Јаков Игњатовић : књижевна студија

196 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ралисао. Његов моралан идеал био је низак, он је имао вулгарни култ новца п успеха, п морал којега се он држао био је морал једнога бакалина. Он није разумевао ништа што је било више, и морално непотпун као што је био, он је пмао јавних симпатија, за људе ниже моралне врсте, без скрупула и савести. Не, не пати Игњатовићево дело од безморалности, од моралне неутралности. То је један поглед па. циљ уметности, којега су се држали врло велики писци. Оно што је рђаво, то је што готово сви његови романи одају писца уских хоризоната, човека од еластичног и љигавог морала, који је у извесним тренутцима патио од правог моралног слепила.

ГЛАВА ХУ1, Облик и израда. Одсуство плана и сразмере. — Брзо ређање. — Лажан лиризам. — Невештине и неписменост. — Одсуство при-

роде и описа.

Делећи мане, судбина није била штедљива према Јакову Игњатовићу. Поред осталих, и то великих књижевних недостатака његових, он је био један

од најаљкавијих и најнеписменијих писаца који су

код нас писали, где облик и иначе није никада био у особитој части.

Као и у животу, тако и у писању био је крајње неуредан. По читаве месеце и године није ништа радио. Када је уредницима књижевних листова потребовала приповетка, затварали су га у собу, ранили као апсеника, не дајући му пића, и пуштали тек онда када је приповетка или продужење романа било готово. Он је у посао увек улазио без

ма