Шумадинка

232

смо се Богу; ерт> онг> намљ одузме и ово единче наше, и то на онакавг> начинљ. кои е срце наше ужасомЂ а душу неописаномЂ скорби испун.чвао. Слугкителћи храма Србалн азичнина украду нам1з д!.те, и опредћле ra на жертвеннчку смртБ. Безмћрна туга и очаннћ хтеде наст. уморити; и единствено утћшении истините вћре, сђ koима е неки смирени ду'овникг, кои е близу насг. ећдио, наша срца ублажавао, давала су намг. ioniT -i, мало снаге и ут1,хе. бдномг, пођемг. а забаве ради у ловђ , забасамг, далеко у шуму и наиђемг. при повраткз' на колебу едногг, пустинБика, кога самв н у пређашнн времена често посћћавао. Н се нисамг, могао уздржати, да и тада не свратимг,. Но како се а препанемг,, кадг, нађемг. светогг, овогг, мужа на самртнои постелви. Краи постелћ нћгове играше се едно мужко дћте одг, 3 roдине дана. Лице пустинх,ика оживи мало, кадг. самг. н у колебу ступио. О нђ ме одма позна. пружи ми руку, и рекне ми, да самв му добро дошао. На сажалћванћ мое: што га у таквоме стант налазимг,, одговори онг,: да му се душа весели, што ће скоро на истину отићи: но да му при разотанш сг, овогг, света шштг. една велика скорбг. срце гризе. а то e брига: шта ће бити одг, оноп, дћтета, кое -е онг, у шуми избавио изг, руку едногг, нечовечногг, џелата, кои е ово невино створенћ убити хтео на едномг. усамлћномг, месту. Л бацимг, ногледг. мои на ово адно сироче, кое е безбри;кно а безазлено играло, нити му е душу разтрзала брига о будућности, и ово ме до срца троне. Тада ми улие Богг, мисао: да е можда провидћние данасг, само збогг, тога упутило коракг, мои овамо, да н, бћдни и уцвелћни отацг,, кои самг, iouiTi, еднако оплакивао мош ћерку, нађемг, у замћну за ннј едно красно дћте, кое ће скорбг. moio зарг, ублажити, и коме ћу и moio родителБСку л(обав1, да noсветимг,. — Ова е мисао и намћра у души Moiofi за кратко време сазрела. — изнвимг. пустинБику мош тврду намћру, рекавши му: Л самв мое дћте, а ово едћте свое родителћ изгубило. зато га а одг, данасг, присваимг, као мога рођеногг, сина! — Смирени пустинвикг, насмеши се, притисне мон) руку своме срцу и увћравао ме е, да е садг, и последнш на овомг. свету бригу са срце скинуо, и да ће онћ за ову утћху, кого самв му прибавио, призвати на мене благословг, вишнћгг, творца. — И на оваи на•чинг, добили смо те ми; ерг, таи безазлени дечко био си ти, •— ти си био наша наивећа радостљ; ерг, ти намг, билше замћна за мило наше единче, кое намг, е злоудна <;удбпна изг, наручиа наши изтргла " — — — „То билу рћчи мога умирућегг,^ЈЈоочима," заврши Витолшрг. свое причанћ, „а о моме пореклу и отечеству неул1емг» вамг, ништа више казати," „О, доста, доста!" викне Нрна, „садљ исно видимг, и познаемг, чудновате путове судбине. — О, мои Бориславе, а садт, ни наиманћ више не сумнвмг,, — ово е Вештинг, синћ Жарко. И какво чудновато испрекрштанћ догађаи! — Оно женско дћте, кое е украдено одг, Витомирови родителн, бстб по свои прилици Волана, потонн жречица. Време, мћсто и све околности слажу се подлуно са вћстима, кое самв а дознавала о Волани, кого е моа сестра Вешта усвоила. — Тако су оба ова дћтета неиспитанимг, путовима судбине едно другомг, за замћну слуЈкила и обое опредћлени бииу, да з'цвелћнимг> роди-

телБима »тћху и замену даду. Али нашто е кривудала судба тимг. чудноватимг, унакрстнимг, путемг,? — Ахг,! единствено на пропастг, нашегБ дома и нашегт, порода. и да би се испунило страшно прорицанћ старе Вуче!" „Воллна, велите ви?" прекине Витомирг, Лрни рћчв, „она жречица, изг. чш самБ руку Лилину избавио, — Волнна е, велите, изгублћно дћте мои добри родителн?!" „Вћровитно есте. али извћстно ние, нити ће икада моћи бити," одговори Бориславг,; и окренувши се своioR супруги, рекне ioH аснимг. гласомг,: Све огјолности подкреплгого твое потврђиванћ, но а ипакЂ нисамг. тврувћренЂ, да е оваи младићБ Вештинг, синг.. Та зарг, се ние могло таково исто што догодити и потомку другогг. каквогг, Астановића?" На то изиђе изг, гомиле воиника, кои су се са Бориславомг, изг, Бугарске вратили, едант. старг, и дивлћгг, изгледа воиникг,, и рекне: „Пл еменити господару, н могу посведочити, да ваша супруга ние у заблућенго, што она овогг, младића" — показивагоћн рукомг, на Витомира, — „држи за сина свое сестре Веште!" Господарг, одг, Ибра мћрио е старогг. овоп, воиника сг, наивећимг, удивлепћмг,; но оваи продужи овако: „Ако е све то истина, што е оваи м.тадићг. садг, испричао, онда нетреба ни наиманћ да сумннте, да е то вашг. по крви сродникг, Жарко, кога сте вн давно за мртва држали. „А чимг, ти можешг, носведочити, да су твое рћчи истините, и да твое потврђиванћ ние лажно?" запита Бориславг. воиника далћ. „Н ћу то посведочити сг, признанћмг,;" одговори оваи, „да самБ а онаи исти, кога е некадг, стара вештица Вуча иаговорила, да убиемг, невиног-t Жарка." „За име Бога, шта кажешг, ти?" викне Лрна у наивећои сметнБи. „Заклинћмг, те Богомг, истинимг,, кога страшанг, и праведанг, судг, ми у овоме часу познаемо и сносимо, заклинћмг, те спасениемг, душе твое, говори истину!" „Тако ми блаженства мое душе, кое се надамг. у Бога получити," увћраваше сћди воиникг, оз6илбно и стално: „а нећу слагати! Богатомг, наградомг, и ласкавимг, рћчима дао самБ се онда заварати одг, пакостне и лукаве Вуче, и примио самг, се топ, богомрзкогг, дћ.^а, да едно невино дћте, кое ме никадг, увредио ние, у тами густе шуме убиемг,. Пошто е паклени изродг, Вуча изтргла дћте изг, наручиа служавке и мени ra у руке предала, однесемг, ra а далеко у шуму. Кадг, самљ хтео забости мачБ у невине прси. а се разжалимг,, кадг, е Жарко мале ручице пружио и жалостно ме погледао. Но при помислу н ! дату рћчБ примлћногг, на се обвезателства, и лакомг, на обећану саину награду, угушнмг, а то благородно чувство, и хтедо већг, извршити крваво дћло, — кадг, наеданпутг, изиђе преда-ме еданг, сћди старацЂ, кои ми се у ономг, часу чинаше као суштество вишега реда. Нћгова седа, до поаса брада, беле, тихимг, ветромЂ таласагоћи се власи, бледо упало лице и пустинвичко одћло причинавало е, да е изгледао као какавг, духг, изг>