Јаков Игњатовић : књижевна студија

ЈАКОВ ПГЊАТОВИЋ 9:

полиција врши преметачину у његову стану. Како су многи адвокати у Буни били компромитовани, и како је аустријска влада сумњала на њих да нису особито одани новом стању, сви буду избрисани из адвокатског реда, и нареде се нови испити за све адвокате у земљи. И Игњатовић је морао да се по други пут подвргне томе исшту, прође на њему, и буде опет потврђен за адвоката.

Не радећи ништа, напустивит сасвим адвокатуру, он се у Пешти намери на Др. Јована Суботића, већ славнога песника, за кога се тада у српским круговима држало да је већи и од Вергилија, и са Суботом Младеновићем, тада инспектором Текелианума. Обојица су били од оно неколико "ретких људи који су у оно доба мислили па Матицу и на Србски Летопис. Књижевне прилике српске биле су да не може бити горе: Буна је била пстрошила све енергије и растурпла све књижевне раднике; највећи део српске интелигенције, једине која је била у стању да ради на књижевности, отишао је у државну службу, и водио искључива рачуна о својој карпери. И врх свега тога, строга цензура. Она без обзира гуши сваку мисао која не би годила бечкој влади. Старији људи око Матице, богати трговци и велики чиновници, мисле како ће само да спасу друштвену имаовину. Летосиме нема ни једног претплатника, и силом се уту рује у руке немарних читалаца. Старе снаге се пстрошиле: Стојачковић се више и не чује жив, Васа Живковић, који је електрисао срца пре 1818, асвим умукао, Јован Суботић „повлачио се натра!ма и лагано, да нађе боље пристаниште, нег што Орпска Муза даје.“ У опште, Суботићев углед код