Једно намесништво : 1868-1872

пива

15

одложи до времена, које би њој годило. Ко зна за ове меро- _ давне податке, коме је позната ова ситуација на Балканском. полуострву, може ли и за један тренутак поверовати, да би кнез Михаило увео Србију у рат противу отоманског царства, да га није постигла зла коб 18682 За цело велики аукторитет кнеза Михаила био је и велика гарантија за успех српске народне мисли, али је он био и мудар и патриотичан Кнез, који је тражио и других гарантија. Писани уговори нису могли дати Грчкој више снаге, него што је она у ствари имала, а могли су за Србију бити више опасни, но корисни, као варљиви мамац, који би је пре времена могао увући у опасан сукоб са отоманском царевином, која, ма како да је била клонула и опала, ипак је била јача и од Србије и од Грчке, па и од свију балканских државица заједно. Стоји да је Русија упућивала све балканске народе на Србију, као 7 на природан центар; стоји, да је Русија, по жељи Србије, А била узела под своју заштиту начело немешања европских држава у послове жришћанскиг народа Балканског полуострва ; али стоји ми то, да је кнез Горчаков, одазивајући се овој жељи Србије, свагда опомињао, да та гарантија за балканске народе није довољна према моћпијој отоманској царевини. Поврх свега тога, Кнез је још и то знао, да народи хриш: ћански на Истоку не смеју, у случају покрета, рачунати и на оружану помоћ Русије. Кнез је био далеко извео Русију из њене резерве, али се било" дошло до једне тачке, где је она положила непрелазпу границу својој помоћи. Што је она вилив тута изјављивала, то је и гроф Стакелберг отворено

формулисао у једноме писму на кнеза Михаила, рекавши:“ у

случају прекида са Портом, Хришћани не треба да рачунају на налиџ материјалну сурадњу“.

Кад се узме у обзир, да је руски посланик ову поновљену изјаву учинио 18 дек. 1867, дакле у очи 1868 године; да су у војним приправама. Србије у току 1867 г. откри~