Шумадинка

234

неустрашими проповћдннкЂ слова божиегг,, у планинске предћле, куда ioniT-b небилше продрла светлоств христиан ства. да тамо заслеплћнимг> азичницима спасоносну науку истине проновћда, па и самгз тако мучепички венацг> полу чи. Но после чуда! Ниио ние смео дрзнути, да дигне руку на неустрат имопз проповКдника, tsp-b и наитврђа и наисуровиа срца биау савладана силнииг. убћдителнимг. roворомљ Витомировим1>, и онђ е ту радоств доживио, да су читава племена одћ старе вере одпала, и да се на разоренимн храмовима блистао стасоносни крств, символђ истине. Тако е доспео Витомирљ после неколико година трудногЋ. но плодомг. увенчаногг. путована иу планине приштинске и килваиске, гди му е такође.н ремда у борби с-Б великимг. онасностима, испало за рукомг?, да азичничке планинце христовои науци приклони. Но овде се окончало нћгово богоугодно дћисгвованћ; epi^ ту се онг> сурвао сг> едне стћне и сломио ногу тако, да е постао сасвимЂ неспособанљ за далК путованћ. И садг> науми онг>, да проведе остали свои животг. као пустинБикг>. и будући се онг. налазио башг. у ономг. предћлу, кои му e изг. пређапли.и времена, коа су тако важне за нћга догађае у себи садржавале, врло добро познатг. био, — то е онћ пештеру, изг. кое е негда сужну Лилану избавио, избрао за обиталиште. Кадг> се ^одч, одг> послова свои одмарао, занимао се духг. Hl .roeii са тужнимг., но уедно и сладкимг. опоменама. Та овде е нћгова Лилана страдала и безнадеждно изчекивала избавлћнВј — и OH't е дакле хтео тако исто да се пати, и да изчекуе избавленћ одт. земалвски бћда, — но не са страомг. и клонулимг. духомг., него са силномг. у Бога в1>]>омг>. Но поредг, лика драге му Лилане, заносиле га мисли нћзгове често и на несрећну Волану. 1оштг> прве ноћи, кош е провео у пештери, чуо е онг> неки чуднонати жуборг. и шумг>, кои као да долазаше изг. дублвине провале потоиа, и кои се завршивао као тужни човечш гласг.. Кадг> е сутраданг. питао планмнце тога предћла, одкуд-b таи гласг., одговоре му они: да е то гласг. грозно пропадше жречице Волане. Виточирг. се при овомг. имену, кое одавно већг> нне чуо, стресе, упита за нћну судбину, и дозна одг> нли, да се е она, незнано зашто, сурвала са врлетне стћне у бездани поток-b. — Алг>, пустинбикб Витомирг. знао е врло добро узрокг. тогг. н 1.ног-b поступка, и оплакивао е често у тишини судбу нћну. Свакадг., кадг. е годг> у поноћно глуво доба чуо тужно ецанћ у. дубл£>ини мрачног-b потока, падао е Витомирг> на колена, и молио се Богу за покои и спапенћ душе бћдне азичнице. Наипосле умукне онаи гиасг. за навћкг>, и Витомирг. е у томг. сладкомг. убеђенн), да е Богђ МОЛИТВу нћгову услишао, живио 1<)шт1> неколико година, и лака спокоина смртв узнесе душу нћгову у предћле вћчне красоте. — Задуго су обитателви околни планина кое е онђ христовои вћри обратио споминали нћгово име са почитанћмг> и благодарносћу. 1V1

П р в ii ц Нзбааителb живота. бданг. селакг> дошао е у Берлинг>, приави се мћстнои полиц1и, и између нћга и полицие заметне се слћдугоћи разговорг.! Полицап. ,,Шта зактевашг. ти?" Селнкг. Н самћ дошао, да васг. замолимг>, да ми издате награду, коа е одређена за опе, кои коме животг спасе, а у едно да ми дате ону сребрну медалго коиомЋ се у таквомг> случаго избавителг. живота укра сити сме." Полицаи. Шта , ти си некомг. животг. избавјо ? казуи ! — коме ? — кадг>? — гди — како ?" •ОеллкЂ. Дозволите ми господине, да вамг> таи чудновати догађаи просто и кратко, као штое по реду било испричамг.. СиноћЂ, кадг. самт> се изг> едногг. веселогг. дружства подоцне кући враћао, нанесеме путг> на стару ћуnpiro. 'Гекг. што самв неколико корака по нбои ишао, — ал' една трула даска попусти, •— а пропаднемг> унутра, но уватимг. се за еданг. стари зрхрђанг. ексерг>, и тако самћ био до плећа у води. Горе се нисамв могао узпужати, — а овамо опетг> слабг> ексерл све се више савиао ! У овомг> очаателномг. положенго л упустимг> ексерг., запливамг>, срећно а изиђемг. на обалу и — избавим'1) тако мои животг> са опасношћу собственогг> могђ живота !" — вданљ индиански поглаварг. биаше на свадби кодг> едногг> богатогг,, 60 година старогг. Енглеза, кои е узео младу девоику одг> 17 година за жену. Кадљ е домаћинт. запитао простодушногг. Индианца, како му се веселћ и нћгова невеста допада, одговори му онаи: Све е лепо, веселћ e прекрасно, а и ви сте врло красанг> човекв: но а велимг>, да би ваша супруга болћ погодила, да е узела два мужа, свакогг> одђ 30 година; ерг> и то чини 60 година." — На едномг> балу, на комг> е било и неколико морски официра, упита еданг> одг> hi>h , кои биаше подпоручикг., свого играчицу, ноказивагоћи прстомг. на едну друry женску, коа се одликовала високимг, и виткимг> стасомг>: „Ко е она Фрегата?" (фрегата значи ратну лађу одгт два боа). Играчица нћгова, коа биаше присна приателвица оне велике даме, одговори истина своме играчу; но по свршенои игри то ioH први посао биаше да отиде CBoioH другарици а да iofi каже, како е нго морски ОФнцирт. назвао. Подпоручикг. , коме се пакг> она висока даиа при свемг> томг. ако допала, замоли исту при почетку друге игре, да сг. нбиме игра, но доб1е одг> нћ слћдугоћи одбиагоћи одговорг> : „Господине, Подпоручикг. немоме управлати едномг. ФрегатомБ, зато е нужданг. барг> капетанг, ; и збогг> тога морамг> молбу вашу одбити."

Издав IS. НеиадоимЗа-к. У КнБигопечатнви Кнажества С р б с к о ri