Шумадинка

228

кон му 6 о врату висииа, и за часљ доездише неколико коннника, коима Борислављ заповћди, да ВитомираузамакЋ одпрате, а и мртво Лиланино тЈ,ио тамо однесу. Витомир-b се даде безљ икаквогт> одпора везати и одвести. и онђ е сасвимЂ равнодушно слушао, каква га ужасна смртБ очекуе. Нћму е било све едно, да га снађе шта му драго; — epx> што е за нћга наистрашние било, то е већљ искусио и очима видио. Сх. иаивећомљ радости и узсклицанЈ^мт. предусретну служителБи дворски и служавке свога господара, кадг> е оваи у за .макћ ушао. Но нвиова радостљ, кон е већЂ и плаовитимт. погледомљ Борислава застрашена била, rip етвори се у тугу и нукЂ, кадЂ мртво тћло Лилннино у замакЂ однеше. А кадљ су несрећногЂ Витомира, кои е изгледао сђ бледимЂ лицемЂ и укоченимЂ погледомЂ као оличена смртБ. као какво страшило, и кздђ е пукао по замку гласЂ, да е ВитомирЂ, кога су сви у двору лшбии пазили , и као наввећегЂ принтелн ибарскогЂ дома сматрали, Лилдну , Владимира и Славобора убио, и да ће онђ садЂ одђ џепата срамно погинути, тада ое претвори туга cbhio у ужасЂ, и сваки е осећао и признавао, да несрећна судбина надЂ домомђ ибарскимЂ влада. „Гди вамЂ е госпон?" запита БориславЂ, кадЂ е већЂ у дворану замка ушао. Стари еданЂ служителв приступи на то, и нви, да еЛрна пре иеколико дана одпутовала СлавоборовомЂ отцу, и да ће се по свои прилици данасЂ или сутра кући вратита. Ова вћстЂ бинше Бориславу веома чудновата. Но онђ ние никоме издвлћивао свое чуђенћ, но прешао е опетЂ на дћло свое освете. Онђ заповћди духовнику, да дође, и кадЂ е оваи дошао, окрене се БориславЂ Витомиру ирекне му: „Премда те н неудостонвамг., да одђ племените руке умрешЂ, •— изроде паклени, кои си порушио све мога живота надежде, то н ипакЂ нећу moio мржнн) према теби дотле да терамЂ, да и твон грешна душа страда. Ти ћешЂ срамно умрети, но спаси душу tboio за болви животђ . Зато ти оставламЂ времена, да те свети отацЂ сђ 6 огомђ помири и за онаи светЂ приуготови. Л самЂ христилнинЂ, и сматрамЂ по томе за мого дужностђ , да и крвномЂ непринтелго ту милостђ укажемЂ " ДуховникЂ приступи на то Бориславу и рекне му: „Господару, шта а чуемЂ! ЗарЂ овогђ младића да преоашЂ смрти? ЗарЂ ти незнашЂ, какве е заслуЈе стекао за твои домђ?" „И ти ми се шштђ ругашЂ, продрзлЂИви духовниче?" загрми разлрени БориславЂ. „Не дражи мои гнћвЂ; ерЂ, тако ми Бога и спасенин душе мое! н би у овомђ часу лако заборавити могао твои чинђ и учинити велико зло. Испуни твого ду ;кностЂ и небрини се за мого освету. Kpi?i> овогђ несрећника нека падне на мого душу. ако е неправедно пролиеМЂ." И зверагоћи плаовитимЂ и бћснећимЂ погледомЂ свудЂ унаоколо, дода онђ громовитимЂ гласомЂ: „Нека се нико више не усуди, подићи овои гласЂ на обрану овогђ убице! коме е животђ мио , нека ћути и нека се безусловно MoioH волби повинуе!" Нема е тишина наступила. ДуховникЂ одведе бћдногђ Витомира на страну и опомене га на исповћстБ и

5и каннћ: „Н самЂ само онакви злочинства свестанЂ, кон самБ неотично учинио," одговори ВитомирЂ. „Душа моа ние никадЂ порађала зле умишлне. Кривица, за кого ћу н одђ џелатске руке умрети, поражава ме, — но кривица ова неможе пасти на мого душу, него пада на теретг, онога, кои ме е бћсниломЂ и нросћу своиомђ приморао, да за обрану мога собственогЂ живота потегнемЂ смртоносно оружие, кое е прекинуло животђ наимилиегЂ ми створенл на свету. — О, моа Лилано! п се надамЂ, да ћу се скоро на ономђ свету, гди нема зависти, болћ, туге, несреће, опадана и гнћва, сђ то 6 омђ састати. Тако е, пречестћиши отче, н самв тврдо увћренЂ, да ће ме нремилостиви творацЂ примини у свое небесно царство, — и а умиремЂ безЂ икакве клетве противЂ силногђ овогђ властника, коме самЂ у руке пао, и кои ме арости и освети cboi'oh жертвуе. И му за то благодаримЂ, ерЂ онђ тиме неотице чини према мени дћло лгобави и сажалћнн, ерЂ ми одузима животђкои ми е несношанЂ, кои би ми одсадЂ био ужасно мучение и мрачна пустинн!" ВитомирЂ ућути, а тронути духовникЂ пружи му жалостиво руку и увћравао га, е да е душа нћгова предЂ Богомђ чиста. На то га изведе онђ опетЂ иредЂ Борислава. Оваи одма заповћди: да га џелати привежу за срамни дирекЂ наивећи злочипаца, кои стааше у едномЂ углго авлие, и да му тамо наинижи одђ служитела, кои е свакадЂ џелатску дужностБ испунавао , главу одруби. ВитомирЂ оголи вратЂ и отиде сасвимЂ послушно и равнодушно на мћсто губилишта. Но башЂ у томђ тренутку зачу се велики шјмђ и топотанћ конбско предЂ капиомЂ замка инеколико гласова обавише долазакЂ Врне, госпое одђ Ибра. Нрна е поитала, да се што пре врати дома, и да прерадостни гласЂ своме дћтету донесе; ерЂ нћномЂ убћдителномЂ краснорћчиго испало е за рукомЂ, да склони СлавоборовогЂ отца на попуштанћ и на саизволенћ нћне молбе. Сђ радостнимЂ срцемЂ, и наивећимЂ нестрплћнћмЂ изчекива!сћи часЂ, у комђ ће ћерки CBoiofi обзнанити нћну срећу и испуненК наитоплие желћ, пошла е она кући. — Али ко ће описати и сватити нћнЂ ужасЂ, кадЂ су ioK изишав1ие на сусретЂ служавке са сузама и безЂ иканвогт. прнуготовлКнн за ован ужасни догађаи испричале неописану месрећу ибарскогЂ дома. IIо други путЂ моралаебКдна крозЂ срце прострелћна Лрна искусити неизказану матершо болго, да е свов едино дћте изгубила, и то на ужасанЂ, неприроданЂ начинђ . Судбина е нго горко казнила. Она iofi е после тешке скорби подарила ioiuTi еданпутЂ занеколико тренутака наивећу радостБ, утћху и узхићенћ, како би е после оскорбила и срце ioa изђ корена изчупала. СадЂ е оплакивала губитакЂ обадва свол дћтета, и остала е безЂ икакве надежде и утћхе као мунБОМЂ опалћни растБ. Но она е ипакЂ показала садБ више душевне снаге, него онда, кадЂ е чула, да су азичниди Лиллну заробили и на жертвеничку смртЂ осудили. Она е наново познала десницу превћчне правде, кон е ноништила сву нћну радостБ на овоме свћту. Но она е уедно у души ceoiofi сђ набвећимЂ калнћмЂ признавала, да она коа е свого адну сестру Вешту у срце погодила и у гробЂ свалила. ние ни заслужила радости материнскогЂ срца.