Шумадинка

198

путЋ спремао до суседногЂ брега испратити, ков ioH отац-b саизволи. Кадт. га е до вр'а брега испратила и кадЂ еу се опраштати и на вћрноств зак.чинати почеии, удари ака киша са севанћмЋ и грмлнвиномг., да су мислили свет-ћ ће пропасти. Севанћ сх. грмлавином-b и кишомђ , траало е еданг« читављ сатљ к кадг> се е после разведрило и сунце огрануло, виде да е брежулнкћ, на комђ е hbiobt добрми отацљ Муртен-b добра имао, као iijto смо напредљ спомену.ш, пропао, па сђ нбимћ наравно и онђ са ctapiomtb ћеркомг.. Лоренцљ e ci> велииикомђ мукомт. cboio заручницу, коа е збогљ тога у несвеств пала, поврагјо, и почемт. су се са милимг, местомЂ, кое е овимђ несрећнимг. случаемЋ тужно постало, опростили, оду у Базелх,, гди Лоренц-b сво свое има.тћ разпрода. иа краи Боденскогг. езера друго купи, гди су стуПИВ1ПК у 6pai:i> срећно животљ свои доври1или. — Фридрихт. нелшпи показивао се често, да са варошкимг, управителћмг. Еерлинск мђ Раминоаг. nie задоволннг. и често му е пребацивао и roBopio „Рамине tbi ниси за полицан ерг. си кукавица. почемЂ ми ништа ново не доносишт,, као што су досаданБи управите.и.и чинили и све оно, што е ко за или противЋ мене рекао, лвллли ми. зашто се иеугледашг. на нви и на полицае други вароши." Кадв е онђ едномЂ тако roeopio, окрене се Раминђ и рекне „оће ли ваше велкчество и то да зна" „оће" одговори кралв „Е кздђ оће онда треба да ми сваке године по меколико ми.пона талира на распологкенћ да, па ћу н свашта hb.iath; но сђ тимђ ћу то чинити да ће народЂ вашЂ, кои е примћрЂ оданости и поштенн развратнимЂ и непоштенимЂ постати, чега слћдство 6w ће то.да ни братЂ сђ братомЂ, ни отацЂ са сшномђ добро јкивити неће." СтарБзи кралБ насмеесе и рекне „то самБ хтео одђ тебе чути вћрнмИ Рамине, и л за цело волемЂ да мои народв као што е остане, него да имамЂ онакву полицјго, кон ће га до разнрата и непоштенл довести; али самБ само зато оно рекао, да видимђ, еси ли и tbi одђ ohbi лгод1и, кои свое интересе гледаго, и кои се ни о коме другомЂ, већЂ само о себи брину." Монологтз едногЂ комедј.чнта — ЗанмЂ е наистарш законЂ природе, ерЂ река узаимлгое одђ погока, море одђ река. Облацш узаимигого одђ воздуха, землн узаи млгое светлостБ одђ сунца а ноћв одђ месеца. ПрвБШ човекЂ створенЂ е одђ землћ а прва жена изђ нћговм ребара, дакле она е позаимила одђ човека свое бмће. П о овоме, цео светЂ почива на заиму кои е врло различитЂ, па онда зашто да човекЂ као божје створенћ неузаимлгое. КадЂ се Be.iHiiifi океанЂ нестиди да одђ мали речица узаимлгое, зашто 6bi се еданЂ сиромагинши комендЈантЂ сти-

^io задуживати. И кадЂ месецЂ светлостБ ону, кого одт, сунца узамлгое невраћа, зашто да сиромашнБ1и коменд!ннтђ своимђ новћрителБима плаћа. Н мислимђ да бц то врло противприродно, врло лудо, ирло будаласто, и самомЂ уређенго 6oh ;ie мђ противно 6б1ло." — бданЂ селзкЂ у Ческои гледао е у календарБ кадЂ ће какво време 6бгги , и кадгодЂ в у нћму писало, да ће бмти лепо време навекЂ е бмло ружно. О во му се Hie само неколико nyTiii, већЂ скоро н епрестано догађало, и едномЂ кадЂ е у календару писало да ће бмти лепо време и кадЂ се спремао, да неке свое полвске послове сврши и збогЂ тога у полћ нзишао, удари ика киша, онђ се налготи одтрчи кући, узме календарЂ, пободе дрво у средЂ авлјв и обесивши кален дарЂ на нћга рекне му „ово лепо време уживаи тмсамЂ лажове ниеданЂ" И а «i н и е. — Ко е немилостивЂ према скоту, таи ће бмти такавЂ и према човеку, кадЂ му се властБ да. •—- Кога природа за што створила нје, таи нека се на то неодае. — ЗавистБ и злоба наивмше муче онога, у кога се срцу налазе. — Ко много тћлу угађа, таи или незнадаима словесну душу, или ако и зна, онђ e за ништа недржи и мало уважава. — Благородство, богатство и наука, ако сђ добродћтелви сагожена нису, невреде ништа— ПресвештеиЂ и добарЂ владатеиБ милјоне лгоди кђ себи подиже, прославлд и на иутЂ благополучјн и добродћтелБи наставли. — Ко Hie никоме благодаранЂ, показуе. да нити кога лгоби нити да почитуе и уважава. •— Онаи, кои лгоде, као свое ближнћ нелгоби, таи зацело не лгоби ни Бога. — Као годђ што е конго узда, тако е човеку умереностБ нуждна. — Лгото се вара онаи, кои мисли да ће сђ притворствомЂ далеко доћи, и да се томе иикадЂ у трагЂ ући неће; све се то временомЂ увати, па после му нико никакво д ћло као свесрдно учинћно нецени и неуважава. — Тежко ономђ . кои е толико слабЂ да га друпК своимђ ласканћмЂ себи подчини и надЂ нбимђ господари. 0 Г Л A С В. Понизно молимо ону l'. г. пренумеранте, кои намх. што одђ прошле године и за прошло прво и ово нстекше тримесечје давати имаш да намЂ то што

пре ПОН1.1К)

У ч [>.

ПодписанБШ продаемЂ изђ слободне руке свого кућу наодећу ce у сокаку водећемЂ Калемегдану до Обштинске куће, и к о мш i е сђ леве стране Савве Нешића бмв. клисара Саборне Цркве. Кућа е на вдномЂ бого и заузима плаца ширине сђ лица 5,

ca зади 4% и дужине 16 Фати. Ко бм волго имао кунити нека се изволи мени подписаномЂ овамо у Шабцу, или Еоспод. Еаврилу Вуковићу у Београду погодбе ради приивити. У Шабцу 24. К)нјл 1857, ПАВЛЕ CTAHKOBHhB 1^2 — 3) ђумрукџја ma6a4Kifi.