Шумадинка

21'i

служитеиви храиа уватили едногв младића Грка за н;ертвованћ. и сви посиедоватедБи старе вере веома се радун), iuto се после тако дугогт, времена могла поднети гнћвнимЋ боговима четворогуба жертва. И Волнна е слушаиа ове р!>чи са задоволБСтвомг; ерт, тиме, што е другомљ та жалостна судбинаудћо naла, одклонћна е опасноств одћ главе Витомирове: ,,То е опомена судбине, коа се не срди на мош лмбавв ! викне она радостно, кадт> се е свештеникљ оиетЂ удалјо. „Да, н се смемт. слободн«) предати нувству, кое ме неодолимом-б силомђ испуннва; ерг. иначе не 6u се овако поволбни случаи догод1о баиш у оно време, кад -б е душу мон) распинала борба између наими.>мегг, осећанд и наитеже свете дужности. А и духЂ вештинљ н!е хтео, да се Витомирг. жертвуе, и молјо е шта више за нћговЋ жиbot-б. Но у исто е време духг, и главомт. мануо, кадт. самБ му о MoioB лгобави споменула; —• но свагда су ме очи превариле; ерг> у томг. тренутку бБ1ла самБ а већг> у среднћм -б положенго измедБу снивана и бденн, гди кадкаг>г> неасни ликов'1 на очи излазе." Овакова су чувства испуннвала Волинино срце, премда nie она у дублБини душе епокоина 6 б1ти. Нћжно ■чуветво, кое е срце Витомирово тио загревало, иретворило се кодтј раздражлБиве Волнне у силовити пламенБ необуздане страсти. Она се е истина наивећнмг. усхићенћмг. подсетила они сладки часова, кад'Б е у Витомировомг> наручјго лежала, и кадг. су пламенити нћгови полгобци коснули нћни устни. Но овои iofi е усхићенћ загорчило кадЋ е иомислила на оне таинствене опомене и претнћ умируће Веште , и на угкасно сновидћн1е у онои долини. Тако е она провела безсану ноћБ , и билше играчка часЂ пр1атни чувствована, часг; опетг> суморне зебнћ и слутнћ; она се до предг. зору борила, niTa да ради. У зору падне она у немиранг> и бунованЂ санг,, и у сну ioK се понви покоина нћна помаика. Вешта бинше изразг> неме туге: „бли, маико! ти си духљ освете," upoговори iofi Волнна у сну, „и ти долазишг> } да ме на мого свирћпу дужностБ опоменешт>? зактеваи одг, мене, што годг. ohenib, п ћу се повиновати, —- али овогћ красногг, младића немогу н заклати — то само немои зактевати; но а знам -б, да си ти башг. тога ради и дошла! — Ду ХЂ мане ту;кно главомт, и метне десну свого руку на срце, а левом -б е знакг, дала. као да моли. — „Дакле ти ниси допЈла зато, да нћгову смртБ зактевашг,," кликне Волана радостно; „ти шта више молишљ за нћга? Радо и прерадо испунићу н ову твого желго. Онг> дакле сме живити, живити за мене, и л ra смемг, лгобити са свомг> пламелитосћу мое душе?"! — Вешта мане озбилвно и тужно главомг, „Шга?" рекне преплашена Волина, „ги опетг, машешг, главомг,? Шта значе твое озбилБне опомене и претнћ? Говори!" бдна само неспокоина мисао ззмућивала е ово npiлтно сананћ. — Воллна е бБ1ла нзичница: то е онг, познао изг, нћни рћчи. Христова пакг. наука, у којои се онг, родш, и KoioioM^, е душомг, и срцемг, и одушевлћиомг, ревносћу оданг, 6бјо , забранБивала му е, да срце свов поклони еднои изгублћнои души, коа неће моћи на ономг,

свћту дћлити сг> нБиме набесно блаженство. Но надегц. да му е шаптала: да ће нћму безг» сумнћ за руком г изаћи, да свого драгу силомг. благогг, наговора и обећанн на путг, свете встине изведе, и онда ће нћгова лад. бавг, благословена 6 бхти, и у толико и Богу угодшп. Ова мисао подизала е душу нћгову, и онг, е са прјнтнимг, пред. чувствован ћмг, очекивао дане, кои суусамои ствари за. стрти 6 б1ли тамомЋ и завћсомг, неизвћстности. !V3 |е ss si is, e. — К-адг> ce Француски маршалг, Матннвог, враћао сг, воине кући, сврати онб на конакг, уедно незнатно село , гди га е мракг, yBaiio. Вечера бнше мршава и рђава. но ипакг, е зато маршалг, бмо добро разпо-ioженг, и весео. Но кадг, му изнеше врућг, лебац!, онг> рекне меанџји : „Шта? зарг. врућг, лебацг,; даите гочеранћга леба. — „Милостиви господипе," одговори MeaH^ia, „жао ми е, ujto ВасБ немогу послужити ct> гочершнБимг ерг> нема ra више." — „Е, кадг, нема, нека се одма умеси!„ одговори шалБиви маршалг,. — 6данг> енглезск1н матрозг, гледао е сг. удивленћмг> представлћнћ едногг> обсенара и магикера Наеданпутг, загрми у сали представлннн силни тресакг,. Запалило се сирћчБ едно буре сг, барутомг, , лућа и сви гледаоци отиду у воздухг,, и наивећа частБ одг, ови последнБИ погину. Матрозг,, кои е башг, на пенреру сћдио, баченг, е случаиио крозг> пенцерг, у башту на едно гранато дрво, и падне у високу траву. Но мислећи, да е и таи догађаи учинћнг. само вћштиномг, обсенара. и да е зве то само шала, устане полако са землћ и рекне зачуђено: „Ово е башг> живи ђаво : Да ми е знати, шта ће садг, iourri. далћ да ради !" •— бданг. веогла шаливг. човекг. лежао е не самртнои постелБИ. На еданг. данг, пре смрг^и дошла су нћгова два адвоката, кои су парнице нћгове водили, да доведу у редг, нћгове рачуне и последнго волго. бданг. е стао ^г. едне стране кревега, а други сх. друге. Болестникг, погледа наипре едногг , па после другогг,, и рекне подсмевлБиво: „Фала вамБ што сте ми честБ указали, да и умремљ, као нашг, СпасителБ !" (Ту е онг, подразуме* вао она два злочинца на крсту сг. десне и леве стране Христа Спаситела.) (ЛарЂ чизама избавлнт главу). За доказг,, како е у етарои Францускои буни мало значило, изгубити главу, нека служи и слћдугоћи жа.шстно-смешни догађаи изђ живота граФа Шлабрандона. Онг, е, као и многе стотине одг, нћговогБ дружства 6io осуђенг, на смртБ, и едно готро дођоше кола, да нћга и многе друге одведу на губилиште. Кадг, е грофг, чуо свое име, онг, се почео спремати и облачити, као годг> да ће ићи у шетнго. Али ево муке живе — чизме свое ше могао нигди наћи; онг ifi е свуда тражш, и тавничарг, iH е тражш, — узалудг,! нема. па нема. — „Безг. чизама немогу никако ићи!" рекнв онг. тавничару, то ви сами увиђате; него знате шта: пошлБите ме на губилиште сутра у мћсто данасг,: та за еднимг. даномг, више или манћ Hie башг, стало!" Тавничарг,, кои не бинше башг. пакостне нарави, прнстане на то; една глава више или манћ Hie правила на губителвскимг, колима никакву разлику. Сутра данљ обукаа e грофг, чизме, — ио кадг, су дошла кола, нје нћгово име прочитано Поглавари народнви мислили су, да е ohi> ioiUTi, шче погублћнг,. По краткомг, времену падне Робпћрг, и нћгова партаа, и граФг. Шлабрандонг, буде ослобођенг,. Издав »lio6o»iip r i» 11. Ненадовваћ-ђ. У КнБигопечатнБи Кнажества С р б с t о r t,