Шумадинка

226

бини, неотично бацили погледЂ на пештеру, ми са ун;аСОмђ смотримо, како еданЋ младићт> исту дћвоику узг. брдо носи. У први ма' стра и ужасг> тако наст. е савладао, да смо неколико тренутака као окаменћни стоаии, и само немо згледали се. Но кадЂ смо се мало затимг. освестили, ми поитамо за тииђ бездћлникомв, кои се усудио, боговима намен!>ну јимг. жертву одтргнути. Нозбогљ стрменити кршева ми смо текг> после позадугогг> времена и то стз тешкотЂ мукомв узпужали се на вр' планине. Међутимљ су бегунци већт> далеко напредЂ умакли ми смо ifi неуморно по свима правцима тражили, но нигди iiiM'b трага немогосмо наћи!" Планинацг. ућути, и погледа Волнну уплашено, као да е хтео пнтати, шта ће се садг. радити? — „Отидите првосвештенику," рекне ifiMT. она сг. оноликимг. достоднствомг>, колико ioft е могуће било поназа ги при очантелномг. разположенн) свое душе; „и нвите му, шта сте b-iд.јли , — а онг. ће већг. знати. шта ћс се чинити." Плаиинци отиду, и садг. текг. остави Волана неисказанои болви и туги свои слободанг. течаи. Она е бризнула плакати, чупала свош дугу лепу косу, грувала се по челу и прсима, и проклиннла е саму себе и невћрство Витомирово. Ио јоштг. се у нћнои глави мутила мисао, да е Витомирг. невинг>, и hI.ho смртно ранћно срце држало се ове мниме могућности тако тврдо и силно, као што се давлћникг. вата за сламку. — • АхгЛ неодолима н>зна лшбавв трудила се јоштг. и онда извивити и оправдати лшблћни предметг. , кадг. е иЉгова кривица готово сасвимљ лсно обелоданћна. „Та зарг. ние други кои младићг. могао сужну Ли.шну ослободити," говораше она у себи ; „та iouiTi. ние све доказано, премда толика лсна доказателљства противг. невћрногг. сведоче!" — Са овакзомг. слабомг. утћхомг. трудила се Волнна изнемогле свое силе подићи, и пеннла се узг. стрмениту стазу rope кг. пештери. — Но овде се све нЉне сумнћ разасне, и ужасна истина стааше предг. очима нћнимг.. Гвоздене решетке биау отворене, златанг. клгомићг. са раздеранимг, наовратникомг. станше јоштг. на брави, а предг. вратима лежаше Витомировг. огртачг., кои е онг. у хитнби заборавио био, Сг. изразомг. неописане туге и дивлћгг. очанна сматрала е Волнна ове последнћ необориме и несумнителне доказе Витомировогг. издаиства. — „Да, n самв, преварана, страшно обманута, ито одв оногг., ког-б самв више него мок» душу лгобила, и збогг. кога самв а обезсветила достоанство мога свештеничкогг. чина. Таи невћрни изродг. изтрго « овимг. поступкомг. своимг. изг. душе мое вћру, лгобавв, надежду и повћренћ у цћо свЈ.тђ , и будући мои жив отг> биће ми ужасанг. празанг. просторг. безг. икакве свћтлости и пунг. пакленогг. мученн. О, ви гнћвни бог ови, садг. текг. признаемг. и осећамг. вашг. праведни судг.. Но тако ми и треба. Зашто самв а заборавила иретеће опомене умируће Веште, кон ми е и у сну шилнла духове изг. подземнога царства, да ме на дужноств мого опомену. Та мени е тако и предсказано: да ће ми срећа лгобавна текг. за кратко цветати , и да самв л сам о на то рођена, да по краткомг. блаженомг. усхићенго и раискомг. заносу чашу отровну преварсне надежде на искапг. попиемг.! Па ипакг. самв се а неуздржано одала

овои за ме [несрећнои страсти и раздраженомг. бунилу мои' нћжни осећана. О, Вешто, Вешто! устани садг. изћ твога леденогг. и мрачногг. гроба и изађи пред-аме, као страшило подземногг. царства, да ме праведно казниш?, за мое лакомство. Предаи ме у TBoiofi арости свима мугућимг. мукама, н caMt то стогубо заслужила; н самв заслужила твого наистрашниго клетву, коа страовно кг. мени допире изђ дублБине мра 1 .нога царства! Н сзмб у несмисленомЋ заблуђенго заборавила твое опомене,изато самБ постала немоћна и недостоина, да дћло праведне освете, кое си ми ти наложила , извршимг>. Н самБ заклетву погазила, и на мојои грешнси души не лежи само твон клетва него у едно и клетва богова. Мон лакомисленостб одтрг.та вамЋ е наменћну жертву, но у зачћну за то н ћу вамБ мои собствени животб на жертву поднети. Тако е, а нити оћу. нити могу више живити! Шта ћу н више на овомђ свету, са погаженомЂ вћроми у прсима моимг. и сб уцвелћномг. душомљ? Какву ми утћху обећава животг., мени , кол самБ сама себе, и кого е савБ светБ обмануо ? Зарг. да се а вучемг. по обимђ пустимљ планинама, као какво страшило, кое нигди мира нема, и ков непрестанце гоие дуси освете, и кое гризе узнемирена савћстБ? ЗарБ да се н полако губимБ у немоћнои туги и да ме разтрзаго болови пламените но преварене лгобави? брх. ax-fc! а јоштћ лго О имб тога подлогб бездушника, кон ме е тако грдно обмануо, и премда би му н срце изб недара изчунала, да е садЂ ту, то би га н зато опетЂ лгобила ; ерЂ башљ ова мол мржна ние ништа друго него изродБ мое несрећне, неразложне и безпредћлне лгобави ! — Не, н иећу, нити могу сише да живимђ ! Не, више неголи муке в>.чногђ проклететва, мучиће ме помисао : да невћрникБ лгоби жертву, кого е Moiou освети одтргао ; да онђ са злобнимЂ смешенћмЂ мое име споминћ, и да му се душа весе.ш, што е лукаву жречицу преварио! Да, ова би ми мисао непрестано духЂ облетала! Зато ме прими у твое крило, мрачни гробе, и покри теојомђ непробоиномЂ завћсомЂ за навћкЂ мого несрећу и мого срамоту! Ублажите се гнћвни богови! Ублажи се Вешто, Вешто! нек' те ублажи мол крвБ ! Но дозволите умирућои, кои се сама а«ертвуе, да јоштђ едну желго изрекне: „О, недаите, да невћрни онаи изродЂ, кои ме е тако лгото обмануо, икадЂ у паручго лгобови срећанг. буде !" — Гони га судбо неодолимомг. мржнБОМЂ ; баци ra у руке непринтелБИма, да грозно и крваво изпашта свое невћрство ! Не , не ! то е одвећЂ мало за неисказану болго, кого ми е онђ души задао. Судбо ! казни га шштђ ужасние и освети мене несрећну! Нека онб самБ својомђ рукомЂ уништи оно што му е наимилие, па да се тако и онб у дугомЂ мучителномг. каннго и очантелнои туги бћдно сконча .' У таи парЂ диже се силна олуина у пустои гори, и грдка ела, оборена силнимђ вћтромЂ сурва се сђ вр а планине доле у бездану долину, гди е хуао дивлби планински потокђ!" „Ха дуси освете! то е вашЂ знакЂ ! В б 1 сте ме саслушали!" кликне Волнна у дивлбои очантелнои радости и грозничномЂ бунилу, и стропошта се сђ окраика врлетне стене у бездану провалу. Силовито звижданћ беснеће олунне, и хуктанћ надимагоћегЂ се валови-