Једно намесништво : 1868-1872

16

вени основни недостаци; да је главни савезник српски, Грчка, и 1868 био неспособан за акцију; да се међународни положај у Европи 1867 изменио био толико на штету народнога, покрета на Балкану, да је и сама Русија саветовала, Кнезу да акцију одложи: онда имамо све разлоге, да неодступно верујемо, да 1868 Орбија није стајала у очи рата. Рат је био силом самих прилика одложен на, неизвесно време. Могло се још што шта чинити, што је на себи носило ратоборну Фирму, То је могла захтевати п политичка потреба Србије, а и лична потреба српских министара. «во нас, чим падне први сноп» стао је говорити први министар кнеза Михаила одмах после бомбардања Београда (1862), оним трудбеницима о задатку народног ослобођења, који су му долазили из суседних области турских, Међу тим су „сноповц падали“ и први и последњи ; године су се ређале, а 40 рата није дошло ни '1969. кад се те године олетило и кад се гора развила, . кнез Михаило, у место да зарати, пао је, оставивши за собом велике успехе, а пред собом велике изгледе, али су ови изгледи били још у далекој даљини.

После берлинскога конгреса, министар спољашњих послова, кад је давао Народној скупштини објашњења о току спољашњих одношаја Србије за време рата, бацио је поглед и на одношаје њене са хришћанским народима на Балканском полуострву. Овај поглед објасниће још боље тему, коју омО овде додирнули. И

«Вама је познато, рекао је он, објашњење, које сам ја [875 године давао Народној скупштини о спољашним одношајима Србије. Сетићете се, како сам излагао доста пространо, да је за двадесет прошлих година, а нарочито од времена кнеза Михаила, политика Србије била управљена на то, да у савезу са источним државама : Грчком, Румунијом и Црном Гором, дође до ослобођења и уједињења дотичних народа. Овај је савез био символ вере за српску владу. Сва мини