Шумадинка

262

: Пошто e мћницу изг> руке г. Воиновићке примио, асно.) 1 Ово , се приликомљ сећамт,, да ме е већг. одљ дужегг. врелена салетио неии угурсусљ лихвоимацг> за неки 100 дукзта 5 » коко. e суму мои мало ветренаети синовацљ одљ н1,га узаимио. Садг. шта велишЂ, оћу лџ оваи дугљ за скинемг. Обраду сг> врата? Савета. То :е разум; га еи валвда нећете дати СоФИго човеку, кои е до ушиад огрезао у дуговима. Воиновићка. Савета добро вели, а што претече одт. ове суме, потрошићемо за свадбу и дарове. Савета. Да Богме! на свадбене дарове. Трећи п о с л у ж ител в. (Приступа). Дошла e она госпа, што прави женске алвине и шешире, и тражи господичну Савету. С а в е т а. Башт. као да самБ е звала! Бар -b ћемо садг. одма -и венчане а.и.ине наручити! (Продужиће се). МШ Л. S* ЈГ^ А. в • з Ш ТГ" /%.» Хуморис.ка одг Отона Мозера .У ночетку овогт. столећа у целом -b Хаиделбергу ние би .н) лепше девоике одђ Маргарите Шталека, единице пензнонираногг. капетана и чиновника великогг. воиводе, кол сг. доикинвомг. и отцемг. живллше лети у едномг. оправлКномг. здашш старогг. хаиделбершкогг. градића, а зими у еднои лепои, на поднож1го брега, на коме е градићљ, лежећои кући. Маргар та, идолг. младића, одликуи>ћа се како тЈ.ла леиотомх., тако и богатимг дуЈиевнимЂ изображенћмг., живила е поредг. свиш нћни изредни своиства у тихои усамлћности, и чинила се, да и иепримКчава иазлвивостБ и оданоств нТ.номг. лшбведостоиношћу обчарани младића. бданг. одг. наиревностн!и Маргаритини обожатела биаше млади богати баронт. Рукавичићг., кои е био тврдо наумио, лепу обитателвку градића придобити и непропустити никакву прилику, а да погледима и уздисаима лшбезнои муке свога срца не изиви. И заиста чинило се, као да Маргарита лшбавБ младога благородника негледа равнодушно, ерг. нћговг. привтоини поздравг> био е увекљ приитнимг. смешенкмг. награђен-fc, а на едномг. балу, кадг. е Рукавичићг> сг. нћговомг. обожаваномг. Маргаритомг. котилбонђ играо, осетио е тихи притисакг. нћне мекаие руке. Узхићенг! овомг> наклоносћу, науми баронг. свое дћланћ озбил1>но продужити, и кадг. е дознао, да e првогг. Октобра Маргаритинг> осамнаести данг. рођенн, рћјпи се, ноћномг> музикомг. лшбезници свош оданоств показати. Несрећни случаи хтеде, да е истогг. дана варошки музикантг> изг. Хаиделберга, са своимт. дружствомг> одазванг. на едно близу лежеће ритерско добро, гди е свадба нека била, тако да е баронг. Рукавичићг> принуђенг> био неколико сигналиста у Хаиделбергу станушћегг. rapнизоногг> пешачкогг> баталиона за ноћну музику позвати. Збогг> тога пошлћ слугу кг> вр'овномг> сигналисти Качу, сг> молбомг> да му одма дође. Наскоро стуни Качг> у баронову собу.

„Лгобезни вровни сигналиста," рече му баронг>, „ Вн морате до сутра на вече вданг. одкестерг> (музикални хорг>) саставити, кои ће подг> прозорима еднога ангела два-три чувствителна комада одсвирати. Наравно да то мора бити таква музика, кон ће и мени и вама на честв служити. Н самг> самг>, изузимашћи гитарг>, кои самг. по чувенш учио, слабо вештг. у музики, збогг> тога морате се ви сами за свирке и комаде за свнранћ постарати." И руку на срце метувши настави баронг>: „Вровни сигналиста Качу! кадг. месецг. тихо по своиои стази пливао и звезде лукаво сд> неба синле буду, тадг. ће еданавстБ избити, и у ово време морамо ми бити на месту, гди лшбезна у маломг> удаленго одг> насг., нћно сладко дисанћ са простимг> воздухомг. меша. Наши звуци мораго е изг> тихогг. сна пробудити, и кадг> видимо, да се бела сенка на прозору укаже, онда, господине Качу! морамо прећи у адажио (ти'о преливагоће се свиранћ) сладко и нћжно као мирисг., кадг. се одг> цвећа лучи. Ви знате шта е адажио?" „Дабогме, господинг> бароне. У гостионици кодг> ангела оде тенећке ," свирамо ми за игранћ само адажио. „Иматели валдне музикалне силеу вашемг. дружству?" „Дабогме!" церскаше се Качг>. „Дугачки кметг., мон прва труба, недавно е сг> горопаднимг. другомг. своимг> Бахманомг. , осамг. непокорни кроачки калФИ крозг> врата исгурао, будући су ови са чизмарима бои сг> батинама залтетнути хтели." (Продужиће се).

Гтварћ за даванИ;. Кранљ. Е, брате, — чудо ти e свету, какви ти има угурсуза између веваллли -иодт. Петакт.. Како то, л те неразумемљ. КрапЂ. Помисли само, ноћасг> , кадг> самБ 6wo у онои малои каФани, гди ми наше часове одмора проводимо, увуку се лопови у мого собу, и однесу све, што е иоле вредности имало, —• а мого жену за пакоств нису хтеди да однесу ! Башг. ти има и између лопова доста угурсуза ! Докшћн театоз»1>. (Жена седи и плете дете плачући приближава ioft се). Ж е н а. Соколе мои! зашто ми плачешг> , ко те e дирао ? Д е т е. (плаче) Ж е н а. Кажи срце мое, кажи ти TBoiofi матери, ко те тукао. Д е т е. Отацг>, отацг> ме тукао, па ме истерао изг> собе и казао, да идемг. до ђавола. М а т и. Оди ти рано, мени. па само кадг> дође отацг>, питаћу и нћга, како онг. сме м о е дете тући.

0 Г Л А С Т>.

80 КОЛА СЕНА lio има волк>, купити у скупу или на ман-ћ делове лепа сена, нека се погодбе ради приави у Бачванскои каФани на Сави кодђ ,,Беле лађе". У Београду 16. Новембра 1857. (2—3)

Издае Лаобомирљ II. Неиадовнћљ. У КнБигопечатнви Кннжества С р б с к о г г>.