Јадранска стража

cngleskog ugljena, koji je odluéan Faktor za naSu uvoznu trgovinu, vrSiti sve viSe i viSe pod naSom zastavoin. Kod izvoza situacija je mnogo nepovoljnija i trebaće uložiti mnogo napora da se situacija bitno popravi u naSu korist. Na represivne mjere ne misiimo prvo Sto rcuovito ncmaju velikog elekta, a drugo Sto izazivaju protuakciju. Nu ipak držimo da bi se mogio djelovati na pojedine velike izvoznike, u prvom redu diva i cementa, da, ukoliko je moguće, i kod paritetnih kondicija daju prednost domaéoj zastavi. Ne smije se viSe dogoditi kao Sto jc bio sluéaj do pred kratko vrijeme da jedno Sumsko poduzeće u kojemu je država gotovo jedini vlasnik vrSi izvoz S'ojili artikala stramm parobrodima makar na istom potezu i ne postojala linija domaéeg subvencioniranog druStva. Kad bi se vodilo računa o éinjenici da se do krajnih granica moguénosti favoriziraju domaci parobrodi, veé time bi se mnogo pomoglo. Sa druge strane treba forsirati održavanje redovitih linija izmedu domaéih i stranili luka. Izvoz cementa a donekle i drva za luke indijskog Oceana, vedine država Amerike i prctežnog dijela Afrike, kao i promet sa lukama sjeverne Evrope može se održavati parobrodima strane pripadnosti, ako na tini linijama uopće nema naSeg parobroda. Jer važnije je da se izvjesna roba uveze-izveze a tek je manje važna stvar pod kojom zastavom piovi parobrod koji vrSi prevoz dotiéne robe. Mi sino presiromaSni da bi mogli održavati subvencionirane linije u svim pravcima. A na tim linijama ne bi uvijek ni bilo dovoljno robe za prevoz. Medutim ima mnogo pravaca gdje bi se mogie i morale uvesti naSe redovite linije. U najnovije vrijeme i u torn je pravcu mnogo bolje. Sa Jugoslovenskim Lloydom sklopljen je ugovor glede linije izmedu naSih luka i Buenos Airesa. Pored toga uredeno je i pitanje subvenciomranja linije koju je uvelo druStvo »Oceania« izmedu naSih luka i Marsilje, Barcelone, Valencije i Alecanta. A u najkraée vrijeme imalo bi se urediti i pitanje subvencioniranja nekih drugili linija. U prvom redu do Soluna sa produženjem do Crnog Mora. Zatim do Aleksandrije i Sirije a na kraju i linije do sjeverne obale Sredozemnog Mora i Maroka. Pored toga misli se kasnije uvesti i izravnu liniju između naSih luka i glavnih luka zapadnc i sjeverne Evrope. I mimo subvencije jedno privatno poduzeée otvorilo je izravnu liniju između naSih luka te Malte i luka Tripolisa—Tunisa. Na polasku parobrodi ée izvoziti drvo i cement, a na povratku uvoziti fosfate. Ako se bude dovoljno vodilo raduna o podržavanju izravnih redovitih linija sa lukama onih država sa kojima podržajemo intenzivniju pomorsku trgovinu, možemo se nadati da ée za nekoliko godina i u toni pogledu uéestvovanje naSe trgovaéke mornarice biti mnogo jaée nego Sto je danas. Mi moramo sve poduzeti da i kod naSeg izvoza naSa zastava bude na prvom mjcstu. To od nas traži prestiž i nacionalni ponos. IV Interesantno je vidjeti kod uvoza-izvoza pojedinih glavnih artikala naSe pomorske trgovine uéestvovanje naSe i strane zastave. Jer ako se malo dublje zadubemo u tu stvar lakSe cerno naéi naéin kako da poveéamo uéestvovanje naie trgovaéke mornarice. Mineralnog ulja uvezli smo morskim putem proSle godine 507.855 metriénih centi. Od toga pod naSom zastavom samo 7500 metriékih centi. Poti tudom- je uvezeno 500.385 metriékih centi. Ova straSna razlika na Stetti naSe zastave mora se pripisati éinjenici da se mineralno ulje uvozi u parobrodima-cisternama kojih mi nemamo.

Ugljena je proSle godine bilo uvezeno 2 miliona 935.495 metriékih centi. Od toga pod jugoslovenskom zastavom I milion 187.190 metriékih centi a pod stranom 1,784.305 metriékih centi. I ovdje prevladava strana zastava u prvom redu engleska. Fosfata smo uvezli jedan milion 349.740 metriékih centi. Od toga pod jugoslovenskom zastavom 914.255 metriékih centi, a pod stranom samo 435.485. Ovdje vidimo da su dvije treéine ukupnog uvoza fosfata uvezene pod naSom zastavom. Taj povoljni omjer imamo pripisati éinjenici Sto naSe druStvo »Oceania« podržaje redovitu liniju sa Alžirom Marokom pa parobrodi na povratku prevoze fosfat. ProSle godine drva za gradnju izvezli smo 6 miliona 411.360 metriékih centi. Od toga l milion 903.415 centi pod naSom zastavom a 4 miliona 507.945 metriékih centi pod stranom. Samo u pojedine države sa kojima imamo izravne redovite linije izvezeno je drva viSe pod naSom nego pod stranom zastavom. Te su države Alžir, Argentina, Egipat, Kanarski Otoci. U Italiju otišlo je pod naSom zastavom samo 90 hiljada metriékih centi, a pod stranom, u prvom redu talijanskom, gotovo dva miliona metriékih centi ili dvadeset puta viSe. Znaéi da talijanski uvoznici daju prednost svojoj zastavi. Ali na žalost toj zastavi daju prednost i mnogi naSi izvoznici, Sto ne bi smjelo biti ! ! Kod gorivog drva od ukupno izvezenih 754.245 metriékih centi samo 91.425 izvezeno je pod naSom zastavom a pod tudom 662.820 centi. Kod bauxita od izvezenih 681.600 metriékih centi pod naSom zastavom izvezeno je 100.900 metriékih centi a pod stranom 580.700 centi. Cementa smo izvezli 4 miliona 673.730 metriékih centi. Od toga pod jugoslovenskom zastavom jedan milion 216.410 centi, a pod stranom 3 miliona 457.320 centi. Ovdje je omjer mnogo povoljniji nego kod drva i odgovara opéem uéestvovanju naSe trgovaéke mornarice kod naSeg izvoza. U Alžir, Amile, Cile, Istoéne Indije, Kanarske Otoke, Maroko, Peru i Tursku izvezeno je viSe pod jugoslovenskom nego pod stranom zastavom. Azbestnog Skriljevca izvezeno je 93.675 metriékih centi, od éega pod naSom zastavom samo 2030 centi. Celuloze izvezeno je 198.050 metriékih centi od éega pod jugoslovenskom zastavom samo 8850 centi. Najnepovoljnija je situacija kod lupine. Izvezeno je proSle godine 3 miliona 840.720 metriékih centi. Od toga pod naSom zastavom samo 88.100 centi, a pod stranom (samo talijanskom) zastavom 3 miliona 752.620 metriékih centi. To je radi toga Sto tupinu kupuju talijanski fabrikanti cementa a oni, naravno, daju prednost svojoj zastavi. Kod prenosa tupine prevladavaju brodovi na jedra sa pomoéniin motorima, a u tome su Talijani na jadranskoj obali veoma jaki. .No ipak smiSljenim radom u prvom redu podupiranjem motornih jedrenjaka dalo bi se uéestvovanje domaée zastave i kod izvoza tupine bitno popraviti. V Na kraju biée potrebno da se ukratko razmotri uéestvovanje naSe i strane zastave u pomorskoj trgovini naSih glavnih luka. Kod svili luka bez izuzetka jaéi je izvoz stranom nego domaéom zastavom. Osobito je nepovoljan omjer u OmiSu, gdje je pod stranom zastavom izvezeno dvanaest puta viSe nego pod jugoslovenskom. Nepovoljan je omjer i kod Splita, gdje prema 132 hiljade tona pod domaéom stoji 692 hiljade tona pod stranom zastavom. I Sibenik je jako nepovoljan, dok je kod Du-

43