Шумадинка

У Б ЕОГРАДУ 17. А ВГУСТА 185 7.

ШУПДДПНКД, i ■ e -Т % 3 s жм&жжввшешт § ши? ш ж@秩ет® а

тн Оваи листђ излазн сваке Суботе. Цена e одђ 1. Апр. до нове године 18 гр. За огласе плаћа ТКЧ. Ђ ш.* се 3 кр. ср. одт» врсте за вдан-путт» а 5 кр. ср. за трипутЂ.

ПОГОДОПИСНО СЛОЛ1ЕН16 МЂСЕЦА lOHIH 1857. ГОДИНЕ У СЕРБ1М.

(Продужено.) 1У. Атмосферскт талогЂ.

Брои Станица.

Д а1

на кишнbi

Кишнаце париски лин1а

1., СвилаинацЂ

9

7042

2., Топола

10

6928

3., ПожаревацЂ

12

59 66

4., КрушевацЂ

10

58-42

5., КрагуевацЂ

13

54-28

6., Иванћица

13

44 24

7., Г Крушевица

15

5300

8., ЧачакЂ

16

5195

9., Лоз(!ица

11

51-46

10., БћоградЂ

13

51 24

11., Паланка

13

51 01

12., Нгодина

13

47 12

13-, Космаи

12

4576

14., Деспотовица

16

43-36

15, КарановацЂ

14

41 94

16., ШабацЂ

12

41-60

17., Банн

8

39 96

18., Валћво

15

38 72

19., Рашка

14

38-20

20., ЛгобовЈл

11

3248

21.. Алексинацљ

12

31-51

22.ј У 6 Ђ

14

2747

23., Ужице

13

27-10

24., ГургусовацЂ

11

23 74

25., Кладово

10

22 82

26., ЗаичарЂ

11

22 52

27., Мокра Гора

12

22-46

28., Нћготина

8

14-84

Cep6ia

12

42-38

у години 18№.

10

21 26

разлика

+

2

+ 2112

И зћ овогђ ирегиеда лвствуе , да е овогодишнб Ј и н и У п Р аво двапутђ више кишнице имао одђ ланвскоГа КОИ пог,ВЋ У т «с Н ом ћ сагозу стои са гореизложеномт, пониженомЋ температуромЋ воздуха у истомљ мћсецу спрамљ ланвске и прош.ш година. Наигрозти кишнмВ нзливб случ.о се истогб мћсеца у Крушевцу кад Ђ e

7 56

25-52 иинie кишнице нађено, као и 12 у Сзилаинцу, кадЂ e Г. Радовановићт> '' 26*60 линјн измћрЈо (и 12. Авг. бшло « обшлнм плгоскова као изђ кабла, у Бћограду 12-14''', у Лгодини 1Г32"'и у Алексинцу 10-56''',). Напротивг. овог1> дана у Шабцу и Мокрои Гори ни капи пало ше. Ако у Бћограду крозЂ седамЂ година получене податке за основђ узмемо, то е ове године у KJniro са 40% више кише пало него одсћкомг. што пада, а и два дана више e сђ вишпмђ бронно него пређе. У Францускои бшло е 9 кишнм даиа а обмчно има ifi 11 у истомђ мћсецу. Што се пакт. самога талога тиче то е накуплћно у K )Hiro: у Францускои 1857. год. 28-18;'" крозЂ 13. год. 3326"' у Германш n 11 38'" „ 10 „ 30-46"' У првои землБи пало е са 15% манћ кише него што треба, а у другои владала е одђ 1846. год. незапамћена сума: саио е една трећина падагоћегЂ талога ухваћена. Ова у Гермаши показана у Ш нјго а и у Маго сума окренула се у lO.iito и првм дана Августа на гогђ, ерђ по свимђ извћстјлма владала e последнћ недела у Францускои прекообична препека, кон е многои стоци а и лгодма главе дошла. Француска е единита землн у Koioii се и сђ паромћромЂ опити чине; мм за сада ово важно оруђе немамо, но надамо се на годину имати га. — Горе смо видили по колико лиша кише у KDuiro у Францускои пада, т. е. по 33,'" а испарава се крозЂ више година по 68/" дакле управо двапутЂ више усише землн него што се наквашава. У овои години пало е кише, вао што е наведено, 28 18'", а усануло e 72-92'"; разлика се дае лагко св тимђ обстонтелствомЂ протолковати. што е поредЂ сла61'егЂ талога атмосФерска температура узвишен!а са 2% показала се у сравненго с-б пређашнвимЂ годинама. Г. Мачаи погодописате.н. шабачк!и, продужава бћленћ станн воде у Сави, а получени податци у lOniro слћдугоћи су: Вода е Дант> дошла ona.ia 1—6 21" 7—24 — 56"' 25-28 7" 29—30 — Г Скупа 28" 57" У цћломЂ мћсецу опала e дакле Сава у србскимт. границама са близу l / t стопе.