Једно намесништво : 1868-1872

ДА

Окушштину посредним путем. Мало - госпођинска Скупштина (1859), под кнезом Милошем, бавила се такођер уређивањем скупштинске установе. На Преображенској Скупштини (1861) кнез Михаило поделио је Скупштину на велику % обичну. Првој је оставио да решава сва суверена питања земаљска коначно, за која, је, такођер, дотле био надлежан Државни Савет, а другој је задржао карактер косултативан. Кроз све ове реформе провејава тежња, која смера на то, да власт Народне Скупштине у онолико ојача, у колико власт Државнога Савета ослаби. То је био животни процес, од кога сем у реформама од 1869 год. морао држати велики рачун.

С каквим се мислима носило Кнежевско Намесништво у погледу на уређење законодавне власти, види се најбоље из беседе, којом је отворило Никољски одбор. Оно јеу томе смивлу било спремило и нацрт Устава, по коме би Државни Савет и Народну Скупштину спојило у законодавно тело, пу дошав у Крагјевац на скупштину, оно је морало одустати од свога првобитног нацрта, кад се у конференцијама држаним са народним посланицима уверпло, да је установа Државног Савета ударила на песавладљиво неповерење народно. Ресултат саветовања са народним посланицима био је потпун пренос законодавне власти на Народну Окупштану. Искуство је показало, да би се до истога ресултата морало доћи после кратког времена, све да је био и усвојен онај нацрт, који је смерао да и Државни Савет уведе у законодавно тело. Но изостанак његов из учешћа у законодавству створио је потребу друге установе, која је имала заменити његове елементе. То је била установа посланика, које би Кнез именовао из редова интелигенције, Та установа није била нова. Било је примера у историји монархијсеких држава, да је владалац својим наименовањем слао у законодавно тело своје посланике, б том разликом, што број њихов није био ограничен, па је владалац народне посланике могао свагда мајорисати, а у Уставу од 1869 број