Шумадинка

220

сеоце: „Видишт. мила сапутницо," говораше онђ, „ово смо садт, у средт. наше христјпнске браће, а иза насг. оставили смо Килваисие и Приштннске гманине, гди владан) лзичнкцн, изт> 'iin смо се крвожедни нокт iмз ми срећно избавили, Садх, се надамт., да нема за наст. нииакве више опасности " „О, племенити младићу" рекне му Лилнна ст. н].ж;:имт> погледомх, „теби,единствено теби, имамт. благодарити за мои јкивотт, и слободу и неоцћннму срећу : да мое миле родителК, брата и домовнну, гди самс. се роднла и одрастла, опеттк видимтј. Да ми се ти као анђео избовителг. ниси noHBio, а 6w садт. у самртноме страу лежала наладномн и крвавомг. жертвенинкомг. камену. и над-ћ moiomb главомг. сЈ.вао бм губителх>ски мачћ мое бездушне HenpiaтелБице! — О, мои избавителш и бранителш, колико ти д дугуемт.! Ахђ, нити ћу а, нити мои родителБи икада бмти у станн), да те за ово дКло" достоино наградимо!" „Молимђ те, немои ми о томе говорити," молишејои се Витомирт>; „награда е у моме срцу." КадЋ су доле у село сишли, дознаду они од1> селака, кое су на иуту сретали, да ово сеоце већг. лежи 3' области ибарскогг. господара, и да е оно едно одг> наидалг.и притажанн Борислава, Лилнннногг> отца. Лилнна е одг> поданнка свога отца дочекана и у гошћена сг> наивећомг. радости. Сутраданг., кадг. су се у Ибарг. кренути хтели, повлоне шмг. селаци два кона, едногг. Лилани а другогг. Витомиру, и свима се заблиста у очима суза, кадг. шмт. е Лилана, кого су сви већг. кло мртву оплакивали, сг. 6fi агодарносћу „сг> Богомг." казала. Садг. су непрестано и брзо путовали. и сутраданг. у вече опазе путници горде куле ибарскогг. замка. (Продужиће се.)

Л р к н ги е. — вдна жена, кон е имала будаластогг> сина, отишла е сг. овимтз у госте. Нлои е зебло срце, кадг. е помислила на свогг. сина, боећи се, да ће оваи вш у дружству осрамотити: она му дакле пре полазка, изчита слКдугоће: „Лшбезни сшне, ти знашЂ, да си будала и да си магарацг.; зато те приклинћг., да ништа неговоришг!; и ако те ко шта запита, а ти ћути" — Смнг. е то матери CBoioft свето и тврдо обећао. — При софри сћдн) е онг између двоипе, кои су ra обое понешто запиткивали,но о hi . е ћутао, :«ао риба. На то рекне еданг. одг. оне двоице ономђ другомг.: „Шта држите ви о овомг. младићу? fl мислимг. да е онг. немг." —• „Мати; мати," проговори на то будаласти синт., „садг> liy смети ва.п.да roворити, — ерг> лгоди већг> знаду, да самв а магарацг. — Невогг. Американца позову на удвои сг> пиштолг>има, но онг. одговори писмено слћдугоће : „Л нећ}' да слкдуемг. позиву, и то изг> два побуђени : Прво што би ви могли лако мене, а н опет^, лако васг. убити; а невалн ни едно ни друго. Но предлажемљ да би овако наибол'ћ било : Отидите у шуму и нађите едно дрво одприлике мое деблвине; затимг. va намћстите на прописа-

нои дал1>ини па опалите. — Погодите -iи дрво, онда ћу признати да самБ васљ увредио, и молићу васљ за опроштенћ, — ако ra пакг непогодите, онда нека е неправда на вашои страни !" — вданг. бвреи показивао е »ину своме богату ласлћдницу, koio е ohi> ићму за супругу намћнио : „Ахт>, лгобезни отацг,! зарг. невидишг., како ако рамлћ ! како е то ружно!" — Па шга то шкоди? Та ти е валвда нећешт> узети за гласоношу, него за жену , одговори отацг>. „Ахг., па зарг> невиднпп. да е на десно око ћорава!" „У толико болћ," одговори отацг., „онда ће барг. твое погрешке и недостатке текг. у пола видити." — „Ахг>. лгобезни отацЋ, заклгочи синг., „па е јоштг. и гурава!" ■— „За Бога сннко! зарг> ти оћешг. , да нема никакавг, недостакг. на себи ? Та она ние анђео , него човекг., као и ми !" — (Ко he то разнснити!) Предг. улазакг. парни кола у еданг. подземни, мрачни ходникг>. имађаше една roспоа на левои страни долнћ устнице еданг. мали црнг> ПФластерг. (коимг. се лече буГ>ул1.ице на лицу). К.адг> су парна кола изишла изг. подземногг. ходника, преместио се пфластерг. на десну страну до.п>не устнице едногг. roсподина. кои е сН.дио башЂ према онои госпи. Како се to могло догодити?" V > i l. ' / t — бданг. човекг.. кои е знао занатг., да лажне новце прави, послао е едномг. свога сина , коме е могло бмти одприлике 6 година, меанц1и, да му размени еданЂ талирг.. Меанџиа узме талирг. , загледао га е са сваке стране и пробао га е како звечи; затимг. мане главомг. и рекне: „Синко, оваи талирг. ние добарч,." — „То немогке бмти" одговори дечко брзо , „та мои га е отацг. самг> начинио." — вданг. одг> гордости надувени, но врло осиромашивши гроФг> хвалио e еданпутг. у друштву свои домг>, нћгове заслуге и древностг>. вданг. други пакг,, кои е за велике свов држави учинћне услуге благородство получио, и коме е онаи старии гроФг, за инатг> то говорио — слушао е будаласти оваи разговорг> са смешенћмв. ГроФг> примћти то, и запита оногг> с.рдито и раздражено : „Господине, зарг> се ви сумннте, да е мои домг> (т. е. породица) тако старг> ?" — „Ни наиманћ," одговор п онаи ; „да е старг>, то сваки види; ept тект> што се ние сурвао."

Г Л А С 1.

Знана ради кога се г и ч е ! Одђ 21. до 29. Септембра ове год Евреи имак> празднике, и уове дане ништа не раде. (1—3)

Издае Лн»бони|)1| Sl. Ненадовићљ. КнБигопечатнБИ Кнажества Србскогг,.