Шумадиска дивизија I позива : 1915 III

300

Пала је команда да се иде даље... Куда»... Дуж јадне, беспутне и гладне Албаније. Ново путовање, нови напори,

нове невоље... „Отегла се земља непроходна, А све љуће стихије небеса: Бијесни се ветри узвијали, Адом ричу дубоке ријеке, Све протичу мутне и крваве.

Како коју Срби нагазили, Свака крвав данак узимала, Све за скелу по јуначку главу, Шумадији по врснога сина Где једнога а где десетину...“

Али, не мари. Радије и у смрт него у срамно ропство. Само напред!... Побегле су кукавице. Падали су, остајали и умирали рањени и изнемогли, али су сви остали храбро ишли за

својим заставама... „Уста нема, ишчезли погледи, Моћ нечујна, ноге без умора; Студ, глад, умор, туга, умирање, Све замукло, свак немо корача, Кроз Голготу као по Нирвани. Свак однесе у себи небеса, И надежду да ће васкрснути !...“

То је она војска које је прославила наше оружје и учинила да Србија васкрсне и прикупи око себе целу Југославију. Слава јој!