Једно намесништво : 1868-1872

изливају се као бујица по површини земље нигде у средину њену не продирући. Да оне буду она благодетна киша, што

земљу топи и наплођава, треба да се уводе разборито и

смотрено. Ну као год што ћемо се брижљиво клонити наглости, тако се пе ћемо предавати ни малодушном страховању. Ко не уме, кад треба да изађе из наслеђеног колосека, тај се сам осуђује на непокретност; ко хоће напретка, не сме живети у неверици, мора изаћи из пасивног мудровања.

«У свима дојакошњим назорима ми смо се руководили поглавито својим нарочитим. домаћим гледиштем. Они исти разлози, који нам, препоручују уставне установе, препоручују нам и смотреност у примени.. Сад, не заборавимо, Господо, ни то, да стојимо на земљишту, које је династичним борбама. веома равдрто. Тражећи лека, џазимо, да не узмемо сувишну меру, која би са свим противно дејство произвела ; пазимо, да се под заставом уставности не олакшају антидинастичке тежње, а тога би се, без сумње, пмали бојати, ако би на себе натоварили вите, но што смо спремни понети; најпосле, че заборавимо да нам, уз уставан живот, треба и крепка Влада како за обезбеђење унутрашњега спокојства, тако и за одржање положаја нашег на Истоку, који смо до сада умели достојно сачувати.

«Биће, без сумње, у први мах тегоба и поред највеће омотрености ; биће. лако покретног п раздражљивог живота:

биће живљега обрта, који може заплашити људе навиквуте_

на живот, који се у свему одозго регулисао; но те прве тегобе не треба да нас забуне. Кретање, које, у границама закона, буди свест, које изоштрава и наплођава силе људске, биће и нама као и свима другим уставним земљама много стасоносније, по што јео мртва тишина, која најбољим моћима одузима пољо рада и развитка, чинећи их зависним једино од иницијативо пеколико људи, које у њихову раду пико не види, нико не контролише,

4 : | з "У 4 5