило; чуи ме: T bi знапп,. Волвно, да служба богова наша зактева, да се на свакомЂ великомЂ жертвеничкомЂ празднику, кои ое сваки петЂ година по еданпутЂ слави, принесе боговима на жертву едно барЂ човеческо створенћ. Но ако смо ради, да намЂ за идуће петогод!е богови изиве особито благоволенћ и милоств, то се мораго четири лица на освећеномЂ камену у светоме лугу жертвовати, сирћчв: какавЂ старацЂ или старица, една девоика и еданЂ младићЂ, па наипосле и едно детепа бмло то мугкко или женско. Случаино дакле десило се, да е башЂ на неколико дана предЂ оваки обштм праздникЂ, на комђ самг, н први путЂ имала принети крваву жертву гнћвнимЂ богови ма, стара Вуча са незнатномЂ пратнломт, крозЂ ове планине путовала, и то сђ непознатомЂ мени намћромЂ. Она мене Hie опазила, ■—но в самв е видила и одма познала. Одма скупимЂ неколико одабрани планинаца, нападнемЂ сђ нћима на Вучу и уватимо е; н ioK вежемЂ руке наопачке и бацимЂ е у едну велику мрачну и сђ полн сђ решеткама снадбћвену пештеру у средЂ кланаца планински, и чувала самв е тамо за свечано торжество жертвоприношенн. Дута ми мало одане при помислу, да ће моа рука ову проклету вештицу на освећеномЂ камену заклати и нћна нечиста крвв утишати у нечемт, болове мога погашеногЂ материнскогЂ чувства. На неколико caTifi после зароблћнн Вуче донеше ми служителви светога храма, кое су афеци изаслали 6б1ли , да пронађу какво лице за жертвованћ, едну малу дћвоич цу одђ две године «om су они на бугарскои гра-

ници украли, башЂ кадЂ е се играла предЂ кућомЂ Кадљ ме опази дћте, оио притрчи кђ мени, увати се за мого албину и викне уплашено: „Помози ми. сладка маико!" Ове рћчи, а и анђелски изгледт, тогђ невнногЂ створенн тронуше ме дубоко, и н самБ изнова после дугогЂ времена осећала у срцу моме благотворно осећанћ и милосрд1л и сажалћнн. Н самћ замолила жреце, да ми уступе ту дћвоичицу; ерт, н самг, и тако већт, на мћсто дћтета имала у приправности другу жертву, кон е и онако стогубу смртв заслужила. То дћте пакЂ, Волано моа — бмла си ти!" „fl?" викне дћвоика сђ наивећимЂ удивлћнћмЂ. „Н дакле нисамг, твоз рођена кћи?" „Ниси!", одговори Вешта; „твои родите.п,и. кое н нисамЂ никадЂ видила нити познзвала бмли су по свои прилици бугарски селаци и христ1ани, ерт, у ономђ предћлу, изђ когђ су те служителЂи храма дпнели. завладала е већЂ бмла нова наука Христова." Волану су ове рћчи снлно потресле. „ А хђ . бћдни родителБи мои!", уздисаше она; „каква ifl е безмћрна туга морала обузети, кадЂ су ме изгубили!" (Продужиће се) 1и р в ei ui е. — У еднои вароши полупа олун све прозоре. Путникђ Heiiiii , нои е таки после олуе д зшао, упБЈта едногЂ, зашто на свимђ скоро кућама прозора нема, а оваи одговори: „Зато, што су лгоди нашн ради, да имаго слободанЂ изгледЂ." — СаФирЂ сретне едногЂ лекара и хтедне се сђ нбимб о нечему разговарати, но оваи му рекне „извините, н морамЂ еднога, кои е врло опасно болестанг nociтити ." „СадЂ сте праву истину казали" одговори СаФирЂ „ерЂ сви, кое вм лечите, мораго бмти опасно болбстни" — У Ирланд!и ухвате едногЂ ХарамбапЈу аидука, а мало затимЂ и сдногђ кои е прво мћсто до овога заузимао. КадЂ су ift суочили, и упитали арамбашу познаели онђ тогђ , кои предЂ нбимђ стои, и ели и онђ нћговт« другЂ, одговори оваи врло ладнокрвно „есте,ночини ми се, да е само почастнми членЂ" — У Хроници Шваицерске налази се записанЂ слћдућји доста чуднми догађаи — вданЂ младми ШванцерацЂ именомЂ ЛоренцЂ коме се ондашнћ станћ управе у Базелу ше допадало , кои е страшно на развратЂ и разкошлукЂ мрзт, оде 1714 године изђ Базела, гди се е родп> и воспитао сђ намеромЂ, да потражи каквугодЂ варошЂ у отечеству, гди већа слобода влада и гди развратЂ и раскошлукЂ шштђ продрли нису. О нђ дође у ВалисЂ, и ово му се место у свему допадне. Ту се упозна са еднммЂ врло честнБШЋ старцемЂ Муртеномт,, кои е недалеко одђ вароши свон полБска добра имао и на нБима по већои части са своимђ двема кћерима за. доволбно живјо. Оваи га стараЦЂ врло заволе, и кадЂ ce Лоренцу млађа кћи нћгова допадала, саизволјо е да се нби двое узму. Венчанћ е бмло за неко време одложено и то дотле. допђ ЛоренцЂ у БазелЂ неоде и остатакЂ свога имана не разпрода. Добра Муртанова лежала су на едномЂ равномЂ брегу, близу кога бмо е опетЂ еданЂ брежчићт,. Девоика науми свогђ лгобезногЂ. кои се за