Шумадинка

228

и пустошу нбиов £< попаићнБ! села и градова, — «рљ онаи. кои му е д1уцу иотукао , умакао е, и нигда га ние могао наћи. Тако се онг., пошто е Бугаре лкзто казнио за нападапл нБиова на србску земин), вратио суморнимг срцемћ и испунћнЂ човекомржнБомг. сг. воиске кући. Но на путу чуе онг., како су лзически планинци едину нћгову ћерку Лилану зароби.ш н у славу свои лажни богова на жертвеничко »1ђ камену заклали. Нова неописаиа болл раздирала е БориславлЈ.во и тако већг. убиено срце. Онг. е гледао предг. собомт. пропастБ свога силногг, и славногг. дома, кога е онг. иоследнћи несрећни потома1!г. — онг> бнлше безплодно дрво, кое су виори бКде изг. корена изчупали. Кадг. е био већт, близу свога замка, отпшао е онг. мало напредЋ предч. воискомђ, да тугу свок) у усамлћнммг. краевима баште врелимг. сузама мало ублажи , како би поеле му»!ествено и сг. ириличећимг. му достоннствомг. изишао предг. свош супругу и служителћ дворске. И тако се несрећомг. догодило, да е онг> у својои собственои башти наишао на свога крвногг. думанинина, Витомира, когг> е свуда трангио. Нив се дакле ни чудити, што е онг. готово изг> памети и свести изишао, кадгЈ е свок> едину ћерку Лилдну, кого е онг> као мртву оплакивао , видио издисати предг. нКговимг. очима ! (Продужиће се.)

Ш si за ед е. — Лудвикг> XVIII, кои е био безг> сумн!, наидаровитш одг> свин) крал!,ва бурбонске лозе, рекао е едномгЈ приликомг.: „Владателћ треба сажалћвати; ерЂ ние доволбно , да они за себе саме имаго доволх,но разума, •они мораго н за млоге друге паметни бити!" — Кадг. е ЛудвигЋ XVI несрећни кралх. Франпуски последнБИ путг. путовао по Нормандш, (сћвернои Францускои) показао е снпне черте наивеће благодћтелвности, и милости. Кадг, е онг. едномг. на колкма полако ишао узг, едиу стрмениту планину, приближи се нћму неку селакг, из-b оближнћгг> предћла, и исп ^ва едну пћсму у славу и честг. високогг. путнииа. „Врло леио !" рекне кралБ; „твоа ми се пћсма допада. Ко 10 е сачинио?" „Та ко ће други него а, Ваше величество!" садговори простодушни селдкг.. —• „Ти ? бли могуће ? „Е повтори i оштђ еданпутЂ!" — .,СЂДраге вол!,!" одговори пћвацт,, и развезе наново изљ свегЂ гласа. — КралБ му на то пру* гки неколико дуката. Но лукави и шалвиви пћвацЂ прими новце едномЂ рукомЂ, а другу прунги кралго, говорећи: „Повторите, повторите!" — Кралв се насмее, и даде му неколико дуката и у другу руку рекавши •. „КадЂ е селнкЂ двапутЂ пћвао, треба кралБ двапутЂ и да плати е —• Славни и неустрашими Француски проповедникг> МаскаронЂ држао е едномЂ у цркви беседу у присутству крала Лудвика XIV. у коЈои е врло слободно говорио и жестоко шибао и укоравао пороке око престола и у исквареномЂ двору. Дворнни дигоше одма вику противг : Маскарона и стадоше ra кралго опадати, да би се оваи на нћга разгнћвио. Но кралв е благородние мислио, него ласкави дворнни, и рекне шмђ озби.и.но: „Умукните: МаскаронЂ чини само свого дужноств; — даи, да и ми нашу чинимо.'"

— Кодђ неке врачаре дошла е една млада девоика одг, 15 година, и између нби заметне се слћдугоћи разговорЂ. Д^вопка. Маико, н самв ноћасЂ смешанЂ и чуданљ санЂ снила; — но а га несмемЂ казати. Врачара. Слободно, зашто не би? мое лепо дћте, — санЂ е опоме.на оудбине човечив. Д%воика, Н ћу вамЂ казати, — али нећу — — оћу, али молимђ васЂ, немоите ме погледати, биће ми стидђ. — Видите, в самБ ноћасБ снила, да ме е вданЂ младићЂ изђ комтиилука неброено пута полгобио. — Молимђ васЂ. погледаите у сановникЂ. и кажите ми, шта то значи. Врачара. Хмђ! to значи, да ћешЂ на лутр1и млого новаца добити. — Но садЂ одг> тога све зависи, да знамЂ, t-.си ли ти полгобце примила драговолБно, или си се томе противила; — у првомЋ случаго треба да метнешЂ на лутриго нумеру 30-у. а у другомЂ нумеру 48-у. Д%вопка. (Сђ узтезанћмЂ) Знате, — како да вамЂ кажемЂ, ■— али све едно, •— н ћу да узмемЂ 36-у нумеру, па како Богђ да. ЛОВЂ МОНГОЛАЦА. Цингисђ - ХанЂ , обште познати освоителБ и разорителБ у источнммт, землама, све е покушавао да бм се нћгова воиска и онда кадЂ nie на боиномБ полго бмла. у боренго упражннвала. Лети е пролазш крозЂ землћ свои HenpiaTe.iH, и опустошавао е своимђ ужасомЂ вароши и народе; а зими, кадЂ е свош жеђБ човеч1омЂ крви засит^о, морала e сирота животинн својомђ кожомђ платити забаву Ханову и нћговм воиника. — КадЂ се у зиму 1220 и 1221. годнне кодђ Темреда у предћлу Ковареџму восточно одђ каспискогЂ мора , улогорјо, држао е ту велику аику. До 50,000 Монгола окружи велиKifi проиорЂ овогг> предћла, у комђ су се слонови, лавови, тигрови, елени и други зверови налазили. Оваи кругЂ стаие се еадЂ еве већма стешннвати и редови буду све гушћи, докђ наипосле нису сироте животинћ у манБИ просторг. затворене бнле, гди су ifi после коплнма до очанни доводили, ЗатимЂ подигну ловци такову ларму воеимлЂ инштруменгима, да е дивлнчб свестБ готово изгуби и оглуви , и нато уђе ХанЂ са своимђ снновима и великашима сг, голимђ мачевима у оваи кругЂ, и стане животинго убЈати. Пошто се уморе, упутио се ХанЂ , праћенЂ ловачкимђ гонацима, у свои шаторЂ, кои е на едномЂ узвишеномЂ месту no монголскомђ начну подигнутЂ и украшенЂ бмо, и увеселпвао се гледанћмЂ како су нћгови дивлб и воиници лдну- нјивотинго тукли. докђ е нчсу сву поуб^нли или поватали. — Оваи е ловђ четирЂ месеца траао, и можда бн се шштђ дуже то y6ianl> продужило, да нису принцеви молили, да се осталои животинби животђ и слобода поклони, кое наипосле ХанЂ благоизволи одобрити.

0 Г Л А С Tb.

Знана ради когасе тиче! Одђ 21. до "29. Септембра ове год. Евреи имаш празднике, и уове дане ни(3-3) 5 шта не раде.

У КнвигопечатнБи