Једно намесништво : 1868-1872

!

|

ђ ЊЕ +

ст

у државној служби, кад је народна; војска установљена). Ја

сам њима показао ћут, којим је требало ићи. Спољашњи што

тни утицаји савршено су престали у земљи; њепа А снага добила је полета и сај уза ла се са развитком снаге војне.“ 7)

Па шта је дакле хтео писац да постигне овом брошуром, кад нам ону њој ништа друго не износи но оно, што смо већ имали прилику да читамо скоро сваки дан у његовом органу «Ваделу“ 8 Што је хтело да постигне „Видело,» то сад траки . да постигне и брошура, која је из „Видела“ покупила и исцрпла. све тенденције, све нападе, сва изопачавања и свеколико ФалсиФиковање историје, а у очевидној намери, да се оправда и опере седмогодишња владавина, писца брошуре, Милутина Гараатита,

«Нијесмо се ни надали непристрасном мишљењу од вођа једпе страпке, који је у партијскијем борбама. много учествовао. Има заиста. пристрасности“ — вели о овој брошури задарски лист „Српски Глас“, који се држи ван српеких партија (бр. 2 од 1893.). Да, има пристрасности; сва је брошура овејапа пристрасност. Ту пристраспост не отклањају ни опи општи погледи, које писац баца на Намесништво као на устапову. Он није ваља да ни имао претсисију, да пише расправу државном праву, кад је писао једну тенфенциозну брошуру. Установа. Намесништва налази се предвиђена у свима уставима монархијских држава. Џи наука, ни искуство не сматрају ту установу као благодет, но као нужду, која има задатак, да одржи непрекинут конац престоног наследства. Психологија Намесништва не може бити у Србији другојачија, него што је у другим државама. Ако је овај део брошуре, који говори о Намесништву, имао бити неки зрестеп ега Шо, онда је он промашио свој задатак. Он не садржи ништа друго, но голе фраве и опште познате поставке. Читаоцу је тешко

%) Илија Гаралшалин остаје свакојако угледна личност у повијој историји Србије,