Једно намесништво : 1868-1872

#%

ПН 45

је Кнежевих посланика био ограничен па четвртину. У то

доба. п хрватски устав знао је за вирилне гласове, отварајући

врата у законодавно тело једном великом броју чланова по положају. И овима мора се претпоставити установа Кнежевих посланика као искренија. Она није допуштала да сена штету земаљске администрације попуњавају места вирилиста према, променљивим потребама парламентарности.

Данашњи нараштај може лако разумети потребу установе Кнежевих посланика, ако себи објасни побуде, из којих је поникла установа данашњих квалификованих посланика. Пајмање би смели критиковати установу Кнежевих посланика. бар они, који су пристали, да се уведе у Устав од 1888 г. установа квалификованих посланика. И једну и другу установу створила је потреба, да се улавак у ваконодавно тело обевбеди људма интелегентним и спремним, по што је више но вероватно било да би остала, велика. празнина, у законодавном телу, ако се та гарантија не би поставила. И данашња устатанова квалификованих посланика, као прелазна, мораће једнога дана пасти, као што је пала и установа Кнежевих посланика, |

хритиковати данас обазривост, која је држала рачуна од спреме и обравованости народне, кад је пре четврт столећа, спреман Устав од 1869 год. није ништа мање апсурдно, но кад би ко замерао, што у Боговађи, у почетку овог столећа, није заседавао какав парламенат по примеру Француском или енглеском, него је законе Србији давао „Правитељствујушчи Совјет.» Ова критика у толико је недоследнија и неразумљивија од стране писца «Два Намесништва,» у колико се и

"он сам изражава за потребу „поступности“ говорећи : „Ми

мислимо да је боље било поступније извршити прелаз из старога уставнога стања у ново, па ма по нешто и спорије ишло.» (стр. 47.)