Шумадинка

У београду 16. н о в е м в р а 18 57.

Ш7МАДИВК

А i i t % t A

9 шжвшжт. ш

м ц

ТЕЧ. f8»

Оваи листт, нзлазн сваве Суботе. Цена e одт> 1. Апр. до нове годнне 18 rp. За or.iace плаћа се 3 вр. ср. одт. врсте за ндан-путт. а 5 «р. ср. за трипутт>.

.V 69.

Ui-IIIHKH .1 •!«. "UIP'll ОДЛОР4. Одломци изђ посмртни папира едногЂ ФИлозоФа. О napaeti лтдскоп (темпераменту). (Продужено ) Наглоћуданг. човек-b воле. да лшди одт. нћга стрепе и зазиру, него ии, да га лнзбе, — и онх. презире .шде. Онт. трпи око себе ласкателћ, но онг. непада у мре;ке нћиове, него ови му служе за забаву и проводенћ времена. Оваква само наравг. рађа тврдо срце и свирћпоств: овакве лшде нетроннваш сузе и туђа страдана, нити они имаш према икоме симпатишБаигт, ова снага и мужество снажни ови лнзди, кои се и;)ћ петнЂИ жила труде, постићи предпопожену цћлв, и кои оћеду у силу Бога да продреду, наилази често на одпорт, одђ стране други лшди, и често е гнћвг. и лштнп едино средство нвиови теженл н намера, ерг. e гнћвт. поглавита и1>иова страсти; овакви лшди есу наликг. на огнћдишуће rope, они избацуго димне облаке, каменћ, ватру, па се после утишаш. Нагли лшди узг, простогг, народа довека су у ггарнице уплетани, а врло често и у апсу седе, обично су ови нагли лгоди црноманнсти а риђасти, и по тавницама и апсанама редко се плави лгоди виђаго, epb су ови већомг. части веселоћудни. Човекомрзоств произлази изг> жуча, а тако исто и наравв, кои презире лшде као и сви пороци лгодсни. Har.ie женскшгћ са своимг. тобоже гонашствомг., мушкимг. владанћмЂ и гордимг. погледомг. есу праве наказе у сравненш са нћжномг. жонскомг. природомг., — оне су права страшила и Фурие. Чисто холерична (нагла) наравг,, врло е несрећна наравг., изузимагоћи кодт, владатела и воисковођа, но ови лако постаго тирани и деспоте. •— Оваква наравв изродила е чудовишта светсна, као што су римски цареви Тиверие. Неронг. и Калигула, оваква е наравг, изродила крстоносце Лудвика XI Хенрика Vlll Филипа JI и Робеспћра, а млоге бацила е у луд и * 10 , кадг, |'имг> се велике препоне иа путу показале. Нагли .1 годи треба свакад-i, добро предг, очима да имаго, ону стару, грчку басну о тихомг, ветрићу и сћвернои бури: ветрови се надметали кои ће пре путиику едномг, огртачг, збацити; силовити сћверни ветарг. дувао е изг, Петни жила, а последица е тога била, да се путникг.

огртачемг, умотао; с.»аби ветрићг. насмене се иа то, почне тио дисати и путникг, е онда orpi ачг, и casib збацио. Мирни и склонћни погледг, суморногЂ човека, Hfeговт, лагани ходг, и сва нћгова кретани показуго већг, нсно, да е и нћгова душа и умг, тихг.. но дубокг,!^ е и створенг. за одлучно и идеално (умогледно), озбилвно и виспрено. Онг, лгоби самоћу. мракг, и густг, магловити воздухт,, кое га све 1 оштђ суморшимг, и жалостн1имЂ чини. Лакоћуданг. е човекг, богатг, у чувствованш, а суморни напротивг. веома убогг,; онг, е према свачему неповерителанг. и зато довћка лдикуе: о времени о иарави лшдска! Лакоћуданг, човекЂ узима <ве олако, одпочинћ свашта са наилепшомг, надеждомг, успеванд, суморни пакг, пада у противну погрешку: онг, се врло тешко рћшава на буд-д iiit 5» , и тако обоица често промашуго цћлв свого. Суморанг, човекг, дко мрзи веселу оштроумностг,; онг, пакг, држи се да млого зна, и будући се онг> више плаши него нада, то онг, и лшби већма тиха увеселенил него ли бурна и шумна, онг, радие ужнва у воображенш неголн у самои ствари, и нћгове су добродћтелЂи: трезвеностг,, умереноств.сталноств, пеограничено постоанство и велика трпелвивостБ. Онг, се наитежегг, посла нестраши и што е онг> едномг, одпочео, то е заиста добро промозгано,- онг. еприлћжанг,, точанг,, а према другима строгг,. Но нћгове су погрешке ћудлвиво разположенћ, одвећг. велика чувствителноств, ћутлвивостг., неповеренћ, сребролгобие, упорство, и занешеноств и уманутоств Суморна е наравг. обично наравв човекомрзца, као што е био Жанг,-Жакг,-Русо (славни Француски списателг, и иравословг.), и као што лекари потврђуго, ова наравв произ.чази одг. црне жучи и густе крви, а врло често и одг, празне кесе и несреће. бданг, овако кесрећанг, човекг, рекао е еданпутг,: „Заиста! да самг, n шеширџид, лгоди би се безг, главе раћали." Суморна е наравв на жалостг. врло често пратиоцт, даровитости. Наивећа частг, самоубилаца воде свое порекло одђ ;ка .!Остне Фамилие eyморнака, и по свои прилици суморни су лгоди измислили понлтнн о паклу, ђаволима и страшилама. И ВолтерЂ е морао бити суморнлкЂ, ерЂ онг> у едномЂ свомђ театралномЂ дћлу каже :три четвртине човеческогЂ рода есу будале или угурсузи, а нусурЂ е саможивЂ," кое рћчи не нисј башв ua подцомаганћ лгобави кђ ближнћму. (Продужиће ce.)