Шумадинка

233

ства npeBtHHOc™. Но изг, очиго н 4 гови ci.eaiue необична. а»" ва ватра. О нђ дигне руку свого, и рекне ми величественимЋ гласомЂ: „Стани, несрећниче!" — НК говђ из1- ,е Д г> и r.iac'b тако ме « иотресао, да ми е срце задркта io, и душа у трепетномг> страу била. „Одступи одг> богомрзке твое начг.ре!" настави онг> uo краткомт. ћута„и>. кадљ е видио, да саш> се и одђ ужаса скаменио, )6 p-b ће те проклетство и казнв божин гонити на вћки!" 1- Као поразителни громг, звониле су ове рћчи у ушима моимт,. Мени се учини, као /ia е едант, Херувимт, сишао С7» више и предт, мене стао страшно и угронително као што ће некадљ анћели богши ca плаиенитимг мачеиљ стати пред-1, раиске двери. Сна ме снага издаде. н самв дрктао као прутт,, и нисамг, више могао поднети огн'ћвити погледЂ пророка изт. пустинћ. Н упуСТИМЋДћте на землго. и нагнемг, бћжатн, као да сви паклени дус» за мномђ у потеру езде. Али кадг, caMj, ce одг, стра а мало повратно и опетт, силе и мисла прибрао, онда ми бинше, као да caMJb душу мого изг, ноктиго ђавола изкушате.ио избавио, и н самв се за срећногг, и пресрећногг, држао, што се нисамг, овимг, убитствомг, окалло; — ерг, никадг, ми душа раа видила неби. „О, човече! каквимг, мелемомг, облажешг, ти мое устрелћно срце у наицрнћмг, часу мога живота!" рекие Арна и притиг.не руку сћдогг, воиника прсима своииг,. „Н самћ оно, што ми е наимилие на землви било — мого дћцу, — изгубила, и остала самв бћдно овогг, свКта створенћ, кукавна мати безг. Јтћхе и надежде. Но посред= ствомг, тебе преблаги е Боп, свалио сг, душе мое ст1,ну, коа одг, толико већг година замућуе све радости мое. — а та е cTt .ua: свћстг, крвне кривице мое. Богг, е праведанг,. Н нисамг. била достоина трашће материнске среће; ерг, ову самг, н сестри MoioK насилно одузела; зато io е превћчни уништио онда. кадг, е ова на вршку своме била. Но Богг, е милостивг, и преблагг,. Онг, е видио мое тежко поканнћ и горко изпаштанћ и подарио ми е предЂ заодг, сунца мога страдателноп, живота то crioкоиство: да н нисамг, богомг, проклета грешница. Злу мого намћру, кого Богг, суди, н сам^ горко одужила губиткомг, мога наивишеп, на овомг, свету блага, и н ћу садч, спокоиние нзчекинати смртни часг,; epi- садг, иоуздано вћруемЂ: да ће ме сиртв сћдинити са моиомг, дћцомт,, кон се за награду свога невиногг, живота и на правди страданн. већт, наслађаваго милинама раискимг, и лицезрениемг. свевишићга!" Нрна ућути затим-b мало, и молила се Богу ти'о и сузнимг, очима. Затимг, продужн овако: „Садг, е сва сумнн уклонћна! Бћдни Витомире! оди, да те загрлимх,, ти си синг, мое несрећне сестре Веште. Ти си у нћжномг, твоме дћтинБСтву осуђенћ био, да будешг, убненг., и то збогг» тога, што е една баба прорицала, да ћешг, ти некадг, иого дћцу утаманити. — А хђ, obo се прорицанћ на жалостт, испунило и постало страшна истина, прем- i да самв н и мои паклени помагачи хтели да га осуетимо j грознимБ и богомрзкимг, злочинствомг,. — О, да бћдногг, човеческогг, ума, кои себи ваображава, да мудро сми- , шлћнимг, мћрама своимг, може обуставити текг, неуми- , тне судбине/ Судбина иде мирно своимг: путемт,, а ми, < дћца ништете и прашине, неможемо ту ништа учинити. с

Шта е кадра мудростг, слабомоћни лгоди учинити противг, промисла и намћре божие? — Оно, што самг, се а трудила предупредити крвнимг, злочинствомг,, ипакг, се збило. О, младићу, твоа е рука дћцу мого убила. Судбина те е гонила по чудноватимг, путовима, тако, да си ти наипосле морао извршити оно, што самг, се а трудила предупредити крвннмг, дћломгЛ Но ти си чиств и невинг,: н единствено себе саму окривити могу. Да самБ се н онда, кад7, ме е ужасно оно прорицанћ готово до очанна довело, те самБ саизволила на богомрзко убиство,— вишнћмг, творцу обратила, и са скромнимг, молитвама и бе3}'словномг> оданосћу, будућностћ мого положила у нћгове отеческе руке, у место што самх, а сама будућностБ мого грознимг, средствама по MoioK волби управлнти хтела —■ ахг>, данасг, би можда све другчие било, и данасг, би можда две срећне породице проводиле сладке дане у лгобави и срећноме спокоиству у зидинама овогб ropдогг, замка, у комг> се садг, разлеже нукг> несрећни родитела и влада ужасг> и суморна скорбв! — Садг. Бориславе, казуи! иожешт, ли ти јоштђ зактевати Смртв овогг, младића, можеип, ли ти iouiTi, мрзити овогђ бћдногг,, кои е, гонћнг, по мрачнимг, стазама наиЗбКжпе судбе, учинио неотице оно, што намг, е срцу санртну болго задало и што насљ е за навћкг, оскорбило?" Господарг, одг, Ибра бинше силно потрешенг,. Онг, тио приступи Витомиру, пружи му десницу и рекне: „В т.ч праштамг>, сине мои. Даи да будемо принте.ibH, и да као лгоди мужествено сносимо нашу несрећу!" И са сузнимг, очима загрле се помирени противници, а и сви околостоећи ецали су у рласг,; па и сами дивлт.и и суровн воиннци, кои су у нен1.интел£>скои землБи би.т равнодушни према стострукимг, бћдима ужасмог -b опустошителноп, рата, нису се могли уздржати одг> суза. Одг, силне г^уге и толики удара скорби и несреће, разболе се Нрна оногг, дана, кадг, е нћна единвца Лилнна саранћна, врло опасно, и небо е услишало нћне тоtj.ie молитве и смиловало се на нго. те е по краткомг, болованЈО оваи трудни и бћдни животг, заменила сђ оолбимђ, в^чнимг, животомг,. Она е умрла радостно и ca скромномг, оданосћу, и саранћна е поредг, нћне несрећне Лилнне. А господарг, одг> Ибра. Бориславг., кои е нго за неколико само грдина преживио, оставио е ибарски замакв, гдн му е сваки предметг, тугкне опомене подгревао, и отишао е у свои други замакг, Ситницу. Онг, е наредио, да Витомирг, буде господарг, одг, Ибра. Но за Витомира нису земна 6.iara и блескг, славе и силе имали ■ никакву дражеств; ерг> нћгово наивиЈле 6.iaro застирала е тама леденогг, гроба, а животђ ние му никакве друге чаре подавао. Нћму е омрзнуо животг>; но онг, ние хтео богомрзкимт, убитствомг> себи смртБ задати, за котмг, е толико чезнуо. Шначко нћгово срце ibuiTi, еданпутг, запламти храбросћу, и у прсима нћговимг, породи се силна жели, да тражи опасности, кое ће ra неизбћжно морати у ждрла смрти сурвати. Но она нћгова чезнн нив га одвлачила у метежЂ крвави боева, гди се лгоди као дивлби зверони колго и разтрзаго, онг> е себи сасвимг, друго полћ борбе и опасности изабрао. Онт> се опрости са тронутнмг, БориславомЂ, и пошто се у едномг> монастиру предуготовио за свои нови животг>, отиде онг>, као