Шумадинка

208

У став.гћнимЂ станицама нису заступлћне: Маиданпекска и Заичарска, ирва зато, што збогљ званичногв путованн Г. ин:»:инир11 Ханткепг> извћстЈе до данаст. послати nie могао, а втора изт> узрока, што тштљ подпуна Hie, ербо су за нн> опредћлена 6biBiua оруђа у стару Ср6iio послата. Судећи по податцима изђ десетогодишнћгг. искуства у БКограду полученшмЂ и 23.34° за среднго топлоту за FOnifi износећимљ. бшо е оваи мћсецљ у текућои години необмчно хлздовитђ : са 18% исподљ среднћ вредаости. Подобне нагле промћне у лћтнимт, мћсецима врло су редке и догодиле су се у подобнои мћри само у годили 1816. у западнои Европи, а по казиванго Г. погодописателв Спиридона Поповића прорекли суподобну годану старе Ере шшт-б пре Воскресешн за Cp6iro. Међутимћ кодг. нас-h примћћено пониженћ температуре воздуха у ВДлјго у западнои Европи мћста нашло Hie, као што слћдећш преглеДЋ показуе. Француска год 1857. 18.34°; 13 год. 17.98° Нћмачка „ „ 16.57°; 10 „ 15.83° У Францускои 6 гјо е дакле овогодишнћЈи ГОши са 2%, а у сћверозападнои Германш са 4%% топлји него у среднго руку. С1>верна частљ Французске има.<а е исту топлоту као и мм. т. е. 17.58У,,. Познато е иашимЂ читателвима изт> извћстЈн погодописиогг. за Декемврш у новинама обћлоданћнм, да Г. Владимирт> 1ованов!1ћЋ, правителственши Економђ у Топчидеру, температуру извора исподђ цркве у истомћ мћсту бћлеши. Получени податци у ВДнЈго ови cy: Дант. Топлота :ниве воде у k )Hiro у Декемвру 1—10. 12-92° 15 02 о 11—20. 8-92° 13-88 0 21—30. 7 50° 14 00 ° Цћо мћсецг> 9 53° 14-30 0 Преко цћле зиме и пролећа имао е тамошнБш кладенацг. непромћву скоро топлоту одг> 14°, сг> наступившимг> лћтомг. почела е вода хладнити у толикомг> степену, Да е у последнх,ои трећини ВД нјв мћсеца вода текг. пола оне топлоте имала, кого е у почетку Декемвр1'л показала бмла. — Сг> почеткомг, идуће есени започеће Г. ДимитрЈе Богићевићљ, учителв БанвскЈи и мои негдашнБЈи Крагуевачк!и саученикг>, топлоту кладенца у Банви преко пута одг> купатила бћлежити, а сг> временомг, изплешће се мрежа подобнм сматрана и далћ. //. Crani неба.

Д а н а

Врои

Станнца

ведрм

полув.

прозрачнм

облачнм

i,

ПожаревацЂ

9

11

10

2.,

Гургусов.

7

5

4

14

3.,

Паланка

7

5

7

11

4.,

Рашка

6

2

7

15

5.,

КрушевацЂ

6

7

17

6.,

ШабацЂ

5

6

11

8

7-,

Лгодина Валћво

5

4

к

13

• 3 8,

4

О 26

9.,

Карановацг>

3

14

13

10., АлекеинацЂ

3

7

7

13

11, БћоградЂ

2

3

20

5

12., Нћготина

1

9

9

11

13., У 6 ђ

1

4

23

2

14., Деспотовица

1

3

19

7

15., КрагуевацЂ

(1

6

13

16., Иванћица

4

13

13

17,, Ужице

2

26

2

18., Лозница

'—

24

6

СербЈн

3

5

13

9

у години 1856.

11

16

3

у Бћогр. одсћкомЂ

12

16

2

Ведрине плавогг> неба 6 јлли cmo у овогодишнћмг, ВДнјго желони; будући е текг> една четвртина одг> обичнм дана забелћжена (у год. 1848 бмло iK 18.). Како са топлотомт, воздуха тако и са ведриномг, могла бм ланвска година за среднго важити, пакг> сравннвагоћи обе увћравамо се,да е у текућои прерћдко ведрине показало се, облачнм дана предоста, а прозрачнм као и пређе. У цћлои Францускои брои се на 9 дана облачнм у ВДнЈго, ове пакг, године бмло ifi е само 6, дакле са 3 дана манћ у восточнои Европи.

///. Воздушни понви.

Брои

Станнца

в^тарЂ.

грмлав

граДЂ

магла

1,

ГургусовацЂ

27

5

2.,

Паланка

19

8

2

3.,

КарановацЂ

16

9

1

4,

ШабацЂ

15

7

5.,

КрагуевацЂ

14

5

1

6.,

Ужица

13

6

26- гђ

1

7-,

У 6 ђ

11

8

.—

8.,

Лозница

9

6

11-гг-

1

9-,

Нћготнна

9

4

io,

Валћво

7

7

21- гђ

.—

11.,

БћоградЂ

7

6

22- гђ

12.,

АлексинацЂ

4

5

1

13.,

Иванг, ица

3

7

—•

14,

ПожаревацЂ

3

5

15,

Деспотовица

2

6

21 "гђ

8

16.,

Нгодина

4

22- гђ

17..

Рашка

.—

2

.—

18,

КрушевацЂ

1

1

Cep6ia

9

6

Вћтра е у овомђ мћсецу cBaitori> трећегг, дана бмло, т. е. горнакг, е дувао 4 пута, маджарацг, 3 путг, а кошава 2 путБ. Ноћу између 21. и 22. владала е у цћлои землћи ака и опасна олуи. Оваи дћо погодописнм сматрана као да се строго неузима, али у пропису стои да се и дани сг> вћтровима и дотичнммг, правцмма вазначаваго неусвонвагоћи за такове само разлађугоће вћтропире, кое пћсницм зеФирима називаго. Грмлавине е бшло нешто рћђе, и то са еднммг, даномђ него лан&ске године, иако е у овои манћ кишнм дана забћлежено. •— Града е бмло осимђ именованм мћста и у Бан1>и 11- гђ , као и у Тополи 2. и 25. у рћчи стоећегЂ мћсеца. Признати дакле изђ поднешенм извћCTin морамо, да е градЂ, оваи неумитннми бичх. за землћделца, трећину нашегЂ отечества ове године поод^о, задржавши до душе доста благји звачаи, а ланЂСке ro-