Једно намесништво : 1868-1872

старства, што су од 1860 го

дине на овамо долазила на владу,

исповедала су ту веру политичку, и то је трајало до закљу-

чења нашега првог рата, (18

76).

«Ну нашим првим ратом ми смо се сви уверили, да о-

снова, коју су себи били изаб

Рали источни народи (јер и друге

моточне државе, које напоменух, дељаху нашу политичку веру) није била чврста. Искуство, добивено догађајима, показује, да се нисмо могли ослонити на то, да можемо тим

путем доћи до своје цељи, савез са, Грчком, Румунијом

При свем том, што смо имали и Црном Гором, при свем том,

кад је дошао суђени час, једино је Црна Гора остала, уз нас постојана : на њу једину могли смо рачунати, као на поузданог савезника, ( аруге стране, народи, који нису имали своје владе, ни свога дентра, као што су били Бугари, нису Као целина, могли бити У довољној вези са нама. На тај само начин могло се догодити да Србија, са Црном Гором, остане усамљена у борби са Турском. Ми смо рачунали не само на савезнике, но и на већи одзив народа, хришћанских

у Турској, па е тога смо се

и упустили у борбу.

„После тих догађаја, који су имали великог утицаја на, судбу нашега, народа, очевидно је било, да народи, сами по

себи, нису могли да дођу до

стварног савеза, политичког, и

·_ ако су ти савези постојали на хартији. Кад је код једних

' било могућности за, акцију,

Код других је било каквих Д0-

маћих препрека, или Каквих спољашњих утицаја, који су _ уговорену заједницу осујећавали. Остала, је дакле мисао, да

" се дочека савез са каквом в

ећом силом.“ 1

Оваколика, дакле замисао, која, је тежила да балкански ' народи дођу сами собом 40 свог ослобођења, показала, се као

- леп али празан сан, који се

= ср О 1) Говор Јована Ристића, мипист

више није смео снивати. » Онај

ра спољашњих послова, држан 18, Јула 1878

уптод. у тајној седници Народне Окупштипе о Берлинском уговору. Београд, државна

1 штампарија, 1878,

ува

заз