Шумадинка
У Б ЕОГРАДУ 17. А ВГУСТА 185 7.
ШУПДДПНКД, i ■ e -Т % 3 s жм&жжввшешт § ши? ш ж@秩ет® а
тн Оваи листђ излазн сваке Суботе. Цена e одђ 1. Апр. до нове године 18 гр. За огласе плаћа ТКЧ. Ђ ш.* се 3 кр. ср. одт» врсте за вдан-путт» а 5 кр. ср. за трипутЂ.
ПОГОДОПИСНО СЛОЛ1ЕН16 МЂСЕЦА lOHIH 1857. ГОДИНЕ У СЕРБ1М.
(Продужено.) 1У. Атмосферскт талогЂ.
Брои Станица.
Д а1
на кишнbi
Кишнаце париски лин1а
1., СвилаинацЂ
9
7042
2., Топола
10
6928
3., ПожаревацЂ
12
59 66
4., КрушевацЂ
10
58-42
5., КрагуевацЂ
13
54-28
6., Иванћица
13
44 24
7., Г Крушевица
15
5300
8., ЧачакЂ
16
5195
9., Лоз(!ица
11
51-46
10., БћоградЂ
13
51 24
11., Паланка
13
51 01
12., Нгодина
13
47 12
13-, Космаи
12
4576
14., Деспотовица
16
43-36
15, КарановацЂ
14
41 94
16., ШабацЂ
12
41-60
17., Банн
8
39 96
18., Валћво
15
38 72
19., Рашка
14
38-20
20., ЛгобовЈл
11
3248
21.. Алексинацљ
12
31-51
22.ј У 6 Ђ
14
2747
23., Ужице
13
27-10
24., ГургусовацЂ
11
23 74
25., Кладово
10
22 82
26., ЗаичарЂ
11
22 52
27., Мокра Гора
12
22-46
28., Нћготина
8
14-84
Cep6ia
12
42-38
у години 18№.
10
21 26
разлика
+
2
+ 2112
И зћ овогђ ирегиеда лвствуе , да е овогодишнб Ј и н и У п Р аво двапутђ више кишнице имао одђ ланвскоГа КОИ пог,ВЋ У т «с Н ом ћ сагозу стои са гореизложеномт, пониженомЋ температуромЋ воздуха у истомљ мћсецу спрамљ ланвске и прош.ш година. Наигрозти кишнмВ нзливб случ.о се истогб мћсеца у Крушевцу кад Ђ e
7 56
25-52 иинie кишнице нађено, као и 12 у Сзилаинцу, кадЂ e Г. Радовановићт> '' 26*60 линјн измћрЈо (и 12. Авг. бшло « обшлнм плгоскова као изђ кабла, у Бћограду 12-14''', у Лгодини 1Г32"'и у Алексинцу 10-56''',). Напротивг. овог1> дана у Шабцу и Мокрои Гори ни капи пало ше. Ако у Бћограду крозЂ седамЂ година получене податке за основђ узмемо, то е ове године у KJniro са 40% више кише пало него одсћкомг. што пада, а и два дана више e сђ вишпмђ бронно него пређе. У Францускои бшло е 9 кишнм даиа а обмчно има ifi 11 у истомђ мћсецу. Што се пакт. самога талога тиче то е накуплћно у K )Hiro: у Францускои 1857. год. 28-18;'" крозЂ 13. год. 3326"' у Германш n 11 38'" „ 10 „ 30-46"' У првои землБи пало е са 15% манћ кише него што треба, а у другои владала е одђ 1846. год. незапамћена сума: саио е една трећина падагоћегЂ талога ухваћена. Ова у Гермаши показана у Ш нјго а и у Маго сума окренула се у lO.iito и првм дана Августа на гогђ, ерђ по свимђ извћстјлма владала e последнћ недела у Францускои прекообична препека, кон е многои стоци а и лгодма главе дошла. Француска е единита землн у Koioii се и сђ паромћромЂ опити чине; мм за сада ово важно оруђе немамо, но надамо се на годину имати га. — Горе смо видили по колико лиша кише у KDuiro у Францускои пада, т. е. по 33,'" а испарава се крозЂ више година по 68/" дакле управо двапутЂ више усише землн него што се наквашава. У овои години пало е кише, вао што е наведено, 28 18'", а усануло e 72-92'"; разлика се дае лагко св тимђ обстонтелствомЂ протолковати. што е поредЂ сла61'егЂ талога атмосФерска температура узвишен!а са 2% показала се у сравненго с-б пређашнвимЂ годинама. Г. Мачаи погодописате.н. шабачк!и, продужава бћленћ станн воде у Сави, а получени податци у lOniro слћдугоћи су: Вода е Дант> дошла ona.ia 1—6 21" 7—24 — 56"' 25-28 7" 29—30 — Г Скупа 28" 57" У цћломЂ мћсецу опала e дакле Сава у србскимт. границама са близу l / t стопе.