Јаков Игњатовић : књижевна студија

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 193

света и пишчеве симпатије ићи ће онима који у женидби виде један пазар и угодно средство да. се што преи што боље „поткоже“. Питање: „који су су срећни, који несрећни кројача“, Јаков Игњатотовић решава на врло прост и одсечан начин: несрећни су они који носе „клопоше«“, воде политику и жене се младим девојкама које воле. Да човек буде срећан, треба да пости све постове, да вреба. гдегод неку стару и богату бабу, да се њоме ожени, чека њену смрт, и онда, већ матор, ожени се сиротом и младом девојком. Срећни кројачи су сви они који су знали да ухвате какву стару мајторицу и да се увуку у њену пуну кућу, пошто јој разјуре по свету децу из првога брака. То је толико велика врлина да стоји над свима осталима: ко се богатим бабама жени њему је све допуштено! Љубомир Угледић — и презиме му је већ речито! — достојан тип старог и срећног мајстора, побожан је човек, иде у цркву сваког свеца, и недеље, држи све постове, жени се мајсторицом удовицом, увлачи се у пуну кућу, и; благодарећи Богу и писцу, ужива сва добра овога, вероватно и онога света. Млади и уклети мајстори Милан п Кузман, ма да. нису морали, оженили су се девојкама које су им се биле предале у љубави и поверењу. Угледни мајстор Угледић не зна за те сентименталности и непрактичности. „Одавна већ не гледи више на собарице. Та. зар је једну отправио у грожђе. Ако је којој баш и задао реч — није одржао. Мислио је; што да прави од једног сиромаха два. Ако би му ко пребацио, да то није лепо од њега да остави девојку, којој се заверио, рекао би да је та девојка, и сама крива. Девојке иду на лепак и саме, па и

ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ 18