Шумадинка

256

KA CTFKЦЂ

.-r>

КСЕ,

A

У ТРИ Д-ћИСТВА д ица.

Јић-fa

■ П олковникб вои! - ocua нl,i оиа ■ ! СоФЈа нвина ранћнаиа ОбрадЋ Воиновићљ, полковниковђ синовацЂ. Савета, Обрадова сестра ТихомирЂ, С оф1инђ заручникг. Миланљ, прјнтелв Обрадовт. Периша, послужителв Обрадовљ бданЂ бележникЋ (нотарг.). Дза наредника полицаина. бданЋ поштарљ Гоико, слуга у кући Полковниковои Три послужителн (Поав -б е у еднои сали, сђ еднимт> вратима, кон у башО п зоде. Ct обе странв налазе се врата крозт« ков се у друге собе иде.) X.

т ss о поа†i. М и л s н ђ (уђе нагло унутра и iioiiito се обазрео свуд -б унаоколо, да види имали кога, приђе ближе еднои воштанои свећи, кол е напредт. на едномг. асталу за писанћ горела, и почне читати едн^ цедулго). „Господинг, Милант. умолнва се , да се довече у шеста сати у баштенскои сали господина Воиновића нађе. Онг. може на мала врата ући, коа су цео данг. огворена". — Никакав-b подписг.! — Хмг>! Хмгз ! Чудновати догађаи — можда е каква лепа госпа, кои жели да се самномг. састане — то би било врло лепо — Но мирг>! Какве су те две Фигуре ков садг, онуда улазе, куда самв а ушао? ПОВВЂ. ДРУГ1И. Обрадп Впиовићг и Периша (обое у огртаче замотани), Миланг \ Обрадг. (давашћи свои огртачг. Периши). Добро вече, лгобезни Милане! М и л а н ђ . Шта , — зарљ си тбг Обраде ? Одг> кудг. ти овамо ? и одкудг. то чудновато украшенћ — та барока и та униФорма, коа ние одг. твогг, полка ? Обрадг,. Ради мое безбћдносги — a самв се са моимх. гјодполковмикомб у двобого тукао, онг. е опасно ранћнг. и д долазииг,, да се овди сакриемг,. Но почемг, ће ме лако у моши униФорми познати, то самБ држао да ћу наибезбћднш бити ако одело могг, стрица обучемг.. Ми сМо готово едни година, као што знашг., и еданг, другомг, у стаеу, величини и лику тако равни. да би се човекг, у нама преварнти могао , а притомг. едно име носимо. Само е у то«ђ едина разлика, што r. полковникг, бароку носи, а л мого собствену косу, ■— Но еадг,, почемЂ сама и н бароку натукао и униФорму нћговогг, полка обукао, и самг. се нашои подобности дивимг,. Овогг, еамв тренутка приспКо, и радуемг. се, што самв те тако точно на заказаномг, мћсту застао.

М и л а н г,. При састанку? Шта ? Зарг, е и теби она што о томб поверила ? ОбрадЂ. Она? кол то она ? М и л а н г». Но, та она лепа rocna, кол ме е едним1, писмомћ овамо позвала! Ти си мои приателв Обраде, а ништа одт. тебе нетаимг.. О б р а д ђ . Лепа rocna ? М и л а н т,. Шта се смеешЂ ? • ОбрадЂ. fl самБ га лепа госпа, Милане. М и л а н ђ Тм ? О б р а д ђ . То е писманце одђ мене. М и л а н ђ . Лепа превара, ио до врага ; што ти паде на паметБ , да се неподписуешЂ на твон писма? Лгоди мога реда могу при оваквимЂ цнду.шма на uito друго мислити ц рачупати. Али кадЂ стварБ тако стои, добро ! Мм се нећемо еданЂ на другогЂ лготити, Обраде — дакле н самБ твои покорнши с iyra (пође). ОбрадЂ. Та чекаи! КудЂ иташЂ тако? Мениеврло нуждно било, сђ тооомђ говорити, пре него што се се другима састанемЂ, н потребуемЂ твое помоћи, ми имамо нешто разговарати. МиланЂ. Добро ! — МожешЂ се на мене ослонити но ме садЂ пусти, ерЂ имамЂ важна посла. Обрадт,. ЗарЂ тако? Шго башг, садБ, кадЂ би требало, да ми услугу едиу учивишЂ ? А за твои учтиви састанакЂ сђ каквомЂ лепомЂ госпомђ имао би времена. М и л а н ћ . Заиста не лгобезнши Обрада , и морамЂ ићи, мене на едномЂ месту очекуго. О б р а д ђ . Гди ? • МиламЂ. (јданЂ приптелБ на три партие шаха. О б р а д ђ . Да важна посла ! М и .1 и н ђ . Шалу настрану! fl ћу имлти тамо прилику, сестру твогђ подполковника видити. Д имамЂ кодђ нћ важна посла, ua ћу iofi што и о теби говоритн. * О б р а д ђ . КадЂ е тако, нека ти е просто ! Али учини ми ту услугу, кажи MoioK сестри, да е неко овде у башти очекуе, — А.ш немои ме именовати, разумешЂ? М и л а н ђ . Немаи бриге ! Н иемамЂ времена, него ћу iofi поручити, кад-Б е немогу самБ видити; у осталомЂ н намћравамЂ другомЂ каквомЂ приликомЂ сђ нбомђ познанство учииити. В здраво почитуемЂ брата, па како неби онда и сестру волео, разуме ce, ако е лепа (оде). ПОНВЂ 3. Обрадг и Иериша. О б р а д ђ . На срећу ние ми нћгова помоћв башЂ тако нушдна. —- ние ме толиио башЂ ни стало да се криемЂ; та валвда неће никомђ пасти на паметЂ да ме гони, што самБ дошао, да милу ранћннцу могђ стриЦа опетЂ ВИДИМЂ. П е р и ш а. Ала сте ви срећаНЂ човекЂ, милостиви господиие! — Ви ћете вашу, лгобезницу опетЂ видити; а а (уздише) мого супругу. — Mu смо као анђели живили, докђ смо на педесетЂ мили едно одђ другогЂ удалћни били. ОбрадЂ. М ирђ! Е то мое сестре! ПОЛВЂ 4. Пређашнл Савета. Савета. А — Ви сте? Добро и4и дошли! О б р а д ђ . Но, то е заиста усрданЂ дочекЂ !