Шумадинка

219

0 ц1чнимо сокровиште, и шаптао е no.iaiso спавашћои Волани: „Спаваи! иакостно но уедно и дразкеетно створенћ! О спаваи ioniTi, задуго и тврдо, докг> не будемг. и далеио, далеко одавде, — и даи Боже. да се никадг>, никадг. в ише невидимо! Затимт. се онг. полако на прстима подкраде "зђ собе, а кадљ е већг> напол К изишао, онђ е као на крилима похитн) несрећнои и очаавагоћои Лилани, сг. намћромв и силномг. жуднБОМБ, да учини краи нћноме самртноме страу и сумнћи о нћму. Помоћу оногт. драгоцкногг, клшча падоше одма гкоздене решетке одг, пештере. и ослобођена Лилана падне са топлимђ сузама благодарности и нема на колена предг. свога избавителн. Но oh7j e подигне и пригрли, —а кадг. е oceTio, како силно усхићено срце нћно на нћговимг. срцу 6ie — нћга обузе неописано усхићенК, кое у наручго Волане нити е икад^ почувствовао нити иредчувствовао. Неколико тренутака протекоше имг. у неописаномгз блаженству и зан<Јсу, и душе Httoee нао да су се узнеле у неке друге блашене предћле надљ овомг. б1.дномг> землБОмг.; ер b оно, jjito су обое осећали, биаше небесно чувство, и дало имг. е начувствовати раиске милине. Обое су умукнули, но у очима ови у томг. тренућу пресрећни лица блистале су сузе радости, кое су acHie roвориле, него што бм то рКчи учинити могле. У то доба већг. е зора почела свитати, и Витомирг. чуо е гласг. неколико лшди, кои e нзг. долине долазт: „Даи да бћгамо, предивна девоико!" рекне Витомирг. занешенои Лилани. .,Л ћу те одвести у дворг. тиои роди телн, и бм ћу твои браннтелг., догодг. те не предамг. у HfcioBe руке, epi. п се никадч^, никадг. шиие нећу вратити у obj долину зверскои Волнни." Нзбавлћна Лилпна благодарила му е сг> погледом-b и изразомг.. изг. когг. се асно читати могла нћва наклоностб . Она узме нћгову руку, принесе е своме срцу, и шаптала е rio: Добри избавителш! о, да ми е, да се никадЂ не растанемо!" Ове су рћчи звонила преусхићеномг. младићу као анђелски поздравг., кои мирг. и срећу по свету разсипа. — Но садг. небилше време, да се у ова сладка чуветва утопи, •— ерг. опасноств ее вшла надг. главомг. нг.и обое. Зато узме Витомирг 3 Лилнну на руку и изнесе е rope узг. стрмееиту стазу на вр'г> планине. Ту е спусти онг. мало доле, и слушао е пазлћиво, не бм ли шта изг. долине чуо. Но онг. ништа nie могао чути; све е доле умукнуло. Но при свемг> томг. Hie држао за совћтно, да ту тако близу остане и одмарасе. Онт. прујки дакле краснои Лилани руку, и обое прелетали су нагло тавну гору, пеннли се сг> опасносћу узљ стрменита брда и силазили низ»> врле и долину, не мотрећи, да су све далћ заилазили у дивлш планину, гди само дивлби зверови шиве, и текг> су онда сћли одмарати се, кадг> е подне превалило, и кадг> су гкарки зраци сунца продирали крозг> густе гране планински растова. СадЂ су бћгунци већг> држали да су изванг, сваке опасности; ерт, (50 q m ; јј у овои дивлбои и непроходнои планини могао пронаћи, кадг> ifiMi. у први ма ние нико трага уватио. Али то и ние било ; ерг> одкад-b су се они одг> пештере удалили нису више за собомг> чули никакављ тутанв или вику, коа би ifi застрашила Они

су благодарили Богу, што ifi е избавио изг. наивеће опасности, а надали су се да ће понвивше се нове непринтелћ: уморг. и гладг. донде савлађивати, докг, 1'ииг. зора избавл!>на изг> ови дивлби планина не осване. Но постолнство е нбново бмло у великомг, искушенјш, ерг, се Јоштг> нигди невиђаше краи кршне горе. — Одг> умора свладана, наслони се Лнлана на едно дрво, и насворо заспи. ВитомирБ пакг> бдш е непрестано и одашћи rope доле чувао е нредивну дћвоику одг> сваие могуће опасности. Каква ее е грдна промена удуши нћговои одг> шче у ово време догодила? Онг> се самв себи дивјо при помислу, како е брзо нћгова лгобавн прешла сг> едногг> предмета на други; ерт> да е скромна и умилата Лилнна срце нћгово оковала, то већг. и самомљ себи Hie таити могао. — Па каква разлика између пређашнК и садашнћ наклоности. У околини ВоланиноВ обузимала га е свакадг, необуздана ватра, нћгове су желћ све дрзновеше бивале; већх. првога часа усуд^о се онг>, признати своа пламтећа чувства дћвоики, коа е таи пламенг> у нћму разбуктала, и загрлити е у запосу силне чезнћ. Сасвим1> различио одг> ове необуздане страсти бнаше осећанћ, кое му е при првимг> састанку са Лилиномг> у срце пресађено. Свака дрзновена желн чинаше му се скверна и осудителна; и онг> се страшио изустити оне рћчи, кое бм дћвоикн могле издати нћгова племенита осећана. Онг. се е истина сг> усхићенћмг> сећао оногг. блаже1:огг> тренутка, V коме еЛилнна, ослободивши се изг> мрачне пештере, на нћговимг> прсима лежала, — али оваи тренутак1> раискогг> блаженсгва повторити, за то оваи иначе шначнн младићг> Hie садг> имао доволбно снаге и одважности. НКму се чинаше, као да е ово невико и анђелско дКте тако далеко надг> нБимг> узвишено, да му се онг> ни приближити не бш смео, а да не клове и збуни се. Ахт>, та онг> биаше већг> срећанг> и пресрећанг> кадг> се е красна Лилана на ићга осменула, кадг> му е сг> благодарносћу руку притисла, и онт> 6bi са судбииомљ csoioMi. сасвимг. задоволанг> бмо, кадг> бм само имао надежду, да ће му нћгова мила ioniTi> задуго давати подобне доказе свога благоволенн н наклоности. — Како скромна биаiue садг. нћгова лшбавг., — но онг> е садг> уедно и то ncKycio, да е текг. оваква лшбавБ онаи чисти зракг., кои сг> престола свевишнћгг, силази. НаклоностБ нћгова кг> Волнни небнаше такова. Ова е бшла само едина пламенита страстБ, зато е брзо и изветрила ; чувство пакг>, кое му е садг> у срце усађено — естБ неувели цвћтг>, и трае за ц1,логг> живота. Сунце се бмаше већг> за два коплн попело, кадг> се е Лилнпа пробудила. Премда она за пуни 24 сата н!в ништа ела ни пила, осимг> неколико гутлна мутне воде изг> едногг> блатногг> потока, то е дуги санг> изнемоглу Лилану толико гшдкрешо, да е она могла и далћ продужити свои путЋ. 1ошт{> читави таи дант> морали су уморни бћгуици лутати по пустои и дивлвчнои гори. и текг> предг> залазакг> сунца угледаш опи окраакг> шуме, чистину, а затимг> и едну прттну долину. У овои биау разсеанм неколико мисти колеба у средг> родни воћннка, и посредљ села подизаше се скромна една црквица са крстомг>. Ci> наКвећомг> радости покаже Витомирг> Лилани склонито