Једно намесништво : 1868-1872

о

„Народ је српски у свима тешким приликама, а нарочито. при последњој катастрофи, делом доказао, да је пријатељ реда ; то је доказао толико, да је и од великих, гарантних сила заслужио ту похвалу, да је својим понашањем „задобио поштовања и у самих својих противника,» Имајмо дакле поверења у себе, пођимо само разборито и смотрено ПР па ћемо, у име Бога, савл'дати све тегобе.»

Мисао, која је руководила уставни преображај Србије од 1869, смерала је на то, да се одржи континуитет у раввитку државних установа; да буде развитак органски, који ниче "из себе самог, а нигде не прекида конац унутрашњег живота. И као што је Нар. Скупштина била свагда главна чињеница у реду ових установа, тако је она и овом приликом морала бити тачка, од које се морало поћи. Њено прво уређење налазимо у закопу од 928 октобра 1858 год: Тај закон „створио је Народну Скупштину ад Лос, Скупштину св. Андрејску. Ту видимо први пут елементе, који су и по положају дошли у Народну Окупштипу уз послапике, које је народ изабрао по прописима, закона. Ов. Андрејска скупштина, донела је и сама у два маха закон, којим је уредила периодично сазивање Народне Окупштине. Докле је први закон ограничавао Скупштину св Андрејску само па то, да изјављује жеље и тегобе народне м предлаже начине, којима би се тим жељама ч тегобама могло помоћи, закон св. Андрејски већ шири власт скупштинској установи, овлашћујући је, да може чинити кораке да се укине свака наредба и сваки закон, који би био противан интересима народним; исто тако ту је узако:. њено, да се Србија не може ни задужити, нити на што обвезати, док се потреба не докаже пред И. Скупштином(чл. + и 8) Тиме би већ саветска власт била знатно сведена, да се овај

закон могао дуже одржати у животу; ну ове су одредбе из закона пале чим се повратио кнез Милош на престо, али јо тај св. Андрејски закон ипак открио телиљу, која је смерала, да законодавну власт пренесе са Државног Савета, на Народну