Јадранска стража

brovnika situacija povoljnija. Tamo izvoz pod stranom zastavom samo je za 50% jači nego pod domaćom zastavom. VI Kod putničkog prometa sa inostranstvom nema bitnih promjena. ProŠlih pet godina on se je kretao ovako:

Kako se vidi putnički promet sa inostranstvom odvija se n glavnom naSim parobrodima. ProSle godine medutim pod naSom zastavom vidimo malo slabljenje putničkog prometa, dok pod stranom, u prvom redu talijanskom, vidimo neznatni porast. Poboljšanje naSih putničkih veza po dovršenju parobroda koji su sada u gradnji, naše će učestvovanje u putničkom prometu sigurno još da potaste. Na tom polju situacija nije tako nepovoljna kao kod prometa robom. VII U stvari naše pomorske trgovine naSe nastojanje mora da je dvojako. Prvo moramo ici za tim da se Sto veci dio izmjene dobara sa inostranstvom odvija preko naSih luka, a drugo moramo gledati kako će se što viSe naSe pomorske trgovine odvijati nasino brodovima.

Proiircnje naie pomorske trgovine postignućemo ako naie luke ito bolje tehnički uredimo i ako ili zgodno povcžemo sa svim krajevima naie domovine. Pored toga treba inagurirati takovu tarifnu politiku da će izvoz-uvoz preko naŠih luka biti rentabilniji nego jednim drugim putem. Skoro sav naŠ izvoz žitarica, pa ćak i u zemlje zapadne i sjeverne Evrope, odvija se mimo naiih luka. U buduće moramo nastojati da se pretežni dio naieg izvoza žitarica odvija preko naiih luka. Pored izgradnje odgovarajućih veza između naiih luka i unutrainjosti zemlje, moramo nastojati da su i naie luke povezane redovitim linijama sa svim važnijim lukama svijeta, Jedino onda, ako sve veze suhozemne i pomorske odgovaraju, možemo očekivati znatni porast naie pomorske trgovine. Nu mi moramo nastojati da se naia pomorska trgovina odvija naiim parobrodima. Da se to postigne biće potrebno odgovarajućom subvencijom omogućiti naiim parobrodarskim druitvima da podržavaju izravne linije sa svim vaznijim lukama inostranstva. Pored toga mora se naći načina da domaci privrednici daju prednost domaćoj pred stranim zastavama. Međutim i sam konstantan porast naie trgovaćke mornarice djelovaće na poviienje njcnog udjela u naioj pomorskoj trgovini. Moramo nastojati da sve viie i viie poprimimo karakter jedne primorske države. A io će biti ako se pretežni dio izmjene dobara sa inostranstvom bride odvijao preko naiih luka i ako ta izmjena bude izvrsena posredovanjem naie trgovačke mornarice. Za postignuće toga cilja nijedna žrtva ne smije nani biti preteika. fZdgreZ»;

Dr. IVO BELIN

god ina našim brodovima stranim brodovima 1925 22.987 13.978 1926 49.407 16.392 1927 51.213 12.619 1928 43.356 15.696 1929 42.218 16.627

НАШИ У РАТУ (Наставак) ТЕШКО PATOBA Њ E

IJIO je to некако ускоро после велике цсрске битке. Пукови и дивизије II Армије дали ce y потеру за непријател,ем и за неколико дана Мачва и Поцерина, Јадар и Посавина били су очишhcnii : из Београда je ђенерал Франк једва жив, без панталона умакао. Неко ce за вечером y штабу распричао о томе како ce војници Дринске дивизије утркују y гоiteiby непријатеља. Војвода Степа a баш тога дана y знак признања Врховни Ко.мандант му je дао војводски сан слуша ове разговоре, па ће на завршетку и сам приметити. Е, богме видите и сами да je с Аустромађарима врло тешко ратовати. Сви ra око стола зачуђено погледаше. Он настави Ето видите и сами.. . не можете их стићи. . . кад беже. Цело друштво прште y гласан смех. НАВИКА ВОјВОПЕ СТЕПЕ Познато je било y штабу II Ар.мије, којом je командовао војвода Степа, да он има необичну навику: чешће огрне обичан војнички шињел, натакне шајкачу на главу, те тако шета по логору, обилази разне групе војника, разговара с њима за време одмора и посматра како живе и шта раде. Једнога дана, после борбе изашао из канцеларије и упути ce према положајима. Из даљине угледа двојицу војника. Одмах je препознао: један je Србин a други Бугарин.

Бугарин je извесно заробљеник, a Србин спроводник. Али војводу зачуди необичан призор: спроводник пешачи и води коња за узду a заробљеник јаше. И кад су обојица стигла до пред команданта, војник стаде. Војвода га ослови: Je ли војниче, ко ти je овај иа коњу? To je бугарски заробљеник, одговара војник. Па зар ти да му водиш коља, a он ce rope посадио као ara? Па шта hy ? Знаш, прво сам ja јашио, a он пешачио и коља ми водио. Али je рањен те ce једва вукао. Видим, баш беше балдисао, само што не липше. Два пут ме молио да га оставим крај друма да липше, или да га убијем ... a ja, ко премишљан, доста ce намучио a он je божје створеље, човек je . . . па, до!)е ми ra жао, те тако сјашим, a шему дам да појаше мог коља, не би ли ce мало одморио и поткрпио... Војводи Степи засјаше очи чудним сјајем. Он махну руком обојици. Хајде, пролазите! A дубок поглед испод високог чела старог ратника пође некуда y дал.ииу, према плавим планинама, где ce воде огорчене борбе, на живот и смрт. Велика душа, рече тихо самом себи, овај наш борац. Велики je то народ. Што je добро не може y свету пропасти. И врати ce задовол.ан y свој штаб. (Наставиће ce)

МИЛ. ПАВЛОВИЋ