Шумадинка

267

нити распре! бдно срце и една душа! Стрина услужна, као анђео, а стрицљ дуготрпеиви†као П оиковникђ. Право кажешЂ Савето, —• човекљ мора вмати магарећу трпелћивоств, као л, — а да го при овзквомђ брбланш твое стрине неизгуби. Воиновићка. Тако е, имашЂ право, Савето, reti'b онаи, кои е као н услужан^ , могао би будалаштине твога стрица сносити. П олковникћ. Дакле госпо — ево Савете, она ме 6 готово непрестанце пратила. одкадг. сзмб дошао, нити ме е изх. очиго изгубила. ПристаешЂ ли, да намЂ она пресуди наше неспоразумлћнћ, и да насЂ поравна? Воиновићка. ПристаемЂ, и подчинавамЂ се нћномђ изреченк). С а в е т а. Наипре ми е нуакдно знати, у чему се састои стварБ. Воиновићка. Представи себи. мои се муа «ђ усуђуе, рећи ми у очи, да онђ ние онаи, сђ кимђ смо ми мало пре разговарали. Савета. 6 ли могуће! П о л к о в н и к ђ. (Савети) Помисли само, мол жена оће силомђ да ме увћри, да самБ н у овои соби сђ нбомђ говорио, и то онда, кадЋ ми ce сва џигерица дрмала на поштанскимЂ колима. С а в е т а. То е сасвимЂ непонлтно, стрнче. То е нека велика загонетка. Пустите ме, да неколико речи са стриномЂ проговоримЂ. П олковникђ. Гледаи, шта ћешЂ, и чини, како ЗнашЂ, ие би ли е какогодЂ обавестила. — но то ће тешко бити. С а в е т а. (тихог. Воиновићки) Лгобезнл стрино, та то e све само шала одђ стрица. Воиновићка. (Савети) Да Богме, да е тако, та онђ би морао сасвимЂ лудЂ бити, кадЂ би таково што озбилл радио! С а в е т а. (Воиновићки) Знате л' шта? Вратите му шлвиве за брашно. Чинте и ви сђ нЈ .име тако исто, и одобраваите му подсмевателно све, што годђ рекне. В о и н о в и ћ к а. ИиашЋ право, — чекаи само! П олковникђ. Но. оће л' што скоро бити? Л мислимћ; да е већЂ доста. Воиновићка. (подсмевателно). Да Богме, да е доста, господару мои, —но почемЂ е дужностс, жене, само са очима свога мужа гледати, — то садЂ сћ покапн'1змђ признаемЂ мош погрешку и заблуђен1 -1, и све ћу држати, да е онако, као што ви оћете. П олковникђ . С ђ тпмђ подсмевателнимЂ говоромђ нећемо далеко дотерати. Боиновићка. Не срди се! Ти си се о момђ трошку смеао, а садЂ ћу н о твоме. Л морамЂ садЂ неке посћте учинити. Д окђ се вратимЂ, можда ће ти бити прошла ова ћудЂ, и онда ћемо мало озбилг.ние разговарати (одлази). П олковникђ. (Савети) Бога ти. Савето. разумешЂ ли барЋ едну рћчв одђ свега нћногЂ разговора?

Савета. В ништа неразумем. . Н да ту етварв извидим1> (одлази). П о л i! о в н и к Ђ. Гледаи, вере ти, а дижемЋ руке одђ нћ. — (самЂ) Линисам'. никадЂ тако луду видио, мора бити, да е ђаво у момћ одсуству ликђ мои на себе узео, и кућу moio наопачке изврнло, — 5 немогу да сватимЋ, како — ПОНВЂ 9 и. Полковиикт, воиновићт, и Периша (мало oanu • Н е р и ш а. Б огђ и мон душа! Овде се живи болћ, неголи у наиболБОи м^ани, али до сто ђавола! куд' су се сви одавде степали? Н шштђ нисамв ни едне живе душе у овои Kyt>< видио, одкако самв као окоротеча толику галаму начинио Но гле ! — милосгиси г. капетанЂ. Н морамЂ чути кано наше ствари стое (дае полковнику знакЂ повћрителногЂ споразумеинл и смеесе.) П олковникћ. Шта врага ! Та ово е онаи угурсузЋ Периша. ОдкудЋ таи ту, и шта значи то нћгово беченћ и кривлћнћ ? II ер и ш а. Ho — милостиви господине — П олковникђ (на страни). Kao што ми се чнни, оваи се валлно нализаоП е р и ш а. Но, шта велите? ЗарЂ нисамв мого ролу добро изизграо ? П е л к о в н и к ђ (за себе) Нћгову ролу ? Овде има некогЋ угурс^злука! (Периши) Дабогме, мои лгобезни Периша, добро! П е р и ш а. Шта добро ! Прекрасно, дивно самв е чудо изиграо. У прашлвивимЂ чизмама и суруџшскомЂ камџшмЂ у руци изгледао самв као сушти татаринЂ. кои осамЂ дана и деветЂ ноћи ние сђ kohh слхао; зарЂ ние тако ? П олковникђ. Да да! (за себе) ђаво би га знао, шта да му одговоримЂ; нек' му Б огђ буде у помоћи! П е р и ш а. Па како стое стварн ? Докле сте већЂ дошли ? П о л ко в н и кђ. Докле самв дошао, — како е та то и самЂ можешЂ знати, како е. Пер и iij а. Свадба е извћстна, ел' устина ? Ви сте наравно као отацЂ саизволнли, е л'? II о л к о в н и к ђ. Дабогме. П ериша. И сутраћете се поавити у вашемЂ правомђ виду, иао лгобезникЂ и младожени. Нолковни к ђ. (у себи) А — садЂ саиБ ушао забуни у трагЂ, — та то е све мога синовца масло! П е р и ш а. И венчаћете се са младомЋ удовицомђ г. Тихомира ! сћ удовицомђ — ха, ха, ха, — сђ измишлћнОМЂ удовицомђ ! П олковникћ. Шта се смеемЂ ? П е р и ш а. СмеешЋ са, како ће се сирома стрицЂ забезекнути, кадЂ после четири неделћ дана сђ младоженђомђ ТихомиромЋ дође —• и cboio С офиго удату затече. Н олковникђ . (на страни) Да полуди човекЂ одђ муке кодђ овани угурсуза.