Јаков Игњатовић : књижевна студија

921 = ЈОВАВ СКЕРЛИЋ.

био Коста Богдановић, тада врло познат јаван раденик, прожет идејама 1848, радикал и космополит. Како су Мађари постајали све искључивији и нетрпељивији према осталим народностима у Угарској, Богдановић напише оштрији и подужи чланак, у коме је, између осталога била и ова реченица: „Ако су Мађари безгранично тело, те се не могу из себе развијати и множити, то ни Срби нису кечкеметски песак да их ветар на њих разноси, пак да их помножава“. Времена су била бурна, такве мисли могле су стати главе, ион би принуђен да тајом остави Пешту, предав уређивање листа Јакову Игњатовићу. Лист се пренесе у Нови Сад, у Медаковићеву штампарију, и када Медаковић пређе у Карловце, Вфстнико је и тамо излазио кратко време. Игњатовић је ту писао примећене чланке под потписом Огњановић, посрбљеним својим презименом. -

Игњатовић се увек осећао као мађарски држављанин, и нашао је- начина да помири своје српско национално осећање са уверењем да је по-

"требно да се одржи мађарска хегемонија и поли-

тичка целокупност Угарске, у чијем је оквиру допуштена само црквена и школска самосталност осталих народности. Он је био рођен у сред Мађарске, учио све школе на мађарском језику, који је знао исто тако као и матерњи, толико да је и у српском језику имао мађарски нагласак, и у то доба, мађаронство је код њега било и природно и

„џскрено. Он је чврсто веровао да постоји основа

за заједнички рад између Срба и Мађара, п доцније је писао о 1848 да Мађари удо душе српска

| потраживања не хтедоше признати, ал' би се може