Шумадинка

261

Обрад1>- г Гако дакле? Онћ e, велиии. теби писао? д ти си му наравно одписивала, ели.' С о ф и а. Нисамћ, премда самв то ако жели-ia. Но вИ сте ми обећа-1И, да се нећете склоности моиои противити. Мила мати, та рецте и ви кого за мене, молите га. Воиновићка. Та попусти и ти, Боже мои, што си се заинатио. Ту се нема шта више нинити, признаи, да е и СофиЈинљ изборЂ сасвимг. на своме месту. О б р а д ћ . Ако оћемо по души да кажемо, она ние рђаво изабрала; иманћ е сђ обе стра^не готово едиако, али дко би ОбрадЂ почео лакомислено газдовати но ништа, женидба дотерув младе лшдеу редЂ, —а кадЂ га и ако га воле — Софин , Ахг>, здраво ra волемЂ, — кздђ сте ми Тихомира за супруга изабрали, примКтила самв, да е мон склоностЂ према Обраду неодолима, — па кадЂ би 1 оштђ знала, да е и онђ мени наклон1 .нЂ — ОбрадЂ. (Ватрено) А зашто ти не би наклонћнЂ био, драга мон (тргне се и дође кђ себи) — — добра моа! Софио ! Дакле, uiTa му драго, — н саизволнвамЂ. Софил , Дакле смемЂ ли садЂ Обраду писати? О б р а д ђ . Како ти е драго! (у себи) Богђ и душа лепа ти е стварв, бити отацЂ или поочимђ , кадЂ се овако придтне ствари и исповести чуш. П О fl В Ђ 8. Г/ређашнЂи, Савета, Периша (у суруџискимЂ aAbuнама бичемг у руци.) П е р и lii а. (Задиао се, као да 6 пазданч у трку ашио) С а в е т а, На страну! ево намЂ едногЂ гласоноше. Воиновићка. А гле — Периша! С о ф и л. ОбрадовЂ слуга ! П е р и ш а. Милостиви господине — — милостива госпо! Изведите м< изђ мое неизв ]јСтности; кажите ми одма, ели се господмчна Софин већЂ венчала са ТихомиромЋ. Военовићка. 1 оштђ ние, но нашто ово питанк.? П е р и ru а. Фала Богу? То самв онда на време дошао, да момђ ндномђ и очанвашћемЂ господару ншвотђ спасемЂ. С о ф и л, Боже! — ЗарЂ му се каква несрећа догодила? Воиновићка. Да ние сирома ОбрадЂ боланЂ? С а в е т а. Ти ме ужасавашЂ, —• казуи, шта е моме брату? П е р и ш а Стишаите се, молимђ взсђ ! —• Мои e господарв сасвимЂ здравЂ, али ми смо у незгодномЂ положенш, — о, кадЂ би ви знали — но ви ћете и тако све дознати. Мои се господарЂ спремао, да пише милостивои госпои, кон) онђ свакадЂ споминћ као лшбезну свош стрину, да иои срце свое одкрие; — вама има онђ за млого коешта 6.iai одарити, и према вами има онђ наивеће поверенћ, — ево едно писмо нћгово, прочитаиТе, и сажалћваите га! О б р а д ђ . Шта ли ће то бити? Воиновићка. (Узме писмо и чита) „Почитаема стрино! Сад^ самв башЂ разумео, да намеравате вашу

ранћницу Софиш удати. СадЂ се више већЂ немо^' уздржати, да вамЂ мое срце неодкриемЂ, — « лшби Софиго . — fl васт, као Бога молимђ , да ми ш поклоните, осимђ ако она има велику наклоноств према своме заручнику, — • а е лшбимЂ и обожавамЂ, и поуздано се надамЂ, да ћу и нћну лгобавв придобити. fl-ћу се од»-а за ПеришомЂ на путЂ кренути, међутимЂ ће вамЂ oh'č, писмо предати и о свему извћстити васЂ, шта самћ н претрпио одђ оногђ часа, кадЂ самг. порази те.1ну за мене вћств о Софјинои удадби разумео." Софин. Ахђ , боже мои — мили Обраде! С а в е т а. Сирома ОбрадЂ, искида се живђ! П е р и ш а. Заиста, то се неда ни описати^ у каквомЂ е положенш мои господарЂ! „Али, господару" реко му д. „та валвда ние шштђ све изгублћно " — „Иди, ripoклети угурсузе!" одговори ми онђ у наивећои туги и арости; знашЂ бре, да ћу ти грклннЂ изчупати, ако не стигнешЂ на време ! — вашЂ синовацЂ , Богме, кадЂ е лготитђ , доста е и суровЂ. О б р а д ђ. БезобразникЂ еданЂ! Периша. Но, но, господине, ви се тако срдите, као да то о вами говоримЂ; а што кажемЂ, то е еамо изђ единогт> према нћму 1;скреногЂ прилтелвства да би га ви поправили. — ерЂ ви сге му наипречи, ви сте нћговЂ СТрИЦЂ. С а в е т а. Заиста честанЂ и вћранЂ слуга! Оиђ би за господаромЂ своимђ у воду и у ватру. Воиновићка. Иди Перишо и одмори се мало,то ти е за садЂ наину»8дние. П е р и ш а. Добро, милостива госпо, н ћу се одморити у куини. (Одлази) П О fl В Ђ 9. (ПређашнБИ, безЂ Перише ) ОбрадЂ Но Софио ? Шта велишЂ ти на то? Софил . Л исчекЈ-емЂ мош судбу изђ ваше руке. В о и н о в и ћ i! а. Нив ваиде, нема се кудЂ, валл му Софиго нашу дати. С а в е т а. Али братЂ мои iouiTb ние ту. В о и н о в и ћ к а. По писму нћговомЂ онђ неможе дуго изостати. Обр а д ђ . Е, кадЂ башЂ ние другче, — и кадЂ ви сви тако мислите, те сте на мене навалили, то нека буде! кадЂ сте ви сви задоволвни, онда и н немамЂ ништа противт, тога. БарЂ ће се до мога повратка хука и галама свадбе свршите, — хеи момци! ПОАВТ) 10-и. Три послужителд (уђу и чекаш отрагу), пређашнБИ. Воиновићка. Да, — садЂ ми шштђ нешто паде на паметљ! НашЂ закупацт 5 исплатио ми еутвомЂ одсуству аренду, и дао ми e 2000 талира у мћницама. — а л самв му квиту дала — е л' ти е по волби? О б р а д ђ. Штогодђ ти урадишЂ, мени е по волви; (Докђ еона мћнице изђ астала вадила. окренесеОбрадЂ Савети, и рекне ioи) Оћу л новце примити, шта велишЂ? С а в е т а. (Таино Обраду) Па него, — ако не примишђ , ти ћешЂ подозренћ на себе навући. О б р а д ђ . (Таино Савети) кадЂ ти велишЂ, и ћу у име Бога да примимЂ, барђ ћу дугове мое исплатити!