Шумадинка

227

тогђ потока биау едина надгробна пћсма несрећне. ужасно иесрећне Волане! — XI. Д очђ е у планини, гди се Волнна тужно скончала, владала суморна жалоств и кукнлва упрепашћени планинаца, проведили су у зидинама ибарскимЂ ВитомирЂ и Л илдна блажене дане у наилепшииЂ надеждама. Сђ неописаномт. радости чуо е Витомирг. изћ уста свое Лилане. да е Врна готова, учинити све по желви Лилвниноп. И тако раиско блаженство , кое онђ шштђ никадт. ни у сну уобразио ние, сталше садљ предг. нбимђ готово као нзвестно! Како би му сздђ јоштђ могло и пасти на умт>, да се опрости Лилнне, кого е душомЂ и срцемљ заволео? Врна бннше већЋ одпутовала СлавоборовомЂ отцу, и петога дана имала се оданде вратити дома. Витомирг, и Лилина сеђа'у за то време често подтј гранатимг. растовима исиредг. дворане, забазлжоћи се описиванћмг. свое лепе будућности, кон се на нби као руина зора осмеивала. А то биаше обично у вече, кадг. се е Лилана одмарала одг. домаћи послова, кое е она у одсутству свое маике сама одправлнла. Внтомирљ пакг. проводио е време ловомђ до вечернћгг. часа, а noc.ie су заедно шетали сг> пунимЂ срцемг. по великои и краснои батлти краи закка. Тако се догодило, да e онт. четврти данг. по одласку Нрниномг. опетг. по обичаго свомг> отишао у ловг. у околне планине, и предг. сумрачакг. враћао се кући, носећи на леђима едну уловлћну лисицу, и певагоћи путемгз радостно, што ће до кои част. са својокг. Лилнномг. састати се, и сђ нБоме по вечерн1тМЂ ладу одати. На онраику простране баште, бинше еданЂ л>али брежулнкЂ, сђ кога ce велика частљ ц1 ,ле баште прегледати могла. Ту се ВитомирЂ одмори мало одђ наглогЂ ода, бацагоћи погледг. почешће преко шиблд кђ рибннку, гди муеЛилана обично на сусретв излазила, кадЂ се е онђ у вече кући враћао. Оштро нћгово око заиста усмотри на реченомЂ мћсту едну женску; и онђ се одма упути нлои на сусретЂ. Одагоћи нагло едномт. потесномЂ стазицомљ, наиђе онђ изненада у шиблго са стране на вдногђ наоружано гђ човеиа, кои е науманЂ био, да истимђ путемЂ иде. Чимг> се ово двое добро угледаго, прену се обоица, као да in е гун уела; ерЂ младићЂ позна у странцу оногђ храброгЂ четовођу, оногђ дивлКгђ нћговогЂ неприлтела, кои га е У крвавои бнтки тако огорчено гонио. Но и странацЂ нозна одма, ко предг. нђимђ стои. „Ха, судбино! Фала ти!" викне странацЂ, „едва си ми едномђ кспунила moio наитоплиш желм>. Овдв, гди се а никадг- неби надао, да ћу ra наћи. овде ми онђ самђ у замку дође, крвни мои непринтелБ, за чиомђ крви мое раздерано срце жедни!" Изрекавши ово, тргне свои тешки убонни мачБ, и устреми ее сђ наивећимЂ бћсниломБ на Витомира. Оваи скочи мало на страну, спусти коплћ и рекне странцу громовито: „НатрагЂ дрзски разбоЈ5ниче, ерђ ћу те сђ меcia пробости. Бћжи одавде. Ово ние боиште, на комђ се ти самнокЂ борити и мене гонити можешЂ fl стоимђ овде подђ заштитомЂ ибарскогЂ дома. и

„Подђ заштитомЂ ибарскогЂ дома??!!" прекине странацЂ Витомиру рћчБ са ужаснимЂ смешмЂ. „Кадг. е тако, а ти гледаи, несрећниче, колико та заштита важи беЗЂ мога потврђена." , И наново устреми се разарепи странацЂ сђ голимђ мачемЂ на одступагоћегЂ Вктомира. Оваи видећи, да овде штеднл на свомђ мћсту ние, и да е дошло до тога, да или онђ или странацг. погине, одступи неколико корака натрагЂ, потегне миздракЂ снажномЂ рукомЂ управо у прси дивлћгЂ воиника. Но у томђ истомђ тренутку излети Лиллна изђ шиблн, и сђ викомђ : ,,3а име Бога, — мои отацћ!" улети међу борце — и, о небо! миздракЂ, кои е био управлћЂ проти†Борислава (ерЂ таи странацг. биаше онђ, госпорартз одђ Ибра), прострели прси несрећне Лиллне. Смртно ранћна Лилина простре се предЂ своимт, отцемЂ. Са немимх. угкасомЂ скаменио се БориславЂ, нћго†умЂ бклше се помрачио, а нћгове очи Ј оштђ су ce сумнале о дћиствителности целога у ;касногЂ догађаа. Витомиру пак-i, биаше одма све асно •—• ахЂ! сувише асно. У истомђ тренутку, кадЂ е миздракЂ изђ нћгове руке излетио, в дио е онђ , како е Лилана своме отцу полетила, и пружио е сђ немимЂ ужасомЂ руке у воздухЂ, да задржи течаи смртоносногЂ копла. Али поздно, коплћ е излетило, и ние се више повиновало волби свога господара. КадЂ е несрећни Витомир -б видио драгу свого Лиллну, како е самртно ударена на землго посрнула, простре се онђ у наивећемт. очаннго на землго краи умируће дћвоике, изтргне крваво коплћ изђ дубоке ране, и викне у наквећои туги: „Милостнви Боже, шта н учини!" Лилнна подиже свои изумрли ногледЂ, и гледала е свога предрагогЂ убицу са тужнимЂ смешенћмт,. „Та зарЂ ситихтеоово учинити?" говораше она изпемоглимЂ гласомђ : „а ти праштамг. Витомире ! Мон крвљ нека не пападне на твого душу. СадЂ сђ Богомђ ! Милостиви Богђ зарЂ ће нзсђ на ономђ свету сћдинити!" — Очи ioK се укоче. Она е само јоштђ слабо манула Витомиру рукомђ . да бега изђ Ибра, и после неколико тренутка издане. У необузданои туги и безмћрнои 6 олби пао е несрећни ВнтомирЂ на ледено тћло Лилннино, и хтео е своимђ жаркимЂ полгобцима задапути опетБ јкивотђ узалудЂ. — Како е знао садт. бегати, и на uito ? НЈта му е садЂ сгало за бћднимЂ нћговимЂ животомђ ? — Да су хилиду мачева и стрела противт> нћга управлћне, онђ се не би сђ места померио , нити одвоио одђ ладногЂ тћла свое несрепне Лилане. СадЂ се и Борисла†мало прибере и дође кђ себи изђ заноса и немогЂ очаанн. Као што смо напредЂ казали, отншао е онђ заедно са синомђ ВладимиромЂ и заручникомЂ Лилннинимђ Славобором"> на воину проти†Бугара, и ту е у крвавои битки Бугаре побћдио; но rioбћда га е ова скупо стала , ерЂ у нбои погибоше ВладимиртЈ и СлавоборЂ. Уцвелћни Борисла†продре затимЂ далеко у землго бугарску, и опустоши све предћле, гди е годђ пролазЈо, мачемЂ и огнћмЂ, — да принесе крваву жертву погинувшемЂ своме сину, и да крвлго загаси cboio за осветомЂ жеднећу душу. Но онђ се ние по желви осветш, премда се нћго†дивлби погледЂ наслађавао мртвимЂ лешинама неприателБСКимЂ